Цене, рачуни и енергетска криза: Како се у Европи боре против високих рачуна за струју и грејање

Рачуни за електричну енергију домаћинстава расту широм Европе последњих месеци.

До поскупљења је дошло због повећане тражње за енергијом и забринутости због снабдевања гасом и нафтом после руске инвазије на Украјину.

Поједине земље и Европска унија (ЕУ) најавиле су подршку - вредну више милијарди евра, како би помогле људима који се боре да подмире трошкове за електричну енергију.

Ево шта раде:

Европска унија

ЕУ је 2021. увезла 40 одсто гаса из Русије - па су многе њене земље чланице изложене повећању цена енергената.

Урсула фон дер Лејен, председница Европске комисије, предложила је ограничење прихода компанија које производе енергију из ветра, сунца и нуклеарних извора.

Она је рекла да компаније имају користи од „вишка прихода" и проценила да ће ограничење цене енергената донети око 140 милијарди евра које ће помоћи да се потрошачи заштите од превисоких рачуна.

Фон дер Лејен такође планира и порез на добит компанија за нафту, гас и угаљ.

Планови ће се реализовати ако их одобре земље чланице ЕУ, али још није јасно колико брзо би то могло да се уради.

ЕУ такође планира да смањи потражњу за енергентима позивајући на штедњу електричне енергије у доба дана када је потрошња највећа за пет одсто.

Челници ЕУ договорили су и смањење потрошње гаса од 15 одсто до марта 2023.

Договор је на добровољној бази у овом тренутку и земље чланице ће морати да одлуче како да то спроведу у дело.

Немачка

Немачка домаћинства плаћају за струју више него било која друга земља у ЕУ.

Скоро 4,2 милиона немачких домаћинстава ће довити повећане рачуне за гас, у просеку за 62 одсто у 2022, наводи агенција Ројтерс .

Немачка је највећи увозник руских фосилних горива.

Немачка влада је у септембру најавила пакет мера вредан 65 милијарди евра.

Пакет обухвата једнократне исплате најугроженијима и пореске олакшице „енергетски интензивним" предузећима.

Влада је већ донела одлуку о субвенцијама за домаћинства са ниским примањима, смањењу пореза на бензин и дизел, о једнократној исплати од 300 евра, додатној исплати алиментације и попустима у јавном превозу.

Такође покушава да смањи потражњу за енергијом на следеће начине:

Француска

У јануару је француска влада приморала државног добављача енергије, компанију Еlectricitе de France (ЕДФ), да ограничи раст цена на четири одсто на годину дана, по цени од 8,4 милијарде евра.

Француска је прошле године већ најавила једнократну исплату помоћи од 100 евра 5,8 милиона домаћинстава која добијају ваучере за енергију.

Од тада су власти смањила и порезе на струју.

Према Бругелу, истраживачком центру из Брисела, очекује се да ће Француска потрошити 45 милијарди евра на подршку становништву током кризе изазване повећањем цена животних трошкова.

Италија

Италија је најавила план вредан 14 милијарди евра који ће породицама омогућити да рачуне за гориво задрже на нивоу изу 2021.

Влада такође жели да улаже више у обновљиве изворе енергије.

Мере обухватају једнократну исплату помоћи од 200 евра људима који зарађују 35.000 евра годишње или мање.

Ту је и порески кредит од 20 одсто за све енергетски-интензивне компаније које су изложене расту цена од 30 одсто.

Да би се овај план спровео у дело, власти су одлучиле да повећају порезе за енергетске компаније.

Очикејује се да ће италијанска влада ће потрошити око 49,5 милијарди евра.

Холандија

Влада је смањила ПДВ на рачуне за енергију и порез на бензин и дизел.

Домаћинства са ниским приходима ове године добијају 1.300 евра помоћи за рачуна за електричну енергију.

Очекује се да ће буџет за 2023, који ће бити објављен 20. септембра, имати и ставку о још 1.300 евра помоћи за сиромашнија домаћинства, као и:

Влада Холандије очекује да ће потрошити 16 милијарди евра на ове мере.

Шпанија

Влада је смањила ПДВ на рачуне за енергију и порез на струју.

Да би се овај план спровео у дело, уведен је порез на неочекивани приход енергетским компанијама, а циљ је да се тако прикупи око три милијарде евра.

Шпанија и Португал си увеле ограничење цене гаса, што је подржала Европска комисија.

Ограничење ће трајати годину дана и циљ је да преполови рачуне за 40 одсто купаца у обе земље.

Постоји и једнократна исплата од 200 евра за људе у Шпанији који зарађују мање од 14.000 евра годишње и који већ не примају бенефиције.

Очекује се да ће мере Шпаније коштати око 27 милијарди евра.

Норвешка

У Норвешкој је влада одредила максималну цену коју домаћинство треба да плаћа за енергију.

Осамдесет одсто износа преко ограничења платиће влада.

Ова мера, заједно са другим видовима подршке, коштаће око 40,6 милијарди норвешких круна (четири милијарде евра).

Пољска

Као део „штита против инфлације", пољска влада је објавила план да укине ПДВ на храну, гас и ђубриво.

Претходно је смањен ПДВ-а на рачуне за бензин, дизел и енергију.

У јулу је пољска влада одобрила додатак од 630 евра за домаћинства која користе угаљ за грејање, пошто су цене досегле рекордно висок ниво.

Влада ће директно финансијски помоћи око седам милиона домаћинстава, од којих нека имају право на додатак од по 306 евра годишње.

Очекује се да ће Пољска потрошити 8 милијарди евра (6 милијарди фунти) на свеукупне мере подршке.

Велика Британија

Влада је 8. септембра саопштила да ће ограничити повећање рачуна за енергију за сва домаћинства на две године.

Просечан рачун за енергију у домаћинству биће ограничен на 2.500 фунти (2.850 евра) годишње до 2024.

Овај план би могао да кошта до 150 милијарди фунти.

Претходна влада је увела попуст на рачун за енергију од 400 фунти за свако домаћинство.

Домаћинства која имају повластице на основу имовинског стања такође ће добити једнократну исплату од 650 фунти-

Пензионерска домаћинства ће добити додатну исплату за гориво за зиму од 300 фунти.

Влада ће исплатити и једнократну помоћ за трошкова живота људима са инвалидитетом у висини од 150 фунти.

Ове исплате ће бити делимично финансиране од 25 одсто пореза на добит нафтних и гасних компанија, за које се очекује да ће прикупити пет милијарди фунти.

Да ли су ови планови изводљиви?

Неки су се питали колико дуго владе могу да штите потрошаче.

Ако стопа инфлације буде висока и до 2023. или касније, владе би могле да се суоче са проблемима у покушајима да заштите домаћинства.

„Тако велико субвенционисање је неодрживо из угла јавних финансија и штетно је из геополитичке и перспективе енергетске безбедности - да не спомињемо животну средину", каже Симоне Таљапијетра, виши научни сарадник у Бругелу, који је прикупио податке о мерама за заштиту потрошача.

Други страхују шта би могло да се деси ако Европа не буде у стању да пронађе алтернативе руској нафти и гасу.

„Најтежи периоди би требало да буду јесен и зима пред нама", каже Иларија Конти, шеф сектора за гас у Florence School of Regulation.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]