Сара - пас са Дорћола: „Она је као и сваки улични пас чезнула да буде нечија"

У једној од најлепших београдских улица, пуној зеленила која води ка тврђави Калемегдан, у шареној дрвеној кућици, живела је Сара.

Она је последих годину дана била веома болесна, али се уз помоћ неколицине људи у чијој је улици живела, преселила на боље место, јер како каже изрека - „сви пси иду у рај".

Сара је прошла много тога живећи на улици.

Марина Банић, једна од становница улице Страхињића Бана која се бринула о Сари, каже да су је хранили оним што јој је преписао ветеринар, али тврди да је било и оних који су јој намерно „бацали живе коске и месо".

Марина је на кућицу у којој је Сара живела окачила натпис да је пас болестан и да је на терапијској исхрани која јој одговара.

Здравствено стање пса у последњих годину дана се знатно погоршало и они који су бринули о њему удружили су „снаге и финансије" и сместили је у пансион.

„Покушавали смо на све могуће начине да учинимо њен живот бољим, да је хранимо адекватно, да јој мењамо простирке", прича Марина.

Чезнула је да буде нечија

Живот на улици ипак доноси и много ружног.

Они који су се трудили да брину о њој, често су морали и да је надзиру, јер је било људи који су желели да је повреде и отрују.

„Шутирали су је, а нама нису дозвољавали да јој поставимо кућицу", прича Марина.

Последњих дана живота пас је боравио код Маринине комшинице у стану.

Једном дневно на повоцу су је одводили ветеринару.

„Лепо је реаговала, била је срећна, јер она је као и сваки улични пас чезнула да буде нечија", каже Марина.

Није уживала на улици

Сара се често дружила са псима које су власници изводили у шетњу по Калемегдану.

„Вероватно се надала да ће неко од њих рећи 'хајде са нама кући'", каже Банић.

Марина се доселила на Дорћол пре четири године и тада је иницирала куповину кућице за пса.

Пре тога Сара је спавала у картонској кутији која се налазила код дрвета.

„Ту се осећала безбедно, јер је у оближњем кафићу седео ноћни чувар", каже Марина.

Када је са неколико комшиница купила и поставила кућицу за Сару, у улици је „избио рат".

Многи станари су се побунили, нису желели да кућица буде постављена испред њихове зграде или кафића.

„Неки су претили да ће је исећи секиром", присећа се Марина.

Онда је причу о Сари и проблему са њеном кућицом одлучила да подели на друштвеним мрежама.

„Невероватно ми је било да људи са Дорћола, краја који је познат и по љубитељима паса, не дозвољавају да Сара има сопствено место под сунцем", прича Марина.

У неком тренутку кућица је чак и нестала са улице, али су је касније вратили.

Али ни тада није нашла место, већ су је померали по улици како је коме одговарало, све до објављивања репортаже о Сари у једној дневној новини.

„После тога станари улице су прихватили чињеницу да ће им Сара бити комшиница", каже Марина.

Помоћи некоме да оде

Сара је имала велики тумор на душнику који није могао да се оперише.

И остали параметри су указивали да је лошег здравственог стања и вероватно ни не би могла да издржи операцију.

„Иако сам и ја као свако од нас изгубила и вољену особу и пса, доношње одлуке о успављивању Саре је било тешко", каже Марина.

Док су ветеринари псу давали анестезију, она јој је говорила шта се дешава.

„Рекла сам јој да је волимо, да смо уз њу",

„Имала је поверења у нас, опустила се",

„Мазили смо је док је била жива", прича Марина.

Погледајте и видео о напуштеном псу који је сам отишао код ветеринара

Сваки пас заслужује дом

Марина, попут комшија с којима је заједно бринула о Сари верује да у сваком крају Београда постоји пас који може и који заслужује да добије кућицу.

Саветује да они који брину о псу треба да остану доследни у томе и да комуницирају са окружењем.

„Да не престану да објашњавају онима који не разумеју да животиња треба да има простор, да је треба уклонити", додаје.

Поручује да није тако тешко организовати се и бринути о неком псу који нема дом, јер у овом суровом свету то може бити трачак наде да у дубини сваког од нас има доброте, како према људима, тако и према животињама.

Наредних седам дана Сарину кућицу неће дирати, јер верују да ће је она на неки начин посећивати.

А после тога, дом ће добити неки нови станар или станарка.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]