Србија, енергија и ТЕНТ: Од првог киловат-сата до струје за пола Србије - како ради највећа термоелектрана на Балкану

Црвено-бели фабрички димњаци надвијају се над Обреновцем, београдском општином у којој се налази жила куцавица електроенергетског система Србије - термоелектрана „Никола Тесла" (ТЕНТ), највећа у Југоисточној Европи.

Делове гигантског система од четири термоелектране спаја 114 километара дуга железница, а око 600 возова из рудника у Колубари свакодневно допрема тоне угља, које ТЕНТ гута у пламену, производећи струју за хиљаде грађана Србије.

Мапа пруга и железничких станица светли на великом екрану у канцеларији 53-годишњег Драгослава Љубичића, отправника возова.

„Прекрећем скретнице, усмеравам возове, распоређујем их на утовар и истовар, и тако већ скоро тридесет година.

„Много је то историје", каже за ББЦ на српском Љубичић, који од 1993. године у ради у Термоелектрани Никола Тесла А (ТЕНТ А), најстаријој у систему ТЕНТ-а.

Због енергетске кризе изазване ратом у Украјини, читава Европа ишчекује зиму у неизвесности да ли ће доћи до несташице енергената, пошто је Русија већ редуковала испоруке гаса и постоји забринутост да би могла да их обустави.

У Србији, министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић најављује зиму која „неће бити нимало лака" и поскупљења струје.

„Постоје услови да производња струје у Србији буде на истом нивоу на којем је била прошле године, али биће потребе за увозом одређене количине енергије, која ће бити веома скупа", каже Жељко Марковић, стручњак за енергетику у Дијлојт Србија (Deloitte Serbia), за ББЦ на српском.

Термоелектране у Србији производе око 40 одсто енергије, подаци су Електромрежа Србије.

Око 56 одсто енергије настаје у хидроелектранама, док електране на гас и ветар стварају око четири одсто енергије.

Министарство рударства и енергетике и Електропривреда Србије (ЕПС) нису одговорили на упит новинара ББЦ на српском о припремама за предстојећу зиму у ТЕНТ-у.

Више од пола века - од првог киловат-сата до производних рекорда

Први блок термоелектране „Никола Тесла", познатији под називом ТЕНТ-а, пуштен је у рад марта 1970. године, у социјалистичкој Југославији, наводи се на сајту Електропривреде Србије (ЕПС).

У Обреновцу, на десној обали Саве, отворена је као највећа термоелектрана на Балкану и уједно највећи појединачни произвођач електричне енергије у Србији.

Други блок - ТЕНТ Б, отворен је само шест месеци касније.

„Сматрам да смо успели да постигнемо завидан рок, какав се остварује у најразвијенијим земљама света", рекао је пре више од пола века Богољуб Урошевић Црни, први директор ТЕНТ-а.

ТЕНТ је израђен као прво од три велика енергетска постројења која су, кроз другу половину 20. века, подупирала југословенску индустрију - 1972. струју је почела да производи хидроелектрана „Ђердап" на истоку Србије, а 1983. и нуклеарна електрана „Кршко" у Словенији.

Кроз године су изграђени нови блокови, а ТЕНТ данас представља систем од четири термоелектране, са укупно 14 блокова снаге 3.5 мегавата, које повезује железница.

Уз постројења у Обреновцу, ТЕНТ чине мање електране ТЕ „Колубара" у Великим Црљенима и ТЕ „Морава" у Свилајнцу, док се гориво за све четири допрема са површинских копова Колубаре.

Овај гигант производи више од половине струје која се користи у Србији.

Пре десетак година, постављени су данашњи производни рекорди - ТЕНТ је највећу годишњу производњу остварио 2011. године, када је произведено 20 милијарди и 206 милиона киловат-сати, наводи се на сајту ЕПС-а.

Са колубарских површинских копова у обреновачку термоелектрану годишње се превезе између 35 и 40 милиона тона лигнита.

Шта је лигнит?

Лигнит је угаљ ниске енергетске вредности, а углавном га користе земље које га производе, као што је Србија.

Ниског је квалитета, јер око 50 одсто чине влага и пепео, а сагорева се у специјалним пећима термоелектрана.

Извор: ББЦ

Отварање ТЕНТ-а оставило је дубок печат на Обреновцу, општини у којој данас живе 72.000 становника, а која је почетком седамдесетих имала тек 50.000.

Ипак, по просеку плата, Обреновац је и даље у средини лествице међу београдским општинама,.

У августу прошле године, просечна плата износила 63.000 динара - скоро дупло мање него на Врачару, општини са највећим просеком плата у Београду.

ТЕНТ је у Обреновцу изградио спортски центар, а у склопу њега и базене.

Као и у многим предузећима у Југославији, радници ТЕНТ-а су имали своје спортске клубове.

„Било их је неколико, али је временом најпопуларнија постала одбојка. јер су ту и резултати били најбољи", каже Љубичић.

Један од најбољих резултата у историји одбојкашког клуба електране остварен је 2020, када су се одбојкашице пласирале на Куп ЦЕВ-а, друго највеће одбојкашко такмичење у Европи.

Деведесете

Љубичић се у ТЕНТ-у А запослио давне 1993.

„Примљен сам у државно предузеће, иако сам био активни учесник протеста против режима Слободана Милошевића", каже.

Први масовни протести опозиције и незадовољних грађана одржани су 9. марта 1991, а у налетима су трајали све до рушења Милошевићевог режима 5. октобра 200. године.

Љубичић је тако постао један од 12 отправника возова или „12 апостола", како су их колеге називале у шали.

„Данас нас је 11 - један колега је остао без посла приликом систематизације радних места", додаје јетко.

Деведесете године прошлог века - време рата у бившој Југославији и несташица због међународних санкција, Љубичић памти по немаштини у фабрици, али и сналажљивости руководилаца.

„У мензи такорећи нисте имали шта да поједете, сваког дана је био пасуљ.

„Због санкција није могла да се увезе заштитна опрема за раднике ни да се раде ремонти, али су руководиоци били сналажљиви и систем се упркос томе није распао", каже.

Кожни мантил и ватрена кугла на небу

НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије 1999. за Љубичића је остало упамћено по томе што није смео да напушта радно место ни када се огласе сирене за ваздушну опасност, јер је радио у производњи.

„Људи који су радили у канцеларијама су се спуштали у склоништа, али ми не", присећа се.

Посебно памти и једну ноћну смену, када је железницом на којој ради транспортована флуороводонична киселина из наменске индустрије Прва искра у насељу Барич, које се налази између Београда и Обреновца.

Због забринутости да би услед бомбардовања могло да дође до опасних експлозија, одлучено је да се киселина измести из круга наменске индустрије.

„Та ноћ је била као у филму - долазим на посао, а дочекује ме кожни мантил [обавештајац] и даје ми коверту, а унутра државна тајна - превозни пут за цистерне са киселином", прича Љубичић.

Сећа се и да је из канцеларије слушао „гласно" бомбардовања далековода и „ситне експлозије графитних бомби" које су падале на ТЕНТ.

Каже да је у ноћној смени је био и 27. марта 1999, када је код Буђановаца оборен НАТО авион F-117, који је због технологије која му је омогућавала да неопажено прође војне радаре, у Србији добио надимак „Невидљиви".

„Прво у ходнику чујем топот, колега трчи и виче Ево гађају!

„Излазим на прозор и видим огромну ватрену куглу, чинило се да иде ка нама", каже Љубичић.

Још један међаш у протеклих тридесет година, за Љубичића су и протести уочи 5. октобра 2000.

Добро памти дан када је ТЕНТ стао, зато што су се, међу привредницима који су ступили у штрајк, нашли и радници рудника у Колубари.

Рудари су прогласили генерални штрајк и потпуну обуставу рада, поставши један од симбола петооктобарских промена.

„Неколико нас је отишло на ТЕНТ у покушају да и ми прогласимо штрајк, али смо свеједно већ стајали", каже Љубичић.

Са новом, демократском влашћу на почетку двехиљадитих, уследила је и модернизација ТЕНТ-а.

Железничар. који је рођени Ужичанин, каже да се захваљујући томе загађење „приметно смањило".

Како тврди, „први бели снег" у Обреновцу видео је тек 2004, после више од 10 година живота у овом месту.

Смене и кадровске промене

Од почетка 2022, у ЕПС-у се дешавају велике кадровске промене - након скоро 10 година на позицији в.д. директора, Милорад Грчић је поднео оставку.

Грчић, у чијој се званичној биографији наводи да је дипломирани економиста, руководио је ЕПС-ом од 2012, када је је на власт у Србији дошла Српска напредна странка.

Оставка је уследила месец дана након хаварије у ТЕНТ-у, која је децембра 2021. године без струје оставила више од 100.000 грађана, избацивши 260 трафо-станица из погона.

Тада је рад појединих блокова у Термоелектрани „Никола Тесла" А привремено је заустављен због проблема у допремању угља, па су се радијатори у многим домовима постепено охладили.

„На моју велику срећу, нисам био у смени када се то догодило", каже Драгољуб Љубичић, подсећајући да је руководство ЕПС-а оптужило запослене у ТЕНТ-у за саботажу.

Јованка Атанацковић, државна секретарка Министарства рударства, оценила је у гостовању за телевизију Инсајдер да „одговорност није на рударима, већ на руководству ЕПС-а" и да „нема саботаже, већ нерада".

Покренута је истрага о узроцима хаварије у коју су укључени БИА и унутрашња контрола ЕПС-а, али закључци до данас нису саопштени.

Из Министарства рударства, ЕПС-а и БИА нису одговорили на упит ББЦ новинара о току и резултатима истраге.

Према оценама стручњака, хаварији је допринео лош квалитет угља.

„Лош квалитет угља сигурно је један од разлога, поготово по оваквом [зимском] времену, када се све раскваси", рекао је тада Жељко Ђуришић, професор на Електротехничком факултету у Београду, у изјави за ББЦ на српском.

Љубичић се са задовољством присећа увећања плате, које каже да је деведесетих добио као новопечени радник, када је донео одлуку да заустави слање празних возова за Колубару зато што је у ТЕНТ допремано блато.

„Блато је одувек проблем - Колубара не зна шта ће са њим, па увек покушава да провуче помало у вагоне.

„Тада је неки директор чуо за то, па ме је наградио, али отправници возова данас немају право на ту врсту оперативног деловања", сматра.

Како би подмирила потребе за енергијом, Србија је увозила струју из окружења, а штета по државни буџет Србије мерила се у милиона евра, писао је тада РТС.

Министарка Михајловић је за квар окривила руководство ЕПС-а.

Неколико сати после њене изјаве, Грчић је сменио четворицу руководилаца „због пропуста у раду", да би после месец дана и сам поднео оставку на позицију на којој је био од 2012. године.

ЕПС је добио ново руководство, на чијем је челу в.д. директора Мирослав Томашевић, по струци инжењер електротехнике.

Због смањене производње угља у Колубари, Влада Србије је почетком јула ове године одобрила ЕПС-у да до 2023. увезе четири милиона тона овог енергента.

На упит ББЦ новинара за посету ТЕНТ-у, из ЕПС-а је у писаном одговору наведено да „због ремонтних радова" нису у могућности да је организују.

ЕПС није одговорио на питања ББЦ-ја о припремљености највеће електране у Србији за предстојећу зиму.

Очекивања за предстојећу зиму

Србија зими има мањкове, а лети вишкове енергије, каже Жељко Марковић.

„У збиру, током године се у Србији произведе онолико енергије колико се и потроши, али у зимским месецима постоји потреба за увозом", додаје.

Оцењује да постоје услови да производња струје буде на истом нивоу као и претходних година, али истиче да то свеједно значи увоз одређене количине енергије.

Држава је електропреносном мрежом добро повезана са околним државама, оцењује стручњак за енергетску политику Миодраг Капор.

„То значи да Србија у сваком тренутку може да увезе довољне количине електричне енергије", објашњава.

Марковић и Капор се слажу да ће увоз струје ће бити „значајно скупљи" због кризе на тржишту енергената.

„У Европи, будућа испорука струје се већ продаје за 400 евра по мегават сату, па ће за недостајуће количине бити потребно доста новца", наводи Марковић.

Како сматра, још једна могућа мера су редукције струје.

„Али то је увек крајња мера и прибегава јој се уколико нема новца", додаје.

Капор каже да ће држава морати да обезбеди новац за увоз струје, на уштрб других ставки у државном буџету.

„Сигурно нећемо ложити паркет да би се грејали, али пропатиће здравство, образовање и правосуђе", додаје.

Капор предвиђа да би, поред појединих ставки у буџету, могао да трпи и квалитет ваздуха.

Како објашњава, електране ће користити „више мазута за обогаћивање да би надоместиле удео других енергената".

У зимском периоду, Србија је протеклих година често била у врху земаља света по загађености ваздуха.

Капор подсећа да Србија, као чланица Енергетске заједнице са седиштем у Бечу, у случају несташице може да увезе потребне количине енергената користећи европску инфраструктуру.

Како оцењује, ситуација је „најнестабилнија када је у питању природни гас", јер је Србија зависна искључиво од увоза из Руске Федерације.

„Због тога је неопходно радити како на диверзификацији снабдевања, тако и на повећању енергетске ефикасности", каже.

Енергетски губици су у Србији трипут већи од европског просека.

Према подацима Светске банке, Србија изгуби око 15 одсто енергије приликом транспорта, док је на европском нивоу тај проценат 5,5 одсто.

Зеленски: 'Руски гас се плаћа крвавим новцем'

Каква је будућност производње струје у Србији

Према Стратегији развоја Србије до 2025, планира се повећање коришћења енергије из обновљивих извора на 27 одсто, али и отварање нових површинских копова за угаљ.

Циљ од 27 одсто зелене енергије био је постављен још Националним акционим планом за коришћење обновљивих извора енергије, са роком до 2020, али је тај рок у међувремену померен за још пет година.

Децембра 2021, министарка Михајловић је за РТС оценила да су „под хитно потребна већа улагања у свим областима енергетике".

„Причамо о дистрибутивном систему који очито претходни дуги низ година није довољно добро одржаван", додала је.

Жељко Марковић подсећа да у јавном доступу „нема писаног плана" о улагањима у оквиру ЕПС-а, али је најављена изградња неколико објеката за производњу струје.

Међу њима су реверзибилна хидроелектрана електрана на реци Бистрици и ветропарк код Костолца.

Након великих поплава 2014, које су посебно погодиле Обреновац и Костолац, оштетивши блокове у термоелектранама, ЕПС и кинеска компанија ЦМЕЦ ревитализoвали су оба блока у ТЕ „Костолац Б" и уговорили изградњу трећег блока - Б3, снаге 350 МW.

Очекује се да изградња буде завршена крајем 2022. или почетком 2023. године, пренео је Танјуг.

Марковић подсећа да је за 2023. предвиђено гашење термоелектрана „Морава" и „Колубара А".

„На местима где се одлаже пепео из ових термоелектрана, планира се изградња соларних постројења", додаје.

Како би олакшала прелаз на обновљиве изворе енергије, Србија учествује у регионалном пројекту изградње Трансбалканског коридора.

Коридор треба да прошири мрежу далековода и омогући боље повезивање ЕУ-чланица Румуније и Бугарске са земљама Западног Балкана.

Само у првој фази, која је у току, планира се изградња далековода на потезу од 350 километара, а укупна вредност инвестиције је 157 милиона евра.

Погледајте видео о светској енергетској кризи

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]