Корона вирус и Чачак: „Одједном је широм града кренуо талас повишених температура и упала плућа“

Нови Пазар, Сјеница, Тутин, Београд, Ниш, Крагујевац… Дугој листи градова у којима је епидемиолошка ситуација означена као „проблематична" придружио се и Чачак.

Каква је ситуација у граду?

„Хаотична, уз доста страха", каже за ББЦ на српском Чачанка Ивана Радовановић, додајући ипак да се „последњих дана ситуација мало смирује".

У Чачку је 3. јула проглашена ванредна ситуација, а у градској ковид болници се тренутно налази око 180 људи.

„Доста је теже него када се тек појавио вирус", истиче Радовановић.

„У априлу и марту никога нисам знала ко је оболео, а сада их има доста. Из града, школе, из виђења… А и с ким год да причам тај неко зна неког ко је оболео", додаје.

Исто каже и њена суграђанка Ивана Топаловић: „Одједном је само кренуо талас температура и упала плућа свуда по граду".

Међутим, један проблем је корона вирус, а потпуно други како финансијски преживети корону.

„Обим посла је мањи, има и оних који су изгубили посао, знам и за такве случајеве", каже Радовановић.

„Делује ми да људи сада нису забринути само за корону, већ и како ће преживети економски. Током пролећа сви смо мислили 'потрајаће месец-два, онда ће се смирити и вратити на старо, па као прегураћемо'. Кад оно…"

„Није добро, али иде на боље"

Зоран Јуреш има 64 године и цео живот је присутан на културној сцени Чачка. Бави се издаваштвом.

„Од старта сам озбиљно схватио целу ситуацију, имам довољно година да не фантазирам", каже Јуреш.

„Качи ме и са годинама, а имам око себе и пуно мени драгог народа свих узраста, тако да се бринем за њих и како ћемо све превазићи", додаје.

Како наводи, познаје доста људи који су заражени, док је неколико њих и преминуло од последица Ковида-19.

„Међу њима су и два моја школска друга", истиче он.

Он ипак сматра да ситуација у граду није тако страшна као што делује.

„Имам другара у Чикагу са којим се редовно чујем и који прати медије. Недавно ми је писао, каже 'јао, човече, има ли ко жив ту код вас', али није баш тако".

А шта о стању у граду кажу стручњаци?

„У градској ковид болници је 174 људи, притисак од прилива нових болесника је мало попустио", каже за ББЦ на српском Михајло Луковић, шеф Радног тима за праћење вируса у Чачку.

Наводи да болница има капацитет од 260 кревета, а дневно стиже и по 25 људи.

„Ипак, вероватно ћемо успети да избалансирамо пријем и отпуст пацијената, тако да нико неће бити угрожен", додаје он.

У Чачку је од 3. јула забрањено окупљање на јавном месту и организовање прослава, а кафићи и ресторани смеју да раде до 20 часова.

Забрањен је рад базена и јавних купалишта, а у теретанама, игралиштима и парковима дозвољено је окупљање до пет особа.

„Епидемиолошка слика још није добра, али иде на боље. То значи да је велики број заражених, али да је нешто мање новозаражених", каже Луковић.

Како наводи, за две до три недеље ситуација ће бити „изузетно повољна" када је реч о броју оболелих, а онда следи „још неколико месеци безбедносних мера, док не стигне вакцина".

Зашто се дуго чека на тестове?

Упркос ситуацији, град се није променио у последње време, наводе Чачанке са којима је ББЦ разговарао.

„Мислим да је Чачак био међу првим жариштима… Кад је Пазар био у жижи јавности, овде се увелико кувало, само се није довољно причало о томе", каже Ивана Радовановић.

Како наводи, велики проблем је што се дуго чека на тестирање.

„Друг је био 337. на листи, рекли му да ће га звати кад дође на ред - или да стандардно плати 6.000 динара и дође сутра", каже Радовановић.

Да је листа за чекање дуга зна и Ивана Топаловић.

„Мој колега је био 377. на листи. То је било почетком месеца, а тек 17. јула су га позвали на ПЦР тест.

„Нешто слично се и мени десило… Мислила сам да имам вирус, али рекли су ми да нема смисла да чекам тест, него да идем кући", истиче она.

Луковић има објашњење за то - каже да дневно добијају 80 ПЦР тестова дневно, а приоритет су пацијенти у болници и тежи случајеви.

„А тај број није само за Чачак, већ и за Милановац, Лучане и Ивањицу… Тако да није могуће да баш сви који дођу тек тако провере да ли су заражени.

„И то није само у Чачку - свуда је исто", каже Луковић за ББЦ.

Чачанска ковид прича Иване Топаловић

„Зашто сте дошли?"

Почетком јула сам одједном добила температуру.

Позвала сам одмах Дом здравља и рекли су ми да не долазим тамо, већ да се јавим у ковид амбуланту.

Отишла сам, али је било „зашто сте овде, зашто нисте отишли код вашег лекара". Само су ми рекли „идите кући, можда је прехлада".

Ја се после три дана поново јавим, јер сам до тада већ изгубила чуло укуса и мириса, а докторка ми каже „можда вам је то због синуса", али као „ево идите да снимите плућа, да не буде да нисам хтела да вам дам".

То и урадим и буде све ок - рекли ми да је све је у реду и да пијем витамине.

Препоруче ми ипак на плућном да урадим ПЦР тест, али ми докторка на општој пракси каже „не бих вам ја то препоручила, чека се много, проћи ће вас све док дођете на ред".

Као „будите на боловању неколико дана и јавите се кад вас прође".

Тако је и било. Све то је трајало од 7. до 17. јула.

У понедељак сам закључила боловање и вратила се на посао.

Како се живи у Чачку у доба короне?

„Пре неколико месеци би ми било логичније да планета Земља скрене са путање, него да неко одложи Олимпијске игре - а то се догодило", каже Јуреш.

Он истиче да су све културне манифестације у граду одложене, једино се Дисово пролеће „провукло у јулу".

„Рајко Петров Ного је добио награду, али није могао да дође по њу… То је први пут да победник није био присутан. Ипак је он стар и болестан".

Како наводи, у неким објектима и установама се поштују безбедносне мере, али има и доста оних који баш и не пазе.

„У библиотеке, апотеке и мале продавнице, које сви имамо у крају, никако се не може без маске и не више од једне особе.

„За то време кафићи и спортски терени су и даље пуни, а многи маске носе као модни детаљ, око руке или око врата", каже он.

Његове суграђанке имају другачији утисак.

„Ситуација је озбиљнија, па сам и ја. Више се штитим него раније. Искрено се бојим, а прошли пут нисам", каже Топаловић.

Њој се чини да сада више људи носе маске.

Радовановић додаје да овог пута „није толико узнемирена", али да се људи из њеног окружења „баш плаше".

„Много су узнемирени, више него први пут и више се придржавају мера. Носе маске и на отвореном".

За то време неки раде без проблема.

„Нема улице да се не прави нека нова грађевина", каже Јуреш.

„Кроз град само иду мешалице за бетон, грађевинци раде пуном паром. Ко жели да кречи мислим да не би могао да нађе мајстора, сви раде".

Он додаје да и поред свега има и људи који на епидемију гледају као на теорију завере.

„Неки су у бизнису створили име и боље живе од других, па мисле да ће се због тога извући од вируса", наводи.

Протести

У Чачку је током епидемије одржано неколико протеста.

Први су на улице, почетком јула, изашли угоститељи, незадовољни ограничавањем радног времена угоститељски објеката до 20 часова.

Они су тада истицали да ће та мера довести до затварања великог бројка објеката и да је „катастрофална за све угоститеље", пише Н1.

Угоститељи су незадовољни и зато што их нико ништа није питао пре доношења мера, иако оне знатно утичу на њихов живот.

Други низ протеста одржан је средином месеца испред Градске управе, када и у Београду.

Тада се у центру Чачка окупило тридесетак оних који су незадовољни радом локалних и републичких власти.

Демонстранти су на тим протестима тражили одговоре од градоначелника Милуна Тодоровића о поступцима власти током епидемије, као и на то ко је одговоран за смрт браће Ђокић, преноси портал НоваС.

Чачанин Стефан Ђокић (26) преминуо је 11. јуна у Београду од последица инфекције корона вирусом, десет дана пошто је битку са овом болешћу изгубио његов старији брат Радош (36).

Претходно су у центру града протестовали и бивши фудбалери Борца из Чачка, тражећи да им се исплате заостале зараде, због чега су чак и штрајковали глађу.

Како даље?

Неки од становника Чачка нису баш оптимистични.

„Како даље? Никако", каже Ивана Топаловић.

„Мислим да ће на крају сви оболети и ко буде јачи боље ће поднети… Тренутно ми делује да ће ово вечно трајати", додаје она.

Радовановић истиче да јој делује да ће, како време пролази, људи морати да науче да живе са вирусом.

„Као што живимо са грипом, тако ћемо и са короном. Вероватно ће га и већина прележати у неком тренутку", сматра она.

Ипак, како каже, овај пут се не плаши толико.

„Више сам се плашила раније, због ситуације у Италији, где сам живела једно време, па се и даље чујем да људима тамо.

Сада више брине због вакцине, него због короне, каже.

„Нисам сигурна у то да неко може у тако кратком року да направи вакцину, а да нема нуспојаве", наводи.

Дакле, ако дође до обавезне вакцинације…

„У почетку не бих била за то", каже кратко. „Не бих да будем експеримент".

Ни Јуреш не мисли да ће се у скорије време све вратити у нормалу.

„Најстарији унук ми има 15 година и живи на Тајвану, тако да пратим шта се дешава и са те стране планете. Они су превазишли све ово".

Наводи да су тамо бројне мере уведне у борби против короне.

„Док је трајала школска година мењао је два метроа до школе, а температуру ти мере и на улазу и на излазу из метроа, деле маске…"

„Код нас тога нема… Неки се чак хвале што су маску купили у марту, а још увек је користе".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]