Полиција и Србија: Повучен Нацрт закона о унутрашњим пословима, шта је све спорно

Годину дана пошто је на молбу председника Александра Вучића повучен спорни нацрт закона о полицији, поново се десило исто.

Тик пред почетак 2023, Министарство унутрашњих послова је предложило измене читавог сета нових регулатива из области безбедности, међутим, после многих критика, у понедељак, 26. децембра из Владе Србије је саопштено да је и овај предлог повучен из процедуре.

У складу са свим разговорима које је, у претходним данима, председница владе имала са релевантним организацијама, на Нацрту закона о унутрашњим пословима даље ће се радити кроз широке консултације, саопштено је из владе.

„Суштински недостаци су да овај нацрт полицији даје већа овлашћења за која делује да су усмерена директно против грађана који изражавају незадовољство и протест стањем у друштву", оценио је претходно Бојан Елек из Београдског центра за безбедносну политику.

Елек је упозорио да је „предлог ужасно лош", јер полицију удаљава од онога што би требало да буде - сервис грађана.

Последње измене важећег Закона о полицији уведене су 2018. године, а нови, сем што ће веровтано носити назив „закон о унутрашњим пословима", требало би да унапреди рад и обавезе и дужности ове службе, саопштено је раније.

Елек је упозорио да предлог закона „омогућава скоро па потпуну политичку контролу и уплив у оперативни рад полиције".

„Главни проблем је што је то ушминкана, дорађена верзија нацрта који се прошле године појавио и већ био повучен, после реакције јавности", каже Елек.

Министар полиције Александар Вулин саопштио је прошле године да је повлачење закона о унутрашњим пословима „његов лични пораз", али да се „председничка не пориче".

Иако су и тада многе невладине организације имале примедбе, поступак је образложен предстојећим изборима, заказаним за пролеће 2022.

Ово је пет најважнијих примедби на нацрт закона, објављен на сајту МУП-а- децембра 2022.

1. Упад у стан без налога суда

Овлашћено службено лице може и без наредбе суда да уђе у туђи стан и друге просторије.

Овај члан 91. Нацрта закона о унутрашњим пословима је једна од најкритикованијих одредби јер прешироко тумачење може представљати претерано задирање у права грађана.

„Улазак у стан без налога суда је потенцијално неуставан", рекао је Елек.

Стан је неповредив, предвиђа Устав Србије.

Нико не може без писмене одлуке суда ући у туђи стан или друге просторије против воље њиховог држаоца, нити у њима вршити претрес, пише у члану 40. Устава.

Када су у понедељак, први пут после две године, представници МУП-а одржали конференцију за медије на којој су представљали нацрт закона о унутрашњим пословима, речено је да су бројне одредбе у јавности погрешно протумачене, да јавна расправа тек предстоји.

„Полицијски службеник је и до сада по Закону о кривичном поступку имао право да уђе у туђи стан и претресе га без присуства сведока.

„Нацртом је прецизирано да је један од основа за упад и основана сумња да се припрема неко кривично дело, јер је такав основ недостајао полицији да реагује, нарочито кад је реч о насиљу у породици", рекла је заменица секретара МУП-а Милица Бонџић.

Чланови радне групе за израду више закона рекли су да можда треба појаснити на која се кривична дела тачно мисли у делу нацрта закона о праву полиције да уђе у нечији стан.

2. Јак министар, слаб директор

Предложена решења потенцијално дају велика дискрециона овлашћења министру полиције, који је политичка личност, упозоравају стручњаци.

„Рак рана српске полиције претходних неколико година је политички утицај на рад полиције и овај нацрт не само да не решава тај проблем, већ га додатно продубљује.

„Једна од парадоксалних одредби каже да министар има овлашћења да тражи различите извештаје и даје обавезујуће инструкције за поступање, а да се министар тиме неће мешати у рад полиције", навео је Елек.

То се преноси и на друге јединице попут Сектора унутрашње контроле који треба да контролише законитост рада полиције, а и даље је под контролом министра.

За смену директора полиције као професионалца, на пример, довољан је образложени предлог министра, напоменуо је Владица Илић из Београдског центра за људска права.

Тако се добија „јак министар, а слаб директор", додао је.

„То значи да министар напише које год образложење и влада разрешава директора полиције.

„Неко ко треба да штити полицију и буде брана политичком утицају је тако слабо заштићен", рекао је Илић.

Посебна овлашћења које има министар полиције нису новост, јер већ постоје од 2005. године навела је Бонџић.

Ипак, нису засебно наведена у закону.

„Министар ће имати право да од полиције захтева извештаје о, на пример, броју саобраћајних несрећа, а не да утиче на оперативни рад полиције", образложила је Бонџић.

3. Биометријски надзор и слобода окупљања

Једна од норми која задире у слободе грађана, првенствено слободу окупљања, јесте члан 15. предложеног нацрта, навео је Владица Илић.

Уколико Влада оцени да друкчије није могуће обезбедити јавни ред и мир или заштитити здравље и животе људи, може да наложи министру да наредбом привремено ограничи или забрани кретање на одређеним објектима, одређеним подручјима или на јавним местима;

„То значи политичко одлучивање о политичком протесту који треба да служи, између осталог, и протесту против владе", навео је Илић.

Одузимање права на слободно кретање може довести до „ефекта зебње", јер грађани неће смети да слободно изражавају шта мисле или да изађу на протест, рекао је Филип Милошевић из Шер фондације.

С тим у вези је и коришћење снимака са камера и биометријског надзора за утврђивање идентитета људи што, каже, отвара велики простор за манипулације.

Уколико дође до окупљања грађана, „можете да препознате лица свих људи који су на протесту, да их укрстите са базом, на пример, запослених у јавној управи и да они буду позвани на разговор.

„Можете да укрстите то са базом Агенције за привредне регистре и да сви који су били (на протесту) следећег дана добију неки ванредни инспекцијски надзор уколико су предузетници", навео је Милошевић могуће последице.

Биометријски надзор чини систем од 8.000 камера и снимци се складиште од 30 дана до 12 месеци, додао је.

„Идентификација лица требало би да буде могућа само уз судску одлуку, али већ смо имали злоупотребе ове врсте података", рекао је Милошевић.

Kада је реч о софтверу за препознавање лица, Бонџић је дан раније навела да ће се тај пример користити само за посебне доказне радње и уз одлуку суда.

„Овај нацрт треба да створи основ да према наредби суда полиција може да користи биометријски надзор", рекла је Бонџић.

На питање новинара ко ће све имати приступ подацима, рекла је да „могућност злоупотребе увек постоји", те да би додатним правилницима требало да буде сведена на минимум.

Милан Димитријевић, начелник управе за међународну оперативну полицијску сарадњу рекао је да Интерпол и Еуропол користе „алат" за препознавање лица и да Србија, која са овим организацијама блиско сарађује, мора да обезбеди законски оквир за ову активност.

Овај софтвер, „важан за спречавање тероризма" и тражење несталих. користи 179 држава, тврди Димитријевић.

Представници МУП-а нису одговорили на питање о којем је софтверу реч и колика је његова цена, већ су рекли да ће зависити од броја камера.

Међутим, Милошевић сматра да су тврдње МУП-а да неће сви грађани бити под надзором „или основно неразумевање система или лажни наратив", јер се ради о техници за масовно надгледање, а нема ни објашњења како је ова активност неопходна за рад полиције.

„Kод нас нема терористичких напада, прилично смо безбедно друштво и полиција ефикасно ради свој посао", рекао је Милошевић.

Масовно надгледање би могло негативно да утиче на новинарске изворе, те на узбуњиваче који могу бити снимљени у разговору са репортерима, навео је Раде Ђурић из Независног удружења новинара Србије.

Илије Чворовићи нису новина

Министарство непосредно сарађује са грађанима који пруже помоћ у обављању унутрашњих послова.

Грађанин који приликом пружања помоћи, поступајући по инструкцијама полицијског службеника буде повређен или оболи, има права из обавезног здравственог осигурања под условима утврђеним за полицијског службеника, наводи се у члану 18. нацрта.

„Овим законом ће министар и странка на власти имати веће могућности и средства за откривање кривичних дела, али и за борбу против опозиције, унутрашњег непријатеља и контролу грађана.

„Уводе Илију Чворовића, то је онај шпијун, а дижу га на ниво некаквог службеника", рекао је Божо Прелевић, адвокат и некадашњи ко-министар полиције на Н1.

Чворовић, главни лик драме и комедије Балкански шпијун, бори се против замишљеног државног непријатеља, његовог недужног станара.

У важећем Закону о полицији такође постоји члан који говори о сарадњи са грађанима, само је сад уместо „самосталне" сарадње предвиђена само она на захтев полицијског службеника.

4. Снимање полицајаца

Објављивање података о идентитету овлашћеног службеног лица врши се у складу са законом којим је уређено јавно информисање, наводи се у члану 59.

„Нејасне су одредбе да ли грађани имају право да сниме полицајца који крши закон и шта ће са тим снимком да ураде", упозорава Владица Илић из Београдског центра за људска права.

У нацрту такође није разјашњено шта новинар сме да уради са снимком полицајца који крши закон, навео је Ђурић.

Бонџић је демантовала да полицајци више неће имати плочицу са именом, али да на додатној опреми може бити име, али и нека ознака која је комбинација слова и бројева.

5. Полицијска тортура

Стручњаци кажу да је главни проблем раст неповерења у полицију и сумња да ли ће закон уопште бити примењен шта год да у њему пише, јер нема довољно искустава да су припадници МУП-а одговарали због кршења закона.

Полицајци који су снимљени како туку демонстранте на антивладиним протестима 2020. нису правно одговарали.

Такође, још није познато ко је из МУП-а прислушкивао председника Србије Александра Вучића чак 1.572 пута.

Бојан Елек је оставио могућност да је део невладине стручне јавности можда неке одредбе погрешно протумачио, али да је на основу пређашњег искуства боље да превентивно укажу на све потенцијалне проблеме.

„Кога је једном ујела полицијска змија и комуналног гуштера се плаши", рекао је Елек.

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]