Корона вирус, сиромаштво и солидарност: Пекари који широм Србије деле бесплатан хлеб и пецива

Аутор фотографије, Aleksandar Simeunović
Поред карактеристичног мириса који одају тек испечени мекани хлеб, свежа пецива и масни бурек, пекарама Србије се у последње време шири и арома солидарности.
Од почетка епидемије корона вируса сведочимо разним видовима подршке и помоћи угроженима, а последњих месеци је неколико пекара широм Србије покренуло сопствене акције солидарности.
„За сваког ко не може себи да приушти хлеб, код нас је бесплатан" каже за ББЦ на српском Милан Шајин, власник пекаре Класа из Врбаса.
На ову идеју дошао је када га је пекар једне вечери позвао око поноћи да му каже да је неки човек покуцао на врата и тражио „пола векне старог хлеба".
„Нашао сам се у чуду.
„Сутрадан сам сачекао мајку која је трговац у нашој продавници, попричао са њој и онда смо се одлучили на тај корак", додаје Шајин, професионални играч рукомета и бивши репрезентативац Катара.
На овакав вид подршке определило се још неколико пекара у различитим деловима Србији, а поред хлеба деле се и пецива, пите, пице и остали пекарски производи.


„Ово није помоћ, већ подршка људима"
„Драги суграђани, за особе које не могу да плате хлеб и које себи не могу да приуште, ХЛЕБ ЈЕ БЕСПЛАТАН!".
Писало је на обавештењу које је 28. фебруара 2021. године објавила мала породична пекара Класа из Врбаса.
Одлука је ступила на снагу одмах и трајаће, како пише, све док траје „борба против Ковида-19".
Власник пекаре Милан Шајин каже да је дан после ове објаве по бесплатан хлеб дошло два, три Врбашанина, док тренутно ову помоћ користи десетак породица, што је око двадесетак подељених векни дневно.
Такође, пекара од маја дневно даје шест хлебова деветочланој породици из Врбаса.
„То су клинци од 14,15 година који дођу на бициклу, насмејани, културно се јаве, узму хлеб, изађу, захвале се... Не можеш да верујеш која је то срећа", видно узбуђен објашњава 27-годишњи Шајин.
Поред бесплатног дељења хлеба, ова пекара, основана крајем јануара прошле године, организује и друге хуманитарне акције.
Тако су на пример неко време целокупну десетодневну зараду од одређеног пекарског производа уплаћивали или односили сиромашним породицама широм Војводине, као и појединим удружењима.
Претходног месеца су одвајали пет динара од сваког купљеног јогурта, а потом тај новац уплатили Националном удружењу родитеља деце оболеле од рака - НУРДОР.
Тренутно за хуманитарне сврхе одвајају 10 динара од сваког продатог сендвича.
Такође, њихове муштерије неретко остављају кусур од куповине, који пекара одваја са стране, а онда тај новац прослеђује онима којима је потребно.
Шајин каже да „насумично" бира породице којима ће помоћи и лично им уручује прикупљени новац јер је скептичан према појединим хуманитарним организацијама.
Сумња у то, каже, где уплаћени новац „завршава".
У овом чланку се појављује садржај Instagram. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате Instagram политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.
End of Instagram post, 1
„Даш кроз прозор врати ти се на врата"
Предраг Гавриловић из Чачка један је од власника пекаре „Бакина погача" која од оснивања бесплатно дели пецива и хлеб трудницама и социјално угроженим суграђанима.
На такав вид помоћи одлучио се приликом разговора са ћерком.
„Цела екипа 'Бакине погаче' је имала, па немала и била угрожена и докле год будемо радили, тако ћемо имати - кад неко нема да једе, да дође да му се да", говори за ББЦ на српском 66-годишњи Гавриловић.
Пекарске производе, за које кажу да их праве по „старинском рецепту и оклагијом", деле углавном после затварања радње, а понекад и током радног времена.
„Све што остане ми делимо људима, или долазе овде, или носимо на адресу.
„Са којом год причом да дође, никог нисмо вратили, увек смо га испратили добро и дали му да поједе нешто и понесе", додаје пекар који је занат испекао пре 40 година.
По храну долазе породице са више деце, труднице и други.
Гавриловић истиче да им се „све то добро враћа".
„Једна наша старија радница каже - даш кроз прозор, врати ти се на врата."
Наводи да су им неки људи давали и новчану помоћ, а из Београда су стизале и тегле ајвара, зимнице, слатки кремови, као и гардероба коју су даље прослеђивали.
„Једном се наместило да је долазила једна телевизија, а човек паркира кола и износи нам џак брашна, па после донео још један", препричава Гавриловић осмехујући се.
Његов колега, Александар Симеуновић који од 15 године ради као пекар, каже да се Чачанима допала ова идеја и да их сваким даном све више и више посећују.
„Прочуло се, па сваки дан све више и више људи долази и нуди помоћ", говори он за ББЦ на српском.

Аутор фотографије, Aleksandar Simeunović
Шта каже струка?
Клиничка психолошкиња и професорка на Факултету политичких наука Тамара Џамоња Игњатовић сматра да су солидарност и алтруизам - несебична брига за добробит других, изузетно важни и чести „поготову у кризним временима".
„Алтруизам помаже онима којима је помоћ потребна да се осећају прихваћено, укључено, да неко обраћа пажњу на њих и да им олакшава тешкоће које имају у животу и наравно да нису сами у невољи.
„А са друге стране има и повратно дејство на онога ко чини тај алтруистички чин јер и сама особа која помаже неком другом се боље осећа, дакле добробит је обострана", говори Џамоња Игњатовић за ББЦ на српском.
Професорка каже да поједина психолошка истраживања потврђују да је епидемија корона вируса на неки начин поспешила добро међу људима.
„Осим што је хумани мотив, алтруизам представља зрео механизам одбране од лошег стања или добар механизам како унапређујемо сопствену добробит, не зарад личне користи, него се просто боље осећамо да када је и нама тешко да помогнемо некоме коме је теже."
Оваква иницијатива је такође добра, каже професорка, јер уместо да много хране заврши у контејнеру, она стиже директно до оних којима је потребна.
Карантинска солидарност
Први талас солидарности са угроженима наступио је одмах по објављивању ванредног стања марта прошле године.
Тада је бесплатне сендвиче делила пицерија „Пица Хот 7" из Земуна чији је власник Милош Белегишанин.
„Било је то инстиктивно, да изађемо у сусрет суграђанима који нису имали средстава за време карантина, док је било најгоре и најтеже", наводи он за ББЦ на српском.
Додаје да је у том периоду било мање посла и да је остајало много неискоришћеног материјала - шунке, пршуте, сланине, па су решили да од тога направе сендвиче за угрожене људе.
Помагали су им и поједини земунски ресторани који су им допремали још састојака, а било је и оних ван Београда који су им доносили необележене производе јер „нису хтели да рекламирају радњу".
Заједно са комшијама правили су око стотинак сендвича дневно.
Белегишанин каже да су по сендвиче највише долазили пензионери и пензионери-инвалиди, па су комшије почеле и да им носе храну.
„Комшије су и нас одржавале, јер сами не бисмо могли толике количине да изнесемо - као прво немамо финансије за то, као друго немамо ни толико робе.
„Сви смо заједничким снагама то изнели", наглашава Белегишанин који је ову пицерију отворио пре пет година.
Поред пензионера, долазиле су и самохране мајке, што их је „највише мотивисало да наставе са радом".
„Имали смо пример са једном госпођом која је дошла са двоје деце и колима и рекла да је остала без посла, да код куће има 30.000 уштеђено и ако није проблем да узима сендвиче јер не зна колико ће ово да траје.
„Наравно, никакав проблем није био."
У овом чланку се појављује садржај X. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате X политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.
End of X post
Пицерија је усред акције затворена на 15 дана, али Белегишанин каже да то није имало везе са бесплатним сендвичима и да су инспектори били пре почетка епидемије.
Међутим, ни затварање локала их није омело да наставе.
„Нисмо могли да кажемо: 'Е сада смо затворили и сад нема ни за вас', већ док буде за нас биће и за њих и обрнуто, уосталом не треба човеку пуно да преживи."
Белегишанин каже да акција заправо још увек траје и да је једина разлика што им излог није излепљен натписима који обавештава суграђане „који немају новца за храну" да могу ту да добију бесплатан сендвич.
Свакодневно још увек свраћа око двадесетак људи.
„Ми то радимо већ десетак година и не пада нам ни сада на памет да престанемо.
„То је солидарност, помоћ - боже мој, сви смо људи."

Аутор фотографије, Mark Duljaj
Бесплатан оброк су почетком прошлог априла у зајечарској пекари Кика имали здравствени радници и војници који су чували болницу која се налази одмах поред.
Власник пекаре Марк Дуљај је на идеју дошао са ћерком и радницом, желећи да медицинским сестрама и докторима макар мало помогне током епидемије корона вируса.
„Шта год да нам треба ти људи су ту, увек су фер према мени и то су моје муштерије", говорио је за ББЦ на српском Дуљај, који је, нажалост, недавно преминуо.
Крајем прошле године испред радње Пите испод сача у Зрењанину постављена је „дрвена кућица" где остављају њихове производе за угрожене суграђане.
„Ко је гладан, а нема новца нека се послужује бесплатно.
„Нико не треба да буде гладан", пише на њој.
У овом чланку се појављује садржај Instagram. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате Instagram политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.
End of Instagram post, 2
Док траје епидемија, а и дуже
Из пекаре Бакина погача у Чачаку кажу да планирају да наставе да помажу суграђане на овај начин.
„Тако ћемо да наставимо да радимо, ако будемо могли да издржимо, а надам се да можемо", истиче Гавриловић.
Пекара Класа из Врбаса наставља да пружа подршку у виду бесплатног хлеба за суграђане док траје епидемија, док ће остале акције, каже Шајин, „проредити" да би могли да „издрже ритам".
„Потичем из сиромашне породице и нисам навикао да узимам, а не могу да не дам. То ме испуњава и прија ми", закључује Шајин леви бек друголигаша Југовића из Каћа.
Професорка Џамоња Игњатовић мисли да ће и после пандемије „потреба за том врстом помоћи сигурно још дуго бити присутна".
„Кад прође криза гледате да заборавите све и идете даље напред, али пошто ће потреба за тим дуго трајати, било би јако било добро подстицати људе да се и тога сете и кад им буде боље", закључује психолошкиња.

- ШТА СУ СИМПТОМИ? Кратак водич
- МЕРЕ ЗАШТИТЕ: Како прати руке
- ДА ЛИ ЋЕ БИТИ ВАКЦИНА? Досадашњи напредак у истраживањима
- КОЛИКА ЈЕ СМРТНОСТ? Сазнајте више


Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]











