Србија, струја и ТЕНТ: Зашто је стала највећа термоелектрана, хиљаде људи без грејања, мањи рачуни онима који су остали без струје

- Аутор, Катарина Стевановић
- Функција, ББЦ новинарка
- Време читања: 9 мин
Радијатори у стану Зоне Симић у центру београдске приградске општине Обреновац у уторак око поднева нису скроз хладни, за разлику од претходног дана.
„Пипам радијатор и - млак је, мислим да ће до краја дана стићи грејање скроз. Сада ме то толико не брине, колико што је тек почетак сезоне и питање је шта ће се дешавати даље", каже ова Обреновчанка за ББЦ на српском.
Становнике Обреновца, општине удаљене 30-ак километара од центра Београда, претходна два дана можда није изненадио први овосезонски снег, али јесте оно што је са собом донео - хладне радијаторе, искључење струје и воде.
Док су челници општине претходна два месеца говорили да је све спремно за сезону и да неће бити проблема у снабдевању, већ са првим мразевима показало се супротно.
Због проблема у допремању угља, рад појединих блокова у Термоелектрани Никола Тесла А привремено је заустављен, па су радијатори у Обреновцу постепено постајали све хладнији у недељу поподне.
Проблема има широм Србије. У неким селима око Ивањице људи нису имали струје три, четири дана, а председник Србије Александар Вучић рекао је да ће одговорни сносити последице.
У Србији тренутно око 9.000 корисника нема струју, а ван погона је је око 260 трафо-станица, рекла је Зорана Михајловић, министарка енергетике у среду, 15. децембра за РТС.
У недељу увече је, каже, без струје било око 126.000 људи.
Док званичници за проблем криве лоше временске услове и квалитет угља, стручњаци за енергетику за ББЦ наводе да проблем делимично лежи у квалитету угља, али да то није једини проблем и да временски услови не могу да буду кривац.
Део становника и представника опозиције у Обреновцу одржао је у понедељак увече протест са захтевом за успостављање снабдевања и оставке надлежних у супротном.
За актуелну енергетску кризу крива је управа Електропривреде Србије, поручила је Зорана Михајловић.
Неколико сати после те изјаве, Милорад Грчић, вршилац дужности директора ЕПС, донео је одлуку о смени четворице руководилаца „због пропуста у раду".
Недељу дана после застоја у раду ТЕНТ-а, председник Вучић је изјавио да је готово немогуће да енергетски сектор опет изненаде велики кварови, рекавши да ће зима проћи без великих проблема, те да грађани Србије неће готово ништа осетити због енергетске кризе.
Постепено замлачивање
У понедељак, 13. децембра у стану Зоне Симић није било грејања уопште, из славина није текла вода, али је макар струје било.
„Могли смо да укључимо климу да се загрејемо и ишли смо да купимо калорифер", прича Зона за ББЦ на српском.
Претходну ноћ, деца, супруг и она провели су у истој соби, а малишане у уторак нису одвели у вртић.
„У понедељак су ишли и седели сви у јакнама, васпитачице су нам слале фотографије. Данас су код куће", прича Зона за ББЦ.
Пре само два месеца, председник општине Обреновац Мирослав Чучковић на Твитеру је објавио фотографије термоелектране, поносно истичући да је енергетски систем стабилан и да је Србија спремна за предстојећу зиму.
У овом чланку се појављује садржај X. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате X политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.
End of X post, 1
Месец дана касније, пожелео је председнику Србије Александру Вучићу добродошлицу у Обреновац, како је написао, „енергетску престоницу Србије".
„Нови блок је ремонтован месецима, за несметан рад школа, фабрика, болница и свих домаћинстава", написао је тада Чучковић.
У овом чланку се појављује садржај X. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате X политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.
End of X post, 2
Реалност га је, међутим, демантовала са првим већим снегом.
Месец дана касније, 13. децембра, у школама у Обреновцу није било наставе - јер није било грејања.
Дан касније, Чучковић је рекао да је квар у обреновачкој термоелектрани отклоњен и да ће грађани сукцесивно добијати грејање током дана.
Гостујући на телевизији Прва, председник обреновачке општине рекао је да се Обреновац греје из два блока од којих је један почео да шаље топлотну енергију у уторак ујутру у пола четири, док је други укључен на мрежу у пола шест.
„Грејање имају сви, само не у пуном капацитету", рекао је.

„Мићо, не знам шта бих ти рекао"
Председник Србије Александар Вучић рекао је да се од понедељка очекује стабилизација система електричне енергије и навео да је тренутно без струје 0,38 одсто потрошача.
„Благо је рећи да је ово био потпуни колапс", рекао је током седнице владе Србије којој је присуствовао, а коју су преносили медији.
Најавио је умањене рачуне за струју за 50 одсто људима који су 24 сата остали без ње и поручио да ће одговорни сносити последице.
„У недељу комплетан електроенергетски систем испао, зато што у Електропривреди Србије нису водили рачуна о томе колико угаљ може да буде мокар и колико блато може да оштети свих шест блокова у Термоелектрани Никола Тесла (ТЕНТ).
„Зато Обреновац једно време није имао грејање, и зато смо увозили енормне количине електричне енергије. Брзо се реаговало финансијски, али је штета огромна", истакао је Вучић.
Обратио се вршиоцу дужности директора ЕПС-а Милораду Грчићу.
„Не знам шта бих ти рекао, Мићо... За наше грешке људи ће морати да сносе последице.
„Очекујем Грчићу и твоју реакцију у складу са тим. Кад год хоћеш - данас, сутра… Ми који обављамо јавни посао можемо да грешимо, али код тако крупних ствари наш степен одговорности мора да буде много виши", рекао је Вучић.
„Верујем да смо се разумели око личне и сваке друге одговорности", поручио је Вучић Грчићу, на шта је директор ЕПС-а одговорио: „Јасно ми је и разумео сам".
Организација Транспарентност Србија објавила је на Твитеру да Грчић не може да поднесе оставку на мести вршиоца дужности директора ЕПС-а, јер он већ 4,5 године није в.д директора.
У овом чланку се појављује садржај X. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате X политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.
End of X post, 3

Протест
У понедељак увече у Обреновцу је одржан протест који су организовали општински одбори опозиционих партија - Демократске странке, Народне странке и Странка слободе и правде, због ситуације са грејањем у тој београдској општини, јавила је РТВ Маг.

Аутор фотографије, Fonet
Окупљени испред зграде Градске општине Обреновац указали су да је први снег направио колапс у тој општини, јер још немају грејање, а једно време нису имали ни воду, ни струју.
Организатори протеста су општинској управи дали ултиматум да до уторка у 18 сати обезбеде топлотну енергију за сва домаћинства, или да у супротном оставке поднесу директор Јавног предузећа Топловод, директор ЕПС-а, и председник општине, пренела је РТВ Маг.

Како је ТЕНТ испао из система и каквог је квалитета угаљ?
Грејања у Обреновцу није било од недеље поподне до јутарњих сати у уторак.
Дан раније, изјава Милорада Грчића, вршиоца дужности директора Електропривреде Србије, изазвала је много коментара на друштвеним мрежама.
Он је рекао да је за проблеме у снабдевању крив квалитет угља.
„Проблеми су настали јер се наместило да из Колубаре стижу композиције са најгорим могућим угљем.
„Угаљ је био прилично лошег квалитета, вода и мраз су учинили своје и дошло је до загушења у бункерима", рекао је Грчић у понедељак.
Професор Жељко Ђуришић, који предаје предмете у области електроенергетских система на Електротехничком факултету у Београду, каже за ББЦ да у овом тренутку нису познати сви елементи због којих је ТЕНТ испао из система, али да један од њих свакако јесте лош квалитет угља.
„Лош квалитет угља сигурно је један од разлога, поготово по оваквом времену када се све раскваси", каже Ђуришић.
Додаје да је изненађен падом снабдевања, али да ће прецизније податке зашто је до њега дошло имати у петак, када су га на састанак позвали надлежни из ЕПС-а.

Аутор фотографије, Getty Images
Милош Здравковић, стручњак за енергетику, каже за ББЦ на српском да се у истом тренутку десило више ствари, али да је лош квалитет угља главни кривац.
„На територији централне Србије има довољно угља, међутим, он је пре свега, слабијег квалитета", каже Здравковић.
Други разлози су, додаје, начин на који се угаљ копа, као и припрема угља за термоелектране, која се у Србији ради другачије него у развијеним земљама.
За термоелектране у Србији, користи се лигнит који се ископава на колубарским површинским коповима.
„Кривица је начин копања. Лигнит не копају рудари који силазе у окно, већ се копа великим багерима.
„Ти велики багери не копају само угаљ, већ и земљу и блато", објашњава Здравковић.
Додаје да постоји процес како се угаљ копа, чисти и допрема до термоелектране.
„Вероватно се десило да није добро урађена тријажа руде од блата. Направљен је пропуст, ко је крив, не улазим у то, нисам запослен у ТЕНТ-у да знам, али очито је неко крив", каже Здравковић.
Са колубарских површинских копова у обреновачку термоелектрану годишње се превезе између 35 и 40 милиона тона лигнита.

Шта је лигнит?
У Србији тренутно ради осам термоелектрана, које као погоносно гориво користе лигнит.
Лигнит је, објашњава стручњак за енергетику Милош Здравковић, најмање калоричан угаљ, али га у Србији има доста.
Александар Јововић, професор Машинског факултета у Београду, изјавио је недавно за ББЦ на српском да лигнита у Србији има у огромним количинама, али да није згодан за сагоревање у малим ложиштима, па се користи само за термоелектране.
Оне имају, објаснио је, специјалне пећи за тај тип угља.
Лигнит је притом, због ниске енергетске вредности, неисплатив за транспорт на дуже стазе, па се углавном користи локално, у земљама које га производе - попут Србије.
„Копају га на површинским коповима - то су буквално ливаде на којима се скине велики слој земље и онда огромни багери угаљ пребацују на траку", објаснио је.
„У руднику Колубара, он се после минималне прераде пребацује у вагоне и транспортује у термоелектране Обреновац А и Б, а у Костолцу иде директно на термоелектране Костолац А и Б".
Лигнит има више од 50 одсто влаге и пепела, и због тога није квалитетан, објаснио је Јововић.
Због тога лигнит мора на даљу прераду и одсумпоравање у „сушари".
„Сушара се налази у Вреоцима, код Лазаревца, зато тамо када пролазите путем који води ка црногорском приморју непријатно мирише на покварена јаја", наводи професор.
„Тамо угаљ под високим притиском и воденом паром брзо застарева и добија квалитет бољих угљева, па настаје такозвани 'сушена Колубара' угаљ".
Она се, наводи, производи за потребе мале индустрије и домаћинстава и може се купити на тржишту и увек је боља од сировог лигнита.

Да ли је ТЕНТ спреман за зимску сезону?
Док се тренутна ситуација полако нормализује, један од страхова Обреновачанке Зоне Симић је да ће бити још проблема током зиме.
„Плашим се да угља у Термоелектрани Никола Тесла нема, о томе се прича", каже Симић за ББЦ.

Аутор фотографије, Getty Images
Док су власти тврдиле да је систем спреман, представници опозиције имају другачије виђење.
Душан Никезић, председник Одбора за привреду и финансије Странке слободе и правде, каже да је за тренутни колапс енергетског система Србије, после интензивних снежних падавина у недељу, крива врло лоша припрема ЕПС-а за зимску сезону.
„Све акумулације су празне, депонија угља испред ТЕНТ-а је празна, нису обављени потребни ремонти, и све је то довело до ситуације да се ТЕНТ угаси, а то се десило јер смо имали неквалитетан угаљ већ дужи временски период.
„То је практично блато и муљ и нема калоријску вредност, залива се мазутом да би се подигла калоријска вредност и онда се то ложи, што је катастрофално када се ради о загађењу", изјавио је Никезић за Н1.
Додао је да временске прилике не могу бити разлог за престанак рада свих блокова у ТЕНТ-у, јер „термоелектрана ради и када је киша и када је снег, престала је да ради зато што је нестало мазута".
Мањи рачуни - обавеза ЕПС-а
Министарка рударства и енергетике Србије Зорана Михајловић изјавила је у уторак да је поправљена тешка ситуација у електроенергетском систему, чији су узрок обилне снежне падавине.
Додала је, међутим, да је стање и даље веома озбиљно, преноси Бета.
У среду, 15. децембра, рекла је да је без струје око 9.000 корисника и да око 260 трафо-станица није у функцији.
Каже и да се монтери „лавовски боре" да сви добију струју што пре.
Рекла је и да електро-енергетски систем у Србији није у добром стању.
„Причамо о дистрибутивном систему који очито претходни дуги низ година није довољно добро одржаван, мислим на инвестиције које су морале да се уложе у нове стубове, мрежу, али и одржавање - растиње је морало да се сече, а не само где је доступно, а где је мање доступно, онда и не одете.
Указала је да ЕПС има обавезу да спреми предлог закључка да се умање рачуни оним потрошачима који нису имали струју.
„У свим областима енергетике под хитно морамо да улажемо много више.
„Енергетика се не решава у једном дану и години, све што радите дође на наплату у једном тренутку, па кад се десе ове ситуације, или имате или немате струју. То је један део приче, други део приче је унутар ЕПС-а, имамо ситуација да око 30 одсто система није у погону, то је јако много.
„Држава је обезбедила новац и за увоз струје и мазута, али то није требало тако да се деси", рекла је министарка за РТС.
Додала је да је циљ Србије да се до 2040. године 40 одсто електричне енергије производи из обновљивих извора.
„То је достижно и веома важно, а колико, показује и садашња ситуација када нас из проблема ваде хидроелектране и електране на ветар, а не термоелектране", нагласила је Зорана Михаиловић.
Најавила је да ће се ускоро на расправи наћи и Национални план за енергетику, да су Србији потребни нови капацитети за производњу струје.
Термоелектране у Србији производе око 40 одсто енергије у Србији, подаци су Електромрежа Србије.
Око 56 одсто енергије настаје у хирдоелектранама, док енергане на гас и ветар стварају око четири одсто енергије.
Према подацима са сајта Електромрежа Србије, који се редовно ажурирају и представљају у реалном времену, производња енергије из термоелектрана опала је са просечних око 2.600 на око 1.100 мегавати.
Текст је ажуриран у среду, 15. децембра 2021.

Погледајте видео о светској енергетској кризи

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]











