Србија, животиње и трошкови живота: Како се власници носе са поскупљењима хране и опреме за љубимце

„Кад немате, снађете се, тако и људи у мом окружењу размишљају, не можете да немате, морате да набавите".

Овако, уз осмех, Дуња Божић, која већ годинама има болесног пса, одговара на питање како се носи са поскупљењима хране за љубимце.

Потрошачке цене у Србији су у септембру 2022. биле веће за 14 одсто него истог месеца прошле године, подаци су Републичког завода за статистику.

То се осећа и у растућој индустрији хране и опреме за животиње која је поскупела бар за 10 одсто.

Док поједини људи у Великој Британији прескачу оброке да би нахранили љубимце, како је објавио ББЦ, у Србији се то изгледа још не дешава.

Људи не одустају од животиња, али се део њих окреће повољнијим брендовима.

За исхрану и здравље кућних љубимаца се у Србији годишње потроши и до 200 милиона евра, навео је Никола Недељковић из магазина Пас и Мачка за уЈуроњуз.

Додаје да имају податак да у Србији има око 1,5 милиона регистрованих паса и 30.000 мачака, као и да се процењује да је број мачака многоструко већи, али да их власници не чипују.

Ратови, здравствене и економске кризе утичу на ментално здравље људи. Дешавања у свету протеклих неколико година директно су утицала на наш свакодневни живот, најчешће кроз раст трошкова и поскупљења.

ББЦ жели да исприча вашу причу: Како поскупљења утичу на ваше ментално здравље? Колико људи зависи од ваших примања и како се осећате када погледате у новчаник на крају месеца? Осећате ли стрес због све виших цена и како се носите са тим притиском?

Опишите нам ваша искуства попуњавањем формулара на ОВОМ ЛИНКУ, а наши новинари ће вам се убрзо јавити.

Нове цене за храну

Дуњина мешанка средње расе Црна је „права госпођа са улице" са 26 килограма, каже власница.

Конзерва боље медицинске хране, коју Црна поједе за два дана, кошта око 600 динара, а потребно их је 15 месечно.

Рачуница је једноставна - само на храну оде 9.000 динара у збиру, али се она не жали.

„За њу је потребно да купим и грануле, а суплементи коштају као за људе.

„Али због љубави према псима, носиш се са тим, нема ту неког размишљања", каже Дуња Божић.

Куче има Кушингов синдром - од ове аутоимуне болести страдају желудац и црева, додаје она.

Осетљивија је и на вирусе и прехладе него обични пси, понекад има епилептичне нападе и проблем са анксиозношћу.

Све то захтева недељне посете ветеринару, а пошто живе саме, упућене су једна на другу.

„Прошли месец сам више од 20.000 динара дала за лечење, то су инјекције, витамини, да не причам о суплементима.

„Као што је све поскупело, тако је поскупела и храна за љубимце, али сте принуђени да купите, то је живо биће о коме бринете", каже Божић.

Њена пријатељица која има три здрава пса, пред крај месеца им купи јефтинију храну.

Тај рецепт предлаже и Славица из Београда која је усвојила одраслу мацу са улице пре тачно пет година.

Од престрављене животиње која се „лепила за под и излазила из транспортера само до посипа и да једе", сада је пуфнаста, умиљата и дружељубива мачка са сјајном и дугом длаком.

Њој су неки трошкови порасли и до 60 одсто.

„Џак од 3,8 литара силиконског посипа сам до скоро плаћала око 500 динара, сад је 800 и више.

„За храну нисам сигурна јер купујем веће џакове, а цена им је последњи пут била иста. Али у већем пет шопу који је део франшизе, имају више локала у граду и вероватно могу да приуште мало приступачније него у мањим продавницама", каже Славица за ББЦ.

У малопродаји су производи поскупелi, јер су цене у набавци скочиле од 10 до 15 одсто, али грађани то углавном прихватају, каже Јадранка Игњатовић, власница продавнице опреме за кућне љубимце у београдској општини Врачар.

„Како се подигне набавна цена, ми дижемо нашу малопродајну, у том обиму иде поскупљење.

„Грађани то више не коментаришу као пре када је прављена већа драма, сад су се поприлично навикли", каже Игњатовић.

Исплативије је да људи узимају храну на меру, јер су комерцијална паковања скупља, додаје она.

Тијана Николић, власница специјализоване продавнице за животиње у Земуну, каже да је скок цена храна и опреме за љубимце јесте приметан, али да за то има основа, додаје она.

„Поскупела је цена енергената - горива и струје, а произвођачи директно диктирају цене у малопродајама.

„Кад су домаћи произвођачи у питању, храна је поскупела у просеку 10 одсто", каже она за ББЦ, поредећи с прошлом годином.

У септембру је на многим местима дошло ново поскупљење.

Према подацима Републичког завода за статистику, све потрошачке цене за септембар 2022. у Србији, показују да су у односу на август веће у просеку за 1,5 одсто.

Нишки ЗОО кутак „дебело" осетио скок цена

Поскупљења су посебно погодила нишки ЗОО кутак у коме укупно живи 220 животиња.

Прошле године им је месечни расход био 570.000, а сада је 645.000 динара.

„Цене хране, поготово за неке биљоједе, веће су два или три пута веће него прошле године.

„Како бисмо лакше функционисали, редовно припремамо резерве хране за наредна два, три месеца, али ове године је то много теже", каже Душан Стојановић из овог ЗОО врта.

Зато су се, каже, током лета организовали да скупе како би коњи, магарци, козе, овце, краве, понији, зечеви имали хране целе годину.

„Тражили смо њиве да самостално косимо и скупљамо, да би нам било повољније.

„Прошле године, бала сена је била око 120 динара, сад је већ 170 или 180", каже Стојановић.

Покренули су и кампaњу за прикупљање 10.000 бала сена, али је била само половично успешна.

Већина становника ЗОО кутка су биљоједи, њих 180 од 220.

На руку им је ишло и лепо јесење време, па су многе животиње ишле на испашу на околне напуштене ливаде.

Планирају и да на једној њиви засаде јечам како би и на тај начин смањили трошкове.

За животиње треба обезбедити и зрнасту храну - кукуруз, јечам, овас, сунцокрет, репин резанац, који је било тешко и набавити.

Због раста цена поводаца, транспортера, средстава за прву помоћ, као и лекова, једна од мера штедње је да ЗОО кутак не прихвата нове животиње како би могли да се старају о постојећим.

„Животиње неће да осете поскупљење, ми осећамо и то дебело.

„Срећом, имамо добре људе који нам дају на одложено плаћање хранe, то нам је најбитније да животиње не трпе и увек имају све обезбеђено", каже Стојановић.

Промет у радњама засад не опада

Тијана Николић, власница радње за животиње у Земуну, каже за ББЦ да бар трећина муштерија бира јефтиније.

Промет им не опада, али варира у току месеца.

У данима кад легну пензије и плате, имају више купаца.

„Нема правила. Потражња зависи од месеца до месеца, да ли (муштеријама) деца крећу у школу, да ли се спрема зимница, враћају кредити, све то утиче на промет у малопродаји", каже Николић.

Јадранка Игњатовић каже да људи и даље не штеде на животињама, али се профил купаца у њеној радњи мало променио - све више долазе Руси и Украјинци.

„Можда неки штеде, али наше сталне муштерије не прелазе на јефтинију храну.

„Ако пас једе обичну храну и ако нема неки проблем, храна је била 300, сад је 350 и власници ће наставити да је купују", каже Игњатовић.

Из београдског удружења за бригу о животињама „Бета" кажу да не само да осећају поскупљења, већ их муче и несташице хране и опреме.

И они се боре и „сналазе за основно" и задужују јер немају стални извор прихода и давалаца.

„За сада нисмо приметили да се повећао број напуштених животиња, јер их у нашој земљи већ има много, али се итекако осети да има више штенаца на улицама и да се људи теже одлучују на стерилизације љубимаца пошто немају довољно новца", каже Јелена из удружења „Бета".

Сваке године у Србији се роди хиљаде нежељених кучића и мачића услед неконтролисаног размножавања кућних љубимаца.

Ако се на тај број дода и потомство напуштених животиња, цифра постаје огромна, јер се људи недовољно одлучују да стерилишу љубимце, подаци су и организације Орка.

Ситуација није довела до тога власници љубимце остављају на улици, сматра и Тијана Николић.

„Мале средине су склоније томе, али у Београду то још није забележено, као што је био случај за време НАТО бомбардовања 1999, кад су се људи масовно решавали љубимаца тако што их пусте на улицу", каже она.

Чланови породице

Николић има и мачку и пса, али њена мачка не једе „конзервице", већ грануле иако их купује по набавним ценама.

Ни за њу то није ситна ставка у буџету домаћинства са пет чланова.

За џак хране за пса и три килограма квалитетне хране за мачку месечно издвоји између 10.000 и 12.000 динара.

„Власници кућних љубимаца често буду нереални па мисле да морају животињи да обезбеде конзервицу од 85 грама за 90 динара, иако за три купљене конзервице купите пола килограма суве хране која је комплетан оброк, али власник треба да буде истрајнији.

„Као потрошачко друштво склони смо да удовољимо размажености наших љубимаца" каже Николић.

Животиње данас људи гледају све више као чланове породице, каже у њихову одбрану уредница два специјализована часописа Паси Мачка.

„Велики љубитељи животиња, и паса и мачака су они који не купују љубимце, него их удомљавају из прихватилишта или с улице и бринуће се о њима најбоље што могу.

„Како су отишле све цене због Русије и Украјине, тако су и ове, али, једноставно, желите да му пружите све што можете", истиче Дуња Божић.

Можда ће вас занимати и ова прича:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]