Србија, образовање и политика: Србијанка Турајлић - бескомпромисна боркиња за демократију

Србијанка Турајлић, пензионисана професорка Универзитета у Београду, преминула је у недељу 25. септембра у 77. години.

Радни век провела је на Катедри за сигнале и системе Електротехничког факултета, али ће остати упамћена и као боркиња за демократију.

Током 1990-их је била активна чланица Народног покрета Отпор, који је организовао масовне протесте против власти тадашњег председника Слободана Милошевића.

Чедомир Чупић, професор Факултета политичких наука и лични пријатељ Србијанке Турајлић, каже да је отишла „велика боркиња и изузетна личност, која се супротстављала свему нечовечном" .

„Красила ју је изузетна грађанска храброст, није било те наредбе или страха који би њено херојство довели у питање", каже Чупић за ББЦ на српском.

Биографија Србијанке Турајлић

Као студенткиња Електротехничког факултета добила је универзитетску Новембарску награду, као и Априлску награду Савеза студената Београдског универзитета (1967. и 1968).

Магистрирала је и докторирала на ЕТФ-у, где се 1969. и запослила као асистенткиња.

Од 1989. радила је као ванредна професорка, али је због борбе против Милошевићевог режима била кажњена - Турајлић је 1998. године са још 10 колега добила отказ на ЕТФ-у.

Тада је усвојен Закон о Универзитету који је дао већу власт деканима и ректорима, а њих је постављао државни врх.

Професори су морали да потписују нове уговоре који су битно ограничавали њихова права.

Ови уговори описивани су као „заклетве лојалности" држави, а због њиховог увођења СР Југославија је суспендована у међународном телу универзитетских лидера, Конференцији ректора Европе.

После отказа, Србијанка Турајлић је предавала у Бањалуци, у Републици Српској, једном од два ентитета Босне и Херцеговине, и Подгорици, главном граду Црне Горе.

Њен курс у Београду је укинут.

„Уређеност државе не сме да зависи од једног човека ма како способан или харизматичан он био.

„На изборима се не бира личност, већ политика, односно тип друштва у коме желите да живите.

„Што се мене тиче, увек сам се надала, а и даље се надам, да ће победити опредељење за уређену правну демократску државу са јаком социјалном заштитом њених грађана", рекла је у интервјуу за недељник Време септембра 2019. године.

На Универзитет у Београду вратила се после петооктобарских промена 2000, када је свргнут режим Слободана Милошевића.

Од 2001. до 2004. године, била је и помоћница министра за високо образовање у Министарству просвете и спорта у влади премијера Зорана Ђинђића.

Захваљујући, између осталог, и њеном ангажовању, Србија је 2003. приступила Болоњском процесу, јединственом европском систему високог образовања.

За друштвено-политичко деловање, Турајлић је 2009. године добила награду Освајање слободе, коју Фонд Маја Маршићевић Тасић додељује „за допринос победи демократије у Србији".

„Ако сам ја заиста освајала слободу, а ми погледамо земљу у којој живимо, онда је то извесно најнеуспешнији посао који сам у животу обавила", рекла је поводом награде.

Када се 2011. пензионисала на професорској позицији, то није био крај њеног активног учешћа у јавном и политичком животу Србије.

Била је међу оснивачима Покрета слободних грађана (ПСГ), либерално-демократске опције, настале уочи председничких избора 2017. године, а данас парламентарне странке.

„Са неизмерном тугом се опраштамо од наше Србијанке Турајлић. Њене идеје, политика и жеља да Србија постане модерно друштво заувек ће остати камен темељац наше организације", објављено је на профилу ПСГ на Твитеру.

Узор генерацијама које долазе

Као студенткиња, професорка и ванредна професорка у пензији, Турајлић је била сведокиња готово свих таласа студентских протеста у Србији.

Студирала је 1968. када су млади на демонстрацијама тражили демократизацију друштва у време када је земљом владао Јосип Броз Тито.

Била је професор када су студенти устали против Слободана Милошевића и крађе избора.

У пензији ју је дочекала студентска блокада Ректората због критика са врха власти поводом одлуке Универзитета у Београду да поништи докторат Синише Малог 2019, о чему је ББЦ раније писао.

Посебно је остао упамћен говор који је Турајлић у мају 2000. одржала на Филозофском факултету, писао је недељник Време 2009. године.

„Ја нећу да вам кажем: 'Немојте се супротстављати власти.'

„Али вам саветујем, радите то на паметан начин.

„Свакако се трудите да избегнете сукоб са полицијом. Чувајте се, страховито сте нам важни.

„Не треба нам 1.300 каплара. То је ову земљу већ једном упропастило. Нама су потребни паметни, здрави и мудри млади људи", поручила је Турајлић студентима нешто мање од пола године пре петооктобарских промена.

Правник Милан Антонијевић, Турајлић је упознао деведесетих година, као момак од двадесетак година.

„Често смо се слагали, често се и нисмо слагали, али то је увек био разговор у којем сам више слушао, него што сам могао да допринесем", каже он за ББЦ на српском.

Професорку ће памтити као „прилично отворену и оштру".

„Она није долазила из друштвених наука, али је много размишљала о друштву и давала бескомпромисне судове - то је био став који је потребан Србији", сматра Антонијевић.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]