Историјска директива Европског парламента о насиљу над женама, шта значи за Балкан

Први пут у историји, Европски парламент је усвојио правила за директну борбу против насиља над женама.

Најважније одредбе се односе на спречавање силовања, односно наглашавање значаја пристанка у сексуалном односу и пружања специјализоване подршке жртвама.

Принудни бракови и генитално сакаћење жена од сада ће бити кривична дела, као и одавање приватних информација на интернету, попут осветничке порнографије и сајбер насиља.

„Данас је Парламент начинио кораке да Европа буде први континент који ће окончати насиље над женама.

„Широка лепеза правила ће спречити насиље над женама, заштитити жртве и процесуирати починиоце, како би се осигурао целовити приступ суочавања са овим језивим злочинима", рекла је Френсис Фицџералд, из Комитета за женска права и родну равноправност.

Женске организације широм Европе поздрављају „велики корак", каже Тања Игњатовић, психолошкиња Аутономног женског центра, за ББЦ на српском.

Директива ступа на снагу 20 дана од објављивања у службеном гласнику ЕУ, а државе чланице имају три године да примене одредбе.

Оријентација за земље на путу ка ЕУ

Док ће директива бити обавезна за чланице Европске уније, земљама на путу ка чланству, попут Србије, БиХ, Северне Македоније и Црне Горе - „она је оријентација", каже Игњатовић.

„Не морамо да усаглашавамо законодавство, не примењујемо је директно, али ако једног дана постанемо чланица, онда ће она бити обавеза", каже она.

Директива је тренутно много значајнија за жене у Европској унији, јер још постоје државе које нису ратификовале Истанбулску конвенцију која се бавила истим темама.

У односу на претходну, највећа новина ове директиве је у томе што садржи четири кривична дела сајбер насиља, попут слања експлицитних фотографија или омаловажавања на интернету, које се све чешће дешава.

Док се Истанбулском конвенцијом прописује да је облик сексуалног насиља сваки секс без пристанка, не само силовање, ова формулација се није нашла у новој директиви ЕУ, што је највећа замерка, додаје Игњатовић.

„То је вероватни резултат компромиса."

Да би силовање било окарактерисано као кривично дело, у већини европских земаља закони и даље наводе присилу, употребу и претњу силом или немогућност одбране.

Какве су казне за кривично дело силовања на Балкану?

После рата у Босни и Херцеговини, од 1992. до 1995. године, силовање и сексуално злостављање је „препознато у међународном праву као инструмент рата и средство терорисања локалног становништва", објаснио је Дејвид Филипс, директор Института за изградњу мира и студије људских права на Универзитету Колумбија у Сједињеним Америчким Државама за ББЦ на српском.

Током рата силовано је и сексуално злостављано између 12.000 и 50.000 жена, процене су Уједињених нација.

Жене у БиХ су сведочиле о злоделима, а ужаси које су преживеле постали су докази пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију. Сексуално насиље у рату први пут је тада проглашено за злочин против човечности.

Директива наставак на Истанбулску конвенцију

Конвенција Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици усвојена је 2011. године у Истанбулу, али од тада постоје велики отпори да се усвоји у свим чланицама ЕУ.

То још нису учиниле Бугарска, Чешка, Мађарска, Летонија, Литванија и Словачка.

Србија и Босна и Херцеговина, као чланице Савета Европе, биле су међу првих десет земаља које су је усвојиле док је тај процес у Хрватској, чланици ЕУ, изазвао бројне контроверзе.

Једина држава која ју је опозвала, и то на предлог председника Реџепа Тајипа Ердогана, јесте Турска, иако Конвенција носи назив Истанбулска, подсећа Игњатовић.

Томе је допринело и ширење контрапокрета који у борби против насиља над женама види такозвану „џендер идеологију, која се супротставља породичним вредностима".

„Нарастајући антиродни покрет, који је најдоминанатнији у САД, па препливао Атлантски океан и запљуснуо Европу, све нас је прилично изненадио, због неочекиване коалиције између конзервативних група, политичких партија, цркава и Католичке и православних, нарочито Руске православне цркве и олигарха који то богато финансирају.

„Они погрешно тумаче конвенцију", каже психолошкиња.

Ипак, ни све државе које су усвојиле Конвенцију, не поштују је у потпуности.

Иако је 2013. усвојила Истанбулску конвенцију, Србија игнорише одредбу да се деца која сведоче насиљу препознају као жртве, на шта су женске организације много пута скретале пажњу.

Узнемирујући подаци

Насиље над женама погађа половину човечанства и дешава се и у реалном животу и на интернету.

Подразумева различите облике - од удараца, до сексуалног насиља, али и психичко и економско злостављање и искоришћавање.

Свака трећа жена у ЕУ и свету искуси физичко или сексуално насиље бар једном у животу, подаци су Европске комисије.

Најмање две жене недељно убије партнер или члан породице у ЕУ.

У збиру, сваке године страда 3.000 жена, а ко зна колико их буде повређено или узнемиравано.

Психичку, правну и лекарску помоћ жртве из Србије могу затражити и позивима на:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]