Кина и протести: Полиција у Хонгконгу пуцала бојевом муницијом, двоје рањених критично

Аутор фотографије, EPA
Хиљаде људи демонстрирало је у Хонгконгу због прославе 70. годишњице доласка на комунистичке владавине у Кини, а једна особа рањена је у груди бојевом муницијом, саопштила је полиција.
До сада је полиција употребљавала гумене метке, а ово је први пут да је неко од демонстраната повређен бојевом муницијом.
Протести трају скоро четири месеца у Хонгконгу, а демонстратима смета визија кинеског председника Ци Ђинпинга о националном јединству.
Кинеска застава је подигнута на посебној церемонији.
Обезбеђење је било велико, а 12.000 гостију гледало је програм параде преко видеа у конференцијском центру.
Демонстранти су на „дан жалости", како су га описали, изашли на улице Хонгконга и у неким деловима блокирали путеве.

Аутор фотографије, AFP
У сукобима са полицијом повређена је 31 особа, две су у критичном стању од којих је једна погођена у груди бојевом муницијом.
Демонстранти су током повлачења палили барикаде.
Најмање 15 метро станица у граду је затворено, а на критичним тачкама је распоређено око 6.000 официра.
Полиција је испалила сузавац и гумене метке како би растерала демонстранте који су се бранили кишобранима, тениским рекетима и бомбама са бензином. Полиција је такође користила и водене топове.
На једном од снимака који се појавио на друштвеним мрежама види се повређени студент како лежи и каже:
„Водите ме у болницу. Боле ме груди. Морам у болницу".
Један од његових пријатеља рекао је за ББЦ да те повреде нису опасне по живот.
„Грозно смо се осећали када смо видели како пати на снимку".

Аутор фотографије, AFP
Претходно заказан ватромет, ипак није одржан.
Шта је позадина свега овога?
Хонгконг је део Кине од 1997. године, али има свој правни систем и владу, познат као Једна земља два система.
Последњих година, опозиција јача и шири утицај у политици.
У Хонгконгу се, иначе, сваког 1. октобра одржавају протести против владе у Пекингу, а напетости су додатно појачане због вишемесечних демонстрација изазваних изменама закона о изручењу.
Промене би омогућиле Кини да изручи људи, што они који им се противе, сматрају опасношћу због могућих непоштених суђења.
Током четири месеца протеста, демонстраната је све више на улицама, некада их има и у милионима.
Предложене измене закона о изручивању су званично укинуте, али то није било довољно да се немири смире.
Кратки водич кроз протесте у Хонг Конгу
- У Хонгконгу углавном протестују млади забринути за будућност. Они су проширили списак захтева и сада траже истинско опште право гласа, као и истрагу о понашању полициј.е
- Протести су прво били мирни, али после неколико недеља, почели су сукоби. Наводно су биле умешане у и банде и полицајци у цивилу, што је код грађана изазвало страх, неповерење и сумњу.
- Хонгконг је део Кине, али ужива „посебне слободе". Тај статус требало би да истекне 2047, али многи у Хонгконгу не желе да он постане само „још један кинески град"

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]









