Србија и политика: Шта треба да знате о изменама Закона о експропријацији

Текст је ажуриран у суботу, 5. децембра изјавом Синише Малог, министра финансија Србије

Уколико очекујете да ваше земљиште буде у плану за експропријацију, односно да би га држава могла уз накнаду одузети због изградње пута, рудника или нечег трећег, најважније је потражити правну помоћ, саветују стручњаци.

Иако не могу умањити стрес што вам неко принудно узима дедовину коју сте генерацијама обрађивали, или кућу коју сте „са десет прстију" изградили, адвокати вам могу помоћи да изведете правно-бирократски велеслалом који вас очекује.

Притом, све трошкове, по закону, сноси корисник експропријације - што су најчешће држава или јавна предузећа.

„То би значило да људи, ако имају адвоката или ангажују вештака све те трошкове држава ће морати да им надокнади.

„Фактички, нуди им се гратис адвокат и правна помоћ, зашто то не искористити", каже адвокат Милош Игић из Новог Сада за ББЦ на српском.

Те одредбе већ стоје у актуелном Закону о експропријацији, а измене и допуне овог прописа налазе се на дневном реду седнице Скупштине Србије.

Део опозиције предвођен Скупштином слободне Србије одржао је у уторак протест због овог и закона о референдуму и народној иницијативи, који се, такође, налази у скупштинској процедури.

Kако наводе, ови закони погубни су за све грађане државе Србије будући да предвиђају штетне измене у праву и организовању референдума, као и „отимање имовине грађана зарад погубних пројеката и државних споразума".

Најчешће критике се односе на то да се овај закон доноси како би се експропријација омогућила металуршко-рударској компанији Рио Тинто и другом приватном капиталу.

И по тренутним прописима они могу несметано бити корисници експропријације и то им је омогућено Законом о рударству и геолошким истраживањима, истиче адвокат Игић.

Такав је случај са поступцима у Бору где је кинеска компанија Зиђин корисник експропријације.

„Ни по тренутно важећим прописима не постоје сметње за Рио Тинто и друге рударске компаније да буду корисници експропријације", додаје Игић.

Шта је речено на протесту?

На протесту су се обратили представници различитих еколошких удружења.

„Не може нико да одлучује о судбини другог човека и не може нико да одлучује шта ће ко са својом имовином да ради и да је за пет дана одузме".

„То не постоји, Србија се мора дизати - није ово само питање литијума и Јадра, ово је питање целе Србије, јер сутра ће нека страна корпорација доћи и ставити шапу на твоје двориште", рекао је на протесту Златко Кокановић, Удружење „Не дамо Јадар".

Председница Владе Србије Ана Брнабић изјавила је у парламенту да ни закон о експропријацији ни закон о референдуму, против којих су грађани протестовали испред Скупштине, немају везе са Рио Тинтом нити са било којом другом компанијом.

„Сва она земља коју Рио Тинто односно Рио Сава поседује, сву ту земљу су купили од људи чија је та земља била и не постоји ни једна парцела коју треба да експоприсати. Све су купили без икаквог мешања државе.

„Ови људи су сами хтели да продају ту земљу, због чега можемо да их питамо, али нема потребе за експропријацијом", рекла је Брнабић.

Шта је рекао Вучић?

Председник Србије Александар Вучић поручио је да овај закон има везе са жељом да се убрзају велики инфраструктурни пројекти који се одлажу или застају због проблема око имовине људи и њихових захтева за високу финансијску одштету.

„Бесмислене су све измишљотине, лажи и глупости којих сам се наслушао о Рио Тинту.

„Ништа се неће дешавати док народ не одлучи, а не може народ да одлучи јер ми сад немамо ништа (од Рио Тинта) и не знамо шта да питамо (народ)", рекао је Вучић на конференцији за новинаре у среду, 24. новембра.

Он је рекао да не може да враћа законе зато што му се они не свиђају, већ само оне за које сматра да нису у складу са Уставом, а предложене измене Закона о експропријацији, каже, у складу су са Уставом.

„Ти који протестују довели су Рио Тинто у Србију и са њим потписали девет споразума пре него што су изгубили власт.

„Због људи да кажем - овај закон никакве везе нема са Рио Тинтом", рекао је.

Ипак, 4. децембра приликом посете месту Доње Недељице у долини Јадра, области где је најављено отварање рудника компаније Рио Тинто, Вучић је рекао да ће предложити да се направе измене и допуне закона о експропријацији.

Те измене би по хитној процедури ушле у Скупштину, како би могле да буде усвојене пре Нове године.

„Ако можемо да се договоримо са тим изменама са људима одавде можемо, ако не, да вратимо стари закон, као да нема никаквих измена, тако да де факто тај закон не би важио.

Ја не могу да се играм с Уставом, али ово што вам кажем нема филозофије и биће испуњено", рекао је Вучић.

Најавио је разговоре са представницима компаније Рио Тинто када буду припремили студије, када буду рекли како ће да заштите животну средину, какви су финансијски ефекти и какви све проблеми могу да проистекну.

„Ми ћемо све то да анализирамо, па ћемо донети одређене закључке, а онда ћемо изаћи пред народ без страха јер ћемо увек урадити оно што је најбоље за Србију.

„И немојте више да лажете! Ништа ниску ископали, нити су добили било шта.

„Оног секунда кад будем имао о чему да разговарам по питању Рио Тинта са људима из Горњих Недељица у првом тренутку ћу отићи, дакле чим добијемо студије од компаније и рећи људима шта је наша идеја. Можда то буде за неколико месеци", рекао је Вучић.

Дан после блокаде путева у Србији, Синиша Мали, министар финансија Србије изјавио је да ће се вероватно на седници владе у четвртак, 9. децембра, наћи измене Закона о експропријацији.

Шта је експропријација?

Компликована реч - експропријација представља принудно одузимање имовине од приватних власника, зарад општег интереса.

Најчешће је реч о земљишту или непокретностима који се налазе на местима где држава или органи власти желе да изграде аеродром, ауто-пут, школе, болнице или фабрике.

Те некретнине уз накнаду прелазе у државно или јавно власништво и цео поступак је законски регулисан.

Иако се последњих година чешће помиње јер се више гради, Закон о експропријацији постоји од 1995. у Србији.

Измене закона су стигле у скупштинску процедуру почетком новембра.

Претходно, заинтересовани су имали седам дана прилике да доставе сугестије и примедбе Министарству финансија.

Хитност поступка

Тако се долази до прве скијашке капије која ће дочекати принудног продавца с почетка текста - помало застрашујућа хитност поступка.

„Сви поступци који се воде у складу са овим законом су хитни", стоји у предлогу.

То се сматра најважнијом променом.

Одредбе Закона о експропријацији требало је ускладити са досадашњом праксом и неке појединости прецизније утврдити, стоји у образложењу измена закона.

„Припреми овог закона приступило се имајући у виду потребу да се на брз и ефикасан начин оконча поступак експропријације превасходно због хитности поступка, који се спроводи у јавном интересу", додаје се.

То је већ постојало у пракси, каже адвокат Милош Игић, пошто већ скоро две године постоји и Закон о посебним поступцима ради реализације пројеката изградње и реконструкције линијских инфраструктурних објеката од посебног значаја за Републику Србију.

„Он је донет почетком 2020. као лекс специјалис и 90 одсто експропријација се већ спроводи по том закону.

„Он предвиђа много краће рокове", каже Игић, из адвокатске канцеларије „Кнежевић, Чепић, Игић".

Ако се усвоје предложене измене, власник имовине имаће рок од пет дана да се изјасни о предлогу за експропријацију.

По пријему изјашњења, надлежни орган одмах, а најкасније у року од 15 дана, доноси решење о експропријацији непокретности.

„Те измене су готово козметичке, јер и данас ти поступци не трају колико, иначе, трају поступци у Србији - доста се брзо завршавају", додаје Игић.

Шта су конкретне промене?

Највећи проблем је, оцењује адвокат, одредба која се односи на исплаћивање накнаде за нелегализоване објекте.

То би могла бити црвена заставица на путу.

Она предвиђа да „власник таквог објекта има право на накнаду за изграђени објекат у висини процењене грађевинске вредности тог објекта."

То је, каже Игић, неуставно, јер Устав Србије предвиђа да право својине некоме може бити одузето само у јавном интересу и уз накнаду која не може бити нижа од тржишне.

„Aко објекат на тржишту, на пример, вреди 1000 евра по квадрату, а вама је за изградњу потребно 600 евра, досад је закон регулисао да добијете тих хиљаду.

„Сада имамо проблем јер ће се људима исплаћивати накнада нижа од тржишне, ако се ове измене усвоје", истиче он.

Напомиње да некад људи нису ни у могућности да озаконе некретнине.

„Ако ви имате кућу која није легализована, то не мора бити ни ваша кривица, јер оног тренутка кад је донет плански акт да ће нешто негде градити ви аутоматски не можете да легализујете тај објекат јер се налази на будућем путу или руднику", описује Игић.

Позитивне промене

Једна од олакшавајућих измена Закона о експропријацији односи се на кориснике станова у друштвеној својини.

„Закупцу стана у друштвеној или државној својини, односно јавној својини на неодређено време, односно носиоцу станарског права у експроприсаној стамбеној згради или стану као посебном делу зграде, корисник експропријације дужан је да пре рушења зграде обезбеди коришћење другог одговарајућег стана у јавној својини са правима закупца на неодређено време", предвиђа нови пропис.

За ову измену новосадски адвокат тврди да је добра.

„То значи да нико не може да их исели из њихове куће, односно стана у ком живе док се не заврши поступак експропријације и док им се не исплати накнада.

„Досад су људи могли да остану на улици, мада нису се ти случајеви често дешавали", наводи Игић.

Често се, пак, дешавало да власнику имања после експропријације остане парче земље до ког не може да приђе или је мале површине па не може да се обрађује.

Ти власници су имали могућност да траже да им се откупи и то парче земље и да све трошкове сноси држава.

Сада је то конкретизовано и та „пракса је имплементирана у закон", наводи.

Поступци који су започети по постојећем закону наставиће се тако, иако у међувремену почне примена измењеног закона.

Капија - катастар

Као проблеме у пракси, који се дешавају независно од промена прописа, наводи да државни органи некад не испуне обавезу да катастру јаве промену намене земљишта, због чега људи буду оштећени.

Закон о планирању и изградњи регулише да је грађевинско земљиште оно које је у катастру тако заведено и које је планским актом одређено за изградњу објеката.

То значи да оног тренутка кад се усвоји план да ће се на неком месту градити пут или болница, по сили закона то земљиште прелази у грађевинско јер не може да се гради на пољопривредном земљишту.

Ипак, у катастру то некад остане тако заведено, а разлика у цени је више него значајна.

„По одређеним местима је вредност пољопривредног земљишта 80 динара по метру квадратном, а грађевинског 400 или 500 динара.

„Људи због своје правне неукости потписују споразуме на тако ниске износе, а то је више нивоа контроле прошло и нико није поступио у складу са законом", наводи Игић.

Тад је експропријацијска трка готова.

„Зато саветујемо свима да потраже стручну помоћ, посебно кад се хитно поступа", закључује Игић.

Погледајте и видео о згради БИГЗ-а у Београду

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]