Животиње и Србија: Како је уплакани магарац пронашао нови дом

Аутор фотографије, Dusan Stojanovic
- Аутор, Наташа Анђелковић
- Функција, ББЦ новинарка
Ко је имао прилику да сретне и мази магарце, зна колико се сете и топлине крије у њиховим кестењастим очима.
Ипак, мало ко је видео ову животињу како плаче.
То је доживео Нишлија Душан Стојановић прошле недеље када је Михајла, петогодишњег магарца, сачувао од сигурне смрти - у кланици.
Душан је од пријатеља чуо да један човек жели да прода магарца или да га „да за кобасице".
Пошто је власник прихватног центра за животиње, отишао је код њега решен да га спасе.

Аутор фотографије, Dušan Stojanović
Пријатељство почело главом на стомаку
Разговарали су, магарац је мирно пасао траву, све док се није десило нешто што Душан у досадашњој каријери није имао прилике да види.
„Причамо нас двојица и магарац у том тренутку подиже главу и почиње као да њаче и прилази и наслања ми главу на стомак.
„Ја не могу да верујем, крећем да га мазим, никад ево колико 15 година како радим, таква ситуација ми се није десила, мене је то толико погодило", описује Душан тренутак кад је потпуно преломио да ће животињу повести са собом.

Аутор фотографије, Dušan Stojanović
Ипак, то је био тек почетак.
Човек је пристао да га прода „на кило", те су заједно отишли до ваге у селу.
„Кад смо га утоварили у приколицу он почиње да плаче, крећу сузе.
„Вероватно је осетио да се нешто дешава", препричава Душан за ББЦ.
Михајло није био везан за тог власника, код њега је провео свега неколико дана.
„Све време, кад смо завршили то мерење, њему капљу сузе, то први пут видим", описује потресну сцену када га је замолио да га поведе коју је снимио телефоном.

Аутор фотографије, Dušan Stojanović
Кад су стигли у прихватни центар „ЗОО кутак" завладао је мук, што није уобичајено.
„Ушли смо на капију, тишина. Обично све животиње реагују кад стигне нека нова, ово је био тотални тајац", препричава Душан.
Одахнуо на улазу
А новопридошла животиња је одахнула - буквално.
„Други магарац је пришао, поњушкао га и овај је само удахнуо и издахнуо, као `уф, е сад сам на сигурном`.
„Цела ситуација је била невероватна, ја сам се најежио и помислио `Боже, не могу да верујем`", препричава Душан.
Док је био на повоцу претходног власника отимао се, а са њим је, каже, ходао мирно - „као да се познају 10 година".
„Кад сам га извео из приколице, са два прста са поводником сам га пустио у двориште", додаје.
Какву интуицију имају животиње Душан је спознао и код других врста, али ово је било изненађење и за њега.

Аутор фотографије, Dušan Stojanović
Колико је сазнао, магарац је претходно коришћен за вучу и јахање.
Када је њихова прича постала хит на друштвеним мрежама појавили су се коментари да то нису сузе, него инфекција - коњуктвитис, што Стојановић одбацује као могућност.
„Зна се како коњуктивитис изгледа, прати га гнојни исцедак, радио сам у ветерини и радим и даље.
„Ово су сузе које капљу", истиче он.
„Само је питање да ли су сузе радоснице или је био збуњен, јер није знао где ће да иде.
„После тога, не можете да верујете која радост, позовем га a он прилази", задовољно препричава 34-годишњак који животиње воли одмалена.
„ЗОО кутак" као начин живота
Душан је завршио средњу ветеринарску школу, а затим дипломирао сточарство на Пољопривредном факултету у Нишу.
Сада се више бави бригом о заштићеним врстама и угроженим егзотичним љубимцима.
Пре 12 година је са сарадницима покренуо удружење „ЗОО планет" које је четири године касније настањено у месту Каменица надомак Ниша.
„Одлучио сам да је то мој живот и да ме то испуњава у свему", каже Стојановић.
Данас у његовом „ЗОО кутку" борави 180 животиња - више од 30 врста.
Поред пет магараца, ту су и срндаћи, коњи, чинчиле, зечеви, птице - роде, чапље, сове, орлови.
Све више посетилаца долази викендима, а они су уједно и помагачи пребивалишта, пошто се махом тако финансирају.
Стојановић редовно посећује семинаре да прошири сопствено знање, а држи и едукативе радионице.
„То ми је и посао и живот, и ја живим горе у прихватилишту", каже кроз осмех.
„Ту већину времена проводим, јер мора да се дежура ноћу и неко мора стално да буде присутан", додаје.
Душану су омиљене животиње коњи.
Још као дечак је тренирао јахање, после је завршио курс за тренера коњичког спорта.
Похађао је и семинаре за прву помоћ животињама, али сарађују са свим ветеринарским амбулантама, као и републичким заводима и инспекцијама - да би све било како треба.

Аутор фотографије, Dušan Stojanović
Неретко животиње које суграђани пронађу донесу код њих, болесне или повређене.
„То су на пример младунци птица које испадну из гнезда.
„Доста дивљих животиња сад живи у урбаној средини, зато што се села гасе, извор хране им није доступан и неке сад бораве у парковима, на крововима зграда", објашњава Стојановић.
На тим местима и поред ауто-пута проналазили су ветрушке, соколове, као и мишаре.
„Кад је била пре два месеца она велика олуја рода је ударила у кров куће и пала у двориште људима.
„Они су позвали нас, наша екипа је преузела, али у већини случајева грађани сами доносе животиње", наводи Стојановић.
Њихово удружење је међу првима те врсте у држави, а покривају целу југоисточну Србију.
Доносе им доста љубимаца - веверице, папагаје, патуљасте зечеве - кад их се власници „засите".
Они животиње стерилишу и кастрирају и дају на даље удомљавање, уз одређене услове.
„Желимо да оду код сигурних власника који ће се о њима бринути како треба, до краја њихових живота", додаје он.
Боље не узимати љубимце, него их брзо напустити
Често је држао радионице деци и одраслима - да се добро информишу о некој животињи пре него што их узму за љубимце.
Важно је, каже, знати колико та животиња живи, које услове захтева и остале појединости.
„Трудимо се и дајемо савете људима.
„Успели смо да одговоримо људе зато што немају неко слободно време, живе у стану - боље да не узму животињу, него да је узму и после пар месеци чувања је напусте", закључује Стојановић.
У нишком „ЗОО кутку" досад је збринуто 5.500 животиња.
Михајло је код њих стигао пре тачно седам дана.
Још је у изолацији, али за две недеље почеће да се виђа са новим комшијама.
Иако их прати стереотипни став да нису много паметни, магарећа стварност је, каже Душан, потпуно другачија.
„Није тврдоглав и глуп, него има став и карактер.
„Не можеш са њима како хоћеш", додаје.
Колико су уз то и емотивни, Михајло је лично показао.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]












