Туризам и природа: Све што треба да знате о камповању у Србији - како спавати у смештају са `хиљаду звезда`

Срђан Цвијовић, туристички водич из Ужица, од малих ногу проводи време у природи то му представља веће задовољство од одседања у луксузним хотелима светских метропола где ће се особље побринути да му испуни сваку жељу.

Први пут је био на камповању када је био дечак и од тада је прошло више од 20 година, али је задржао ту навику, па сваке године макар неколико дана проведе у природи и исто толико ноћи преспава у шатору са пријатељима - иако се једном приликом нашао очи у очи са медведом.

„Шта ће ми хотел са пет звездица, ако могу да спавам у природи, под отвореним небом?

„То је смештај са хиљаду звезда", каже овај авантуриста у разговору за ББЦ на српском.

Он истиче да на камповању воли да има све што има и код куће, посебно ако планира дужи боравак у природи, али сматра да су шатор и основна опрема за спавање довољни како бисте провели ноћ на отвореном.

Главна предност камповања у односу на одседање у хотелским собама и апартманима је то што „шатор можете поставити и на литицу ако желите, а кућу не можете", сматра Филип Матовић, оснивач кампа Филипов брег код Златарског језера.

Организованих кампова у Србији има око 40, а највише их у пределима западне Србије, истичу из Кампинг асоцијације Србије (КАС).

Они се деле на кампиралишта, односно паркинг кампове у близини важних саобраћајница, и кампинг одморишта намењена авантуристима са шаторима која су смештена у сеоским домаћинствима или заштићеним природним зонама, каже Владимир Ђумић, председник ове асоцијације.

Шта треба да понесете ако крећете на камповање?

Уколико сте решили да преспавате у природи то нећете моћи без шатора, подлошке за шатор и вреће за спавање или кампинг приколице у којој имате услове за боравак, објашњава Владимир Ђумић, председник Кампинг асоцијације Србије.

Уз то, неопходно је понети храну и воду, уколико кампери не планирају да те ресурсе потраже у природи, додаје.

Ипак, постоје они који су навикли на већи комфор и основна опрема неће подмирити њихове потребе у природи.

Један од њих је и Срђан Цвијовић који на камповање никада не креће без лампе, ножа и нечега чиме ће моћи да запали ватру, нарочито ако планира да проведе више од једне ноћи у кампу.

„Волим да у шатору имам готово све што имам и у кући, па често носим и посуђе, секиру, тестеру, ашов и друге ствари", објашњава овај туристички водич који је камповао на планини Тари, у бањи Врујци и селу Роге код Пожеге.

Боравак у природи подразумева суживот човека са дивљим животињама и инсектима, па они који су решили да побегну са асфалта и спавају под отвореним небом требало би да имају то на уму.

Цвијовић се у разговору за ББЦ на српском присетио ситуације у којој су он и његови пријатељи имали близак сусрет са медведом током камповања на Тари.

„Поставили смо шаторе на месту где је баш дивља природа и нема кућа неколико километара одатле.

„Спремала се храна на отвореном по цео дан и док је горела ватра није било животиња, а пошто смо је угасили, негде пред свитање, у камп су нам ушли мечка и мечићи", препричава он.

Како каже, пробудила их је специфична рика ових животиња и успели су уз помоћ буке коју су створили гласовима и тоновима са мобилних телефона да отерају ове дивље животиње из кампа.

Из Кампинг асоцијације Србије истичу да се звери плаше људи више него што мислимо и да је паљење ватре ефикасан начин за избегавање ситуација у којој се нашао Срђан.

Владимир Ђумић, председник ове асоцијације, напомиње да, осим дивљих животиња, и инсекти могу представљати проблем за неке авантуристе који се на пар дана одметну ван градова.

„Посебно је важно да они који су алергични на убоде неких инсеката буду тога свесни, да се понашају опрезно и понесу терапију или креме које терају инсекте", каже он.

Чега се треба клонити на камповању?

Постоје два кључна принципа за све кампере - треба водити рачуна о ватри и поштовати делић природе које сте на неколико дана позајмили, каже Цвијовић.

Неодговорно понашање са ватром може претворити камповање у ноћну мору, сматра Срђан Цвијовић.

„Треба увек добро осигурати место на којем се пали ватра, мора неко да мотри на њу све време и у мом друштву је обавеза оног ко последњи одлази на спавање је да је добро и темељно угаси", упозорава Цвијовић.

Важно је и добро промислити пре постављања шатора и проверити да ли је место које сте одабрали ризично због високих стабала и грана које би могле пасти на шатор - у супротном може доћи до повреда или шатор може бити уништен, истиче Владимир Ђумић из КАС-а.

Такође, одговоран однос према животној средини треба да буде императив за кампере и треба почистити отпад који остаје за вама у природи, додаје он.

Ђумић сматра да је то посебно битно нагласити у Србији где много људи заборавља да природу треба да оставе онако како су је затекли.

Шта су кампови и које услове морају да испуњавају?

Према званичној класификацији, кампови спадају у угоститељске објекте за смештај на отвореном, наводи се у Закону о туризму Републике Србије.

Морају бити ограђени природном или вештачком оградом и постављени на равном терену или месту са ограниченим нагибом, а ватра се у камповима сме палити само на за то предвиђеним, обележеним и обезбеђеним местима.

Ова област даље се одређује Правилником о условима и начину обављања угоститељске делатности, начину пружања угоститељских услуга, разврставању угоститељских објеката и минимално техничким условима за уређење и опремање угоститељских објеката.

Неопходно је да постоје минимални услови, а то се пре свега односи на довољан број тоалета и тушева, као и славина за прање суђа који задовољава потребе броја гостију који одседају у кампу, напомиње Владимир Ђумић.

Камп насеља деле се на кампиралишта и кампинг одморишта, наводи се у овом правилнику.

„Кампиралишта су замишљена као кампови на транзитним правцима - то су заправо паркиралишта са прикључцима за струју и воду", каже Владимир Ђумић.

„Србија има изузетан транзитни капацитет и велике су могућности за развој оваквих кампова којих тренутно нема довољно у Србији", додаје он.

С друге стране, кампинг одморишта су мали, породични кампови који се развијају у сеоским домаћиствима или као еко кампови у оквиру заштићених природних зона и ограничени су на највише 20 парцела за шаторе, објашњава Ђумић.

Према његовим речима, овај вид туризма почео је да привлачи све више људи у Србији, посебно после почетка пандемије корона вируса када се све више њих окренуло одмору у земљи.

Која места у Србији су погодна за кампове?

Не постоји једноставан одговор на то питање и строга правила која одређују где ћете поставити камп - све зависи од афинитета кампера.

Терен на којем је постављен камп мора бити раван или под умереним нагибом, пише у Правилнику о условима и начину обављања угоститељске делатности, начину пружања угоститељских услуга, разврставању угоститељских објеката и минимално техничким условима за уређење и опремање угоститељских објеката.

Међутим, иако је место где желите да направите кампиралиште или кампинг одмориште неравно, уз мало труда можете преуредити терен и без сметњи поставити камп.

Нешто слично је урадио Филип Матовић, предузетник који је у јуну на обронцима Златара у селу Ојковица код Нове Вароши подигао одмориште Филипов брег - морао је да изравна парцеле намењене шаторима како би испунио услове за оснивање кампа, каже он у изјави за ББЦ на српском.

Од око 40 организованих и регистрованих кампова у Србији највише их има у западном делу земље, на планинама Златибор и Тара, а могу се наћи и у источној Србији дуж тока Дунава, Војводини, околини Београда и јужној Србији, кажу из Кампинг асоцијације Србије (КАС).

Када је реч о подручју или терену погодном за кампинг, не постоје устаљена правила и све зависи од афинитета кампера, напомиње Владимир Ђумић из овог удружења.

„Кампери траже додир са природом и готово сви власници кампова имају плацеве на неким лепим местима, а сматрам да је идеално да је у близини неке реке, потока или језера", каже он.

Филип Матовић, који је годинама ишао на камповања и планинарења по Србији и иностранству пре него што је одлучио да направи камп на „парчету дедовине" надомак Златарског језера, сматра да су „добар пут, леп поглед и близина извора пијаће воде" примарне одлике доброг места за кампинг.

Какав је однос државе према кампинг туризму?

У земљама Европске уније постојало је укупно 29.454 кампинг одморишта, кампиралишта и паркова за рекреацију, показали су подаци које је прикупила Статиста, немачка агенција за испитивање тржишта и потрошачких навика.

То чини 4.1% од укупног броја угоститељских објеката у Европској унији којих према истом попису има 717.555.

Новинари ББЦ на српском нису успели да дођу до званичних података за Србију - из Министарства трговине, туризма и телекомуникација нису одговорили на постављена питања до тренутка објављивања текста.

Владимир Ђумић из КАС-а тврди да Србија каска за земљама Европе на том пољу, иако због природних богатстава има могућности за развој ове гране туризма.

„У државним институцијама не постоји свест о томе шта је кампинг и тешко нам иде убеђивање надлежних да то може бити значајан извор прихода, без обзира на администрацију која је на власти", каже Ђумић.

„Овде се то везује за неку хипи причу, а кампинг је у свету одавно много више од тога", истиче он.

Према његовим тврдњама, грађани у Србији не могу платити боравак у камповима субвенционисаним ваучерима које нуди Влада.

На листи угоститеља код којих је могуће искористити ваучере и која је објављена на сајту Министарства трговине, туризма и телекомуникација нема ниједног објекта који се класификује као камп.

Филип Матовић који је основао свој камп ове године каже да је то финансирао из два извора - уштеђевином и кредитом који је подигла његова мајка.

Не тражи да му се поклони новац за предузеће које води, али сматра да има начина да држава помогне.

„На овој територији не постоји организовано одношење смећа и нема контејнера, многе викендаше мрзи да колима одвезу смеће неколико километара до Кокиног брода и онда бацају пуне џакове смећа поред језера", објашњава Матовић.

Затражио је од Јавног предузећа „3. септембар" из Нове Вароши која обавља комуналне делатности да му обезбеде контејнер за камп и одношење смећа макар једном у току недеље, али није добио позитиван одговор, додаје он.

Како би одржао камп чистим, морао је да купи контејнер, а и одношење смећа обавља сам и финансира га из свог џепа.

„Надам се да ћу наредне године успети да добијем неку помоћ од државе.

„Ипак, у се и у своје кљусе - то је оно што сам до сада научио бавећи се овим послом", каже Матовић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]