Животиње и Београд: Ко су најмлађи становници Зоолошког врта - „Ово је као Нојева барка"

Зоолошки врт у Београду премашио је просечан животни век слона и 12. јула слави тачно 85 година од оснивања.

Међутим, уместо да стари, он се из године у годину подмлађује, оправдавајући његово друго име Врт добре наде - број нових становника се током протеклих месеци повећао доласком разних егзотичних младунаца на свет, међу којима има и представника угрожених врста.

„Зоолошки врт је као Нојева барка - трудимо се да спасемо све што можемо и помогнемо животињама да преживе овај потоп изловљавања и уништавања станишта", каже биолог Кристијан Овари за ББЦ на српском.

Београд би ускоро могао да угости још једну, за овдашње прилике нову врсту - црвену панду, најавио је градски менаџер Горан Весић на конференцији поводом обележавања јубилеја.

Врт добре наде најстарији је зоолошки врт у Србији и постоји од 1936. године.

Бејби бум међу животињама

Док је година короне људима у свету донела пад наталитета, становницима Зоо врта као да су пријали мир и тишина због смањеног броја посетилаца.

„Бео зоо врт је током последњих месеци постао богатији за неколико младунаца", каже биолог Кристијан Овари.

Све је почело крајем прошле године, када је на свет дошао бинтуронг Арчибалд - младунче животиње која изгледа као „мешавина малог медведа и велике мачке".

Природно станиште им је Азија - живе у Индонезији, Кини, Непалу, на Филипинима и у другим земљама.

„То је животињска врста о којој се и даље мало зна, јер живе на местима где их је тешко проучавати, а [у Азији] не постоји свест о њиховој угрожености, па њихов број стално смањује изловљавањем и крчењем шума", наводи.

Спадају у ретке и угрожене врсте и зато је рођење бинтуронга „веома важан догађај" за зоо врт.

А пре два месеца, на свет су дошла још три младунца.

Међутим, ове животиње неће остати у Бео зоо врту, јер су само у посети у оквиру програма привременог спасавања угрожених врста који се спроводи у сарадњи са Министарством заштите животне средине.

Када још мало одрасту, „биће послати у друго поднебље, где су бољи услови за њихов живот", каже Овари.

То је разлог што три најмлађа становника зоо врта немају имена.

„Не желимо да их крстимо зато што су у Београду само на неко време и не треба да се везујемо за њих, мада је то јако тешко", признаје Овари.

„Арчибалд је већ напустио Београд и било је тужно растати се од њега - кад их пакујете у транспортну кутију, као да пакујете комад властите душе", додаје.

Током ове године, на свет је стигло и младунче патагонијске маре - животиње „која подсећа на зеку, али скакуће као кенгур".

У питању је мужјак и добио је име Срећко.

У мају се први пут у Србији излегао пингвин, што је, према речима стручњака, „права реткост" у заточеништву.

Родитељи су Хумболтови пингвини Зона и Мане, који у Београду живе око две године.

Београђани су маленог пингвина први пут могли да виде средином јуна, када је почео да излази из пећине у којој и даље проводи највећи део времена.

„Зваће се Петка или Петко - још чекамо резултате анализа које треба да покажу да ли је мужјак или женка", каже Овари.

Дом егзотичних врста

У Бео зоо врту тренутно живи 211 врста, каже Овари.

Међу њима има и егзотичних за подручје Балкана.

За Оварија, кондори су међу најзанимљивијим.

„Најкрупнији су међу лешинарима, стварно маме дах и ретки су у збиркама", наводи.

Ту је и за зоо вртове ретка птица - оринико гуска, која је за сада једина представница своје врсте у Врту.

„Тражимо јој пара", каже биолог.

Зоо врт кроз време: „Откуд лама, откуд сад ова чудеса?!"

Бео зоо врт је основан на иницијативу тадашњег градоначелника Владе Илића, наводи се на званичном сајту.

Први становници врта били су лавови, леопарди, медведи, вукови, разни мајмуни, јелени, ждралови, сове, пеликани и папагаји.

Други светски рат донео је тешке дане за београдски Зоо врт који је двапут бомбардован - једном су падале бомбе из немачких авиона 1941. године, а други пут из савезничких 1944.

За време нацистичког бомбардовања су погинуле многе животиње, али и људи који су, мислећи да Зоо врт неће бити бомбардован, у њему потражили склониште, наводи се на сајту институције.

Присећајући се савезничког бомбардовања, писац Бранко Ћопић испричао је како се на Калемегдану случајно срео са одбеглом животињом док је одмарао на трави са пријатељем свештеником.

„Кад одједном, из неког жбуна, неко чудовиште промоли главу на дугачком врату па дуну мени у уво, а попа лизну по уву".

„Кад оно јужноамеричка лама! Откуд лама, откуд сад ова чудеса?!

„Животиње побегле, а Њемци пострељали лавове и оне које су биле опасне, а ове пустили овако", присећао се Ћопић.

Међу ретким животињама које су преживеле оба бомбардовања је алигатор Муја, који је у врт стигао 1937. године.

Муја и данас живи у свом базену и најстарији је амерички алигатор на свету.

Погледајте видео о најстаријем америчком алигатору на свету

„Не дај се, Сами" -како је један шимпанза постао легенда Бео зоо врта

Вероватно најпознатији становник Зоо врта био је несташни шимпанза Сами којем су, пошто је 1992. угинуо, подигли споменик.

Сами је у Београд стигао 1988, а убрзо по доласку успео је да развали решетке кавеза и побегне - и то чак два пута.

Иако мужјаци шимпанзе важе за агресивне животиње, Сами је оба пута прошетао центром Београда, а да никога није повредио.

Прво бекство догодило се 21. фебруара 1988. године.

Сами је развалио решетке кавеза и кренуо у шетњу Дорћолом.

Од почетка су га пратили чувари врта и полиција, трудећи се да заштите грађане и неповређеног га врате у кавез.

Тадашњи директор Вук Бојовић успео је да Самија одобровољи разговором, ухвати га за за руку и уз речи: „Хајде Сами, идемо кући", уведе у ауто.

Излажући се ризику да ствари крену наопако, Бојовић је сам сео у кола са мајмуном и врати га у кавез.

Међутим, само два дана касније Сами је поново побегао.

Овог пута се склонио на кров куће у Душановој улици у Београду, која пролази одмах испод Зоо врта.

Чувши вест о новом бекству, Београђани су почели да се окупљају како би бегунцу исказали подршку.

У Душанову се сјатило око 4.000 људи, пише на сајту Зоо врта.

Грађани су носили пароле „Сами, ми смо с тобом!", „Сами, ти си прави!", „Сами, не силази!", „Не дај се, Сами!", а било је и узвикивања: „Чувај се, Сами!", „Не дамо те, Сами!"…

Овај пут, Сами се није дао убедити са сиђе.

Донета је одлука да га омаме успављујућим метком, али како Зоо врт није имао пушку за успављивање, чекало се да стигне из Осијека, града у Хрватској удаљеног 160 километара.

Пошто је побегао усред зиме, Сами се смрзао и прехладио, па се неколико дана опорављао уз антибиотике и топле чајеве.

Меда из Приштине тражи спас од жеге

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]