Србија, природа и пожари: Зашто долази до шумских пожара

Крошње обавијене густим димом и спаљена трава су тужан призор сваког лета, али стручњаци упозоравају да шумски пожари нису природна летња појава - највећи број је вештачки изазван.

У Западној Србији већ неколико дана букти шума на Мокрој Гори и на српско-босанској граници на Тари - последњи у низу пожара који су током последњих година погодили шумска подручја у Србији и региону.

„У више од 95 одсто случајева, шумски пожари настају због људског немара", каже инжењер шумарства Дејан Милетић из Јавног предузећа Србијашуме за ББЦ на српском.

Подаци „Србијашума" показују да је у шумамапод контролом државе за последњих 14 година забележено више од 1.200 пожара - у просеку, 86 годишње.

Зашто долази до шумских пожара

Најчешће због људи.

„Ненамерно и неконтролисано преношење ватре са пољопривредних површина, спаљивање суве траве, корова, стрњика и ниског растиња на пољопривредном земљишту неки су од најчешћих узрочника", каже Милетић.

Иако главни, људи нису једини кривац - до шумских пожара може доћи и „услед неповољних метеоролошких услова и природних појава, као што су удари грома", додаје.

Шумски пожари се везују за летњи период, али Милетић упозорава да могу да избију током целе године.

„Три критична периода су март-април, јул-август и октобар-новембар", наводи.

Милетић додаје да одређени спољни фактори погодују настанку пожара - климатске промене и глобално загревање, све топлија лета, дуги сушни периоди, и појава снажних ветрова који чине да се ватра лакше разноси.

Он позива на пажљивији однос људи према природи - „како излетника који бацају опушке и пале ватру, тако и пољопривредника".

Према члану 47. Закона о шумама, забрањено је паљење „отворене ватре у шуми и на земљишту у непосредној близини шуме, на удаљености мањој од 200 метара од руба", а предвиђене су казне и до 100.000 динара.

Закон о заштити од пожара чланом 50. забрањује „спаљивање остатака стрних усева, спаљивање смећа на отвореном простору и биљних остатака".

Пољопривредници који изазову пожар спаљивањем биља дужни су да новчано надокнаде ватрогасну интервенцију.

„Закон је јасан, али је проблем у томе што је тешко утврдити ко је одговоран за пожар зато што се он уочава након што се већ проширио, па казне најчешће изостају", наводи Милетић.

Шта се дешава на Тари и Мокрој Гори

Природа не зна за границе које исцртавају људи, па се на пожаре који су 14. јула почели са босанске стране, на планини Столац код Вишеграда, будно мотри већ више од две недеље.

Појавиле су се и прве процене штете - на Великом Стоцу у Босни и Херцеговини, дошло до страдања „1.250 стабала Панчићеве оморике старости од 70 до 100 година", кажу из Завода за заштиту природе Србије за ББЦ на српском.

Пожар који траје већ двадесетак дана се није проширио на Национални парк Тара, потврђено је из ове институције за ББЦ.

„Гори подручје на 300-400 унутар босанске територије, а са српске стране за сада нема опасности ни по људе, ни по Панчићеву оморику која је у нашој надлежности", каже Драгић Караклић, директор Националног парка Тара.

У гашење су се укључили и припадници МУП-а Србије и пожар је у уторак локализован.

Узрок пожара није људска немарност - изазвао га је удар грома, кажу из Завода за заштиту природе Србије.

Подсећају да је током јула на Тари, са српске стране, дошло до још једног пожара, такође насталог услед удара грома у стабло смрче на локалитету Било.

Овај локалитет се налази у режиму I степена заштите, који подразумева најстроже услове, додају из Завода.

Захваљујући брзој реакцији пожар је угашен за два дана, а ни тада „није страдало ниједно стабло Панчићеве оморике".

Под контролом је и пожар који је пре неколико дана избио на Мокрој Гори, а у чијем гашењу учествује пвише од 150 људи, међу којима су и припадници МУП-а из десет градова у Србији.

Пожар је у уторак успешно локализован, а ватра је захватила око 100 хектара борове шуме.

Ватра и последице: „За опоравак потребне деценије, па и векови"

„Шумски пожари представљају веома озбиљан проблем - читаве пределе претварају у пустош, уништавају животну средину и наносе непроцењиву штету шумским екосистемима", каже Милетић.

Додаје да ватра гута станишта различитих биљних и животињских врста, а такође загађује ваздух и уништава шуме.

За вукове, лисице, медведе и друге сисаре који не умеју да лете, пожари представљају препреку кретању у потрази за најпогоднијим стаништем.

Али ни птицама није свеједно - пожари доводе до „губитка места на гнежђење".

„Пошто у Србији углавном долази до приземних пожара, страдају и биљке, међу којима има заштићених и строго заштићених", наводи Милетић.

Када се пожар угаси, пред шумарима је задатак да санирају последице.

„Ако је у био приземни пожар, најчешће је довољно уклонити појединачна стабла која су оштећена и засадити нова на њиховом месту", објашњава Милетић.

Међутим, понекад ватра може да прогура цела стабла.

„Ако је ватра захватила цела дебла и крошње, неопходно је уклонити стабла и поново пошумити".

А онда треба стрпљења да би се дочекао пуни раст младица.

„За обнову шума потребне су деценије, понекад и векови", каже Милетић.

Колико су шумски пожари чести у Србији

У државним шумама којима управља ЈП „Србијашуме" забележено је 1.210 шумских пожара на површини од 30.391 хектара између 2007. и 2020. године, наводе из предузећа.

У просеку, то је 86 пожара годишње.

Највећи шумских пожар забележен у том периоду био је на Старој планини 2019. године, када је горело око 2.100 хектара.

Борба да се пожар локализује трајала је пет дана.

„Ситуација је била веома опасна, жар сам угасио рукама и ногама", рекао је за ББЦ тада Дејан Ђорђевић, један од добровољаца који су учествовао у напорима да се ватреној стихији стане на пут.

Година са највише пожара била је 2007, када је у 358 пожара изгорело 9.710 хектара шуме.

Пожари у Европи

Шумски пожари су и овог лета погодили неколико европских земаља.

Топлотни талас који је задесио Грчку описују као најгори у последњих 30 година, а до сада је забележен 81 пожар.

У неконтролисаном пожару који је у уторак увече погодио околину Атине уништено је неколико кућа, а власти у наредиле евакуацију и поручиле становницима главног града Грчке да не отварају прозоре.

Због пожара који су ових дана погодили околину Патраса на Пелопонезу евакуисано је пет села и као летовалиште Лагос, а има и повређених.

На југозападу Турске евакуисано је 10.000 људизЗбог ватрене стихије која већ недељу дана бесни, јавља агенција АП.

Туристи су евакуисани из делова познатог летовалишта Бодрум и околних места, а закључно са 2. августом погинуло је осморо људи, преносиагенција Ројтерс.

Пожаре који од последње недеље јула трају на италијанском острву Сардинија локалне власти називају „незапамћеном катастрофом".

У континенталном делу Италије, из околине града Пескара, због шумских пожара евакуисано је 800 људи, а најмање петоро је повређено.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]