Протести у Хонгконгу и студенти из Србије: „На факултету је опасно, али су демонстранти јако пријатни“

„Факултет и дом су у хаосу, демолирани. Систем је пао и нема обезбеђења, чак и управници напуштају домове. Полиција може да уђе сваки час, али ништа се још не зна."

Овако Анђела Башић, студенткиња градског универзитета у Хонгконгу, описује тренутну ситуацију у граду за ББЦ на српском, усред нереда на факултетима и протеста против власти.

Она објашњава и да „их нико ни на шта не тера и нико није груб према нама".

Анђела верује да су студенти из Србије у Хонгконгу безбедни и каже да се враћају ускоро кући јер је држава на крају обезбедила карте за три студента.

„Демонстранти су јако пријатни и вољни да помогну као и сви локални људи.

„Ја сам тренутно код другарице која живи ван кампуса и чекам лет у понедељак.

„На путу до ње срео ме је локалац и одвезао до такси станице и помогао са стварима", додаје Анђела.

„Угрожени смо и треба да дођемо кући"

Током протеста који трају већ месецима, до сада је страдало неколико особа.

Полиција је почетком недеље упуцала студента, после чега је почео бојкот на свим универзитетима у граду.

Анђела каже да су „факултет и дом јако опасни, јер је ту центар збивања када су у питању студентски протести".

„Хонгконг врви од протеста. Но, није сваки део захваћен", каже српска студенткиња. „Свима је саветовано да што пре оду."

Њена пријатељица која такође студира у Хонгконгу и такође се зове Анђела, али Јанковић, за ББЦ на српском каже да се „не плаши докле год је у дому".

„Ја сам била у мирнијем делу града, који је даље од центра тако да је ситуација сигурнија. У централном делу има највише немира који се не смирују", додаје она.

Обе Анђеле планирају да се врате у Србију већ за неколико дана, а најкасније почетком следеће недеље.

Универзитети су издали саопштење да је семестар званично готов па студенти могу да оду.

„Из дана у дан, често се не дешава ништа - нема полиције нити инцидената, али је ризик велики и због тога смо саветовани да одемо", каже Анђела Башић.

„Ипак, то не мења чињеницу да смо као интернационални студенти јако угрожени и да треба да дођемо кући. Сви смо безбедни и долазимо кући брзо. Неки су отпутовали, неки путују за викенд или понедељак. Све је под контролом", додаје она.

На фотографијама које је ББЦ-ију послала Анђела Јанковић види се како изгледа њен факултет након упада демонстраната.

Да ли је Србија дала новац да се студенти врате?

Анђела Башић каже да су студенти „контактирали амбасаду пре пар дана".

„Нажалост, рекли су нам да Србија нема фонд за овакве ситуације", каже она. „Једини разлог што смо позвали био је то што нам је факултет тако предложио и што су неки интернационални студенти урадили сличну ствар."

Додаје да су им дали „број обезбеђења у Хонгконгу и рекли да зовемо ако нешто треба".

„Накнадно, након дуготрајних разговора, обезбеђене су још три карте за студенте који их до сада нису купили", каже она. „Београд је био вољан и спреман да одмах одреагује, након што су схватили озбиљност ситуације коју им је пренео конзулат у Пекингу".

Шеф српске дипломатије Ивица Дачић рекао је да се у Хонгконгу налази 15 студената из Србије и да амбасада у Пекингу нема фонд да плати њихов повратак у земљу, али да ће држава интервенисати ако буде потребно.

Дачић је новинарима у Београду рекао да српски студенти чекају да виде да ли ће се наставити школска година.

Најновије информације о протестима

Мушкарац је преминуо у среду у Хонгконгу након што је погођен у главу током сукоба владиних присталица и демонстраната.

Влада је саопштила да је 70-годишњи чистач био на паузи за ручак када је погођен „тешким предметима које су бацили маскирани нападачи".

У међувремену, кинески председник Си Ђинпинг је рекао да Хонгконг функционише по принципу „једна земља, два система".

Зашто људи протестују - укратко

Протести су започели због планова - касније замрзнутих - који би омогућили екстрадицију особа из Хонгконга у копнену Кину. Али они су се сада проширили тако да одражавају шире захтеве за демократским реформама.

Постоји много важних разлога - неки се протежу деценијама уназад - који би помогли да се објасни шта се тренутно дешава.

Хонгконг је био британска колонија више од 150 година - један његов део, хонгконгшко острво, припојен је Великој Британији после рата из 1842. године. Касније, Кина је изнајмила остатак Хонгконга - Нове територије - Британцима на 99 година.

Постао је прометна трговачка лука, а његова привреда процветала је 1950-тих, када је постао фабричко чвориште.

Као последица тога, Хонгконг има властити правни систем и границе, а права, укључујући слободу окупљања и слободу говора, остају заштићена.

Грађани Хонгконга и даље уживају у слободама којих нема у копненој Кини - али критичари кажу да су оне у опадању. Групе за заштиту права су оптужиле Кину за мешање у послове Хонгконга, наводећи примере као што су судске одлуке које су дисквалификовале про-демократске посланике.

Забринуте су и због нестанка пет хонгконгшких књижара и једног тајкуна - који су се сви на крају појавили у притвору у Кини.

Уметници и новинари тврде да су под све већим притиском да спроводе ауто-цензуру - а новинару Фајненшел тајмса било је забрањено да уђе у Хонгконг након што је организовао догађај на ком се појавио активиста борбе за независност.

Одржани су велики протести 2003. године (на улице је изашло и до 500.000 људи, што је довело до одустајања од контроверзног предлога закона о безбедности), а годишњи маршеви за универзално право гласа - као и обележавања масакра на Тјенанмену - постали су фиксни датуми на календару ове територије.

Демонстрације из 2014. године трајале су неколико недеља, а грађани су захтевали право на избор властитог лидера. Али такозвани Покрет кишобрана на крају се „издувао" а да није довео до уступака из Пекинга".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]