Балкан и људска права: У Србији се користи шпијунски софтвер, а партнерско насиље и фемицид широко распрострањени

Како сејеш, тако жањеш - а свет се тренутно суочава са 'жетвом' застрашујућих последица сукоба и скоро па слома међународног права.

„Нисам могла да помислим да ће ме стање људских права подсетити на научнофантастични филм Повратак у будућност, али ту смо.

„Свет који се врти кроз време, јури уназад, мимо обећања која су дата 1948. о универзалним људским правима, а с друге стране хита се у будућност уз технолошке гиганте и нерегулисану вештачку интелигенцију", поручила је Ањес Каламар, генерална секретарка Амнести интернешнала, поводом њиховог новог извештаја о стању људских права у свету.

Живот и у модерним демократијама вратио се на ниво 1985. године - пре пада Берлинског зида, пре него што је Нелсон Мендела изашао из затвора, пре краја Хладног рата који је донео наду да предстоји другачије доба за човечанство.

У извештају ове међународне организације за људска права о стању у 155 земаља, упозорења се односе и на Србију, која се налази и на листи места где се користи софтвер Пегаз за шпијунирање телефона новинара и представника цивилног друштва, као што је био случај и Јерменији, Доминиканској Републици и Индији.

Кршења права жена, ЛГБТ људи и миграната наведени су, између осталог, као проблеми у Србији, али и у осталим државама на Балкану.

Проблеми на Балкану

Политичари и предузећа користили су такозване СЛАПП тужбе како би ућуткали новинаре или спречили активисте да раде свој посао у Аустрији, Бугарској, Хрватској, Грчкој, Северној Македонији и Србији.

Док је Република Српска, један од два ентитета у Босни и Херцеговини, клевету прогласила кривичним делом, Бугарска је смањила казне за ово дело ако се тичу јавних функционера.

Србија

Бележи се институционално слављење ратних злочинаца које у сенку баца судске поступке за ова кривична дела.

Амнести оцењује да се полиција у Србији бави незаконитом применом силе и дискриминацијом.

Протести понекад протичу уз јако присуство полиције, а предложени Закон о унутрашњим пословима додатно је угрозио право на слободу окупљања, подсећа Амнести.

Велику забринутост изазива и партнерско насиље - 27 жена убијено је током 2023. у Србији.

Забележени су проблеми и са социјалном помоћи - Роми су посебно ускраћени за добијање накнада увођењем полуаутоматског система који спречава хиљаде људи да добију новац.

Овим мерама су погођене и особе са инвалидитетом, што је само продубило неједнакост.

Босна и Херцеговина

Нови закони у Републици Српској додатно угрожавају слободу изражавања и мирног окупљања, наводи се у извештају.

ЛГБТ људи су на мети и физичких напада и дискриминације на интернету.

Случај убиства жене коју је партнер усмртио и злочин преносио уживо на друштвеним мрежама покренуо је протесте широм земље.

Суђења за ратне злочине споро напредују.

Забележени су и еколошки проблеми - ослањање на фосилна горива доводи до алармантног нивоа загађења.

Хиљаде миграната остало је заглављено у земљи.

Хрватска

И у суседној Хрватској, најмлађој чланици Европске уније, и даље се бележе насилна враћања избеглица и миграната.

Жене у Хрватској имају ограничен приступ абортусу.

Влада је најавила мере којим би се смањило партнерско насиље, а жртве силовања из периода рата тешко приступају правди.

Припадници мањина Рома и Срба се суочавају са дискриминацијом, наводи се у извештају

Црна Гора

Права жена и националних мањина су на удару и у Црној Гори.

Власти нису успеле да гарантују женама заштиту, подршку и правду у случајевима партнерском насиља, а посебно су погођене Ромкиње, Египћанке и жене са инвалидитетом, наводи Амнести.

Савет за људска права Уједињених нација позвао је Црну Гору да ефикасније истражује ратне злочине, истражује случајеве наводних мучења и ојача правосуђе.

Косово

Током дијалога Београда и Приштине постигнут је споразум са Србијом о питању несталих током сукоба 1990-их, али питање је колико ће моћи да се примени због затегнутих односа Београда и Приштине, наводи Амнести.

Државна помоћ женама жртвама насиља није довољна, што их поново враћа насилницима.

И на Косову новинари и медији раде у све тежем окружењу.

Северна Македонија

Дуго трајање судских процеса и некажњивост функционера за случајеве корупције, као и смањење казни за та кривична дела наведена су као проблеми у Северној Македонији.

И даље се бележе случајеви тортуре и лошег поступања у затворима, као и системске дискримнације Рома.

Словенија

Новим законом су окончани судски поступци против оних који су прекршили општу забрану окупљања током пандемије.

Недостатак породичних лекара оставио је око 140.000 људи без адекватног приступа примарној здравственој заштити.

Председник је предложио закон за враћање права на боравак „избрисаним".

Словенија је 26. фебруара 1992. из регистра људи са сталним боравком уклонила особе којима је одбијен захтев за држављанство или га нису предали, чиме су постали „административно мртви", изгубивши сва економска и социјална права.

Савремене мигранте и тражиоце азила, Словенија је наставила да враћа у Хрватску одакле најчешће долазе.

Како је у свету?

По проценама Амнестија, у неким сегментима свет као да се вратио 40 година уназад, а све је више ауторитарних режима.

Владе најмоћнијих земаља су увеле човечанство у еру грубог кршења међународног права у ком цивили плаћају највећу цену.

Одговорност сносе и велике светске технолошке корпорације које су омогућиле да се вештачка интелигенција користи као плодно тле за расизам, дискриминацију и поделе у друштвима, посебно пред изборе.

У Авганистану, бити жена или девојка је суштински постало кривично дело, али ни на Западу женама није лако.

У Америци, 15 држава је усвојило потпуну забрану абортуса или је то могуће учинити под веома строгим условима, што посебно утиче на Афроамериканке и друге мањинске групе.

У Пољској је најмање једна жена умрла, јер је законски забрањено да легално прекине трудноће.

И ЛГБТ људи се боре са бројним изазовима широм света.

Уганда је усвојила ригорозни анти-геј закон, а друштвени и политички лидери у Америци, такође, промовишу негативне ставове против транс особа.

Иако свет никад није био богатији, 2023. је била, по оцени Светске банке, „година неједнакости".

Од Велике Британије, преко Мађарке до Индије, заговорници радничких и људских права били су често на мети противника.

Ситуацију додатно погоршавају ратови, од руске инвазије у Украјини, до оружаних сукоба и масовних кршења права у Судану, Етиопији и Мијанмару.

Сукоб у Гази, где је најпре у нападу Хамаса страдало више од 1.000 Израелаца, а до краја године у одмазди и више од 20.000 Палестинаца, подсећа на још давнију прошлост - 1948. годину када је свет поручио „никад више" после 55 милиона смрти цивила у Другом светском рату, наводи се.

„Флагрантно непоштовање међународног права Израела додатно отежава неуспех његових савезника да зауставе неописиво крвопролиће цивила у Гази.

„Многи од тих савезника били су архитекти правног система после Другог светског рата", наводи се на сајту.

Амнести позива владе и међународне институције попут Уједињених нација да ураде више у заштити човечанства.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]