Борис Трајковски: Мистериозни пад авиона бившег македонског председника - шта је открила истрага

У Северној Македонији, 26. фебруар један је од оних датума када се сви сећају где су тачно били, шта су у том тренутку радили и ко је био са њима.

Радмила Шекеринска, бивша премијерка ове земље, била је у Даблину, ирској престоници, да би поднела захтев за чланство у Европској унији (ЕУ).

„Један од људи из обезбеђења ми је покуцао на врата хотелске собе, позвали су ме да изађем и отишла сам код осталих из делегације", присећа се Шекеринска у разговору за ББЦ на српском.

„Тамо су нам рекли... И нисмо могли да верујемо."

Тог јутра 2004. године, на путу од Скопља до Мостара, непосредно пред слетање, пао је авион који је македонског председника Бориса Трајковског превозио на међународну конференцију.

„Прва помисао ми је била да смо сви могли да будемо у том авиону", наставља Шекеринска.

„На седници владе имали смо дискусију ко ће све бити са председником, а ко иде у Даблин."

Поред Трајковског, који је 2001. одиграо значајну улогу у мирном решавању сукоба албанске Ослободилачке националне армије и македонских снага безбедности, у авиону је било још осам људи и нико није преживео.

Погинули су Димка Илкова Бошковић, портпаролка Трајковског, његови саветници Ристо Блажевски и Анита Лозановска, представник Министарства спољних послова Миле Крстевски и двојица телохранитеља, Борис Велиновски и Аце Божиновски, као и пилот Марко Марковски и копилот Бранко Ивановски.

О паду авиона спроведене су две истраге, али никакав поступак није покренут.

„Увек је тешко у фебруару, да вам право кажем", каже Елеонора Блажевска, ћерка Риста Блажевског, за ББЦ на српском.

„Само некако чекаш да прође тај дан."

Пад

„Пробудила сам се тог јутра и нисам могла да дишем, знала сам да нешто није у реду", присећа се 56-годишња Блажевска.

„Имала сам оно што људи кажу, грудку у грудима."

Била је, како каже, веома везана за тату, дугогодишњег дипломату Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ), касније и првог вршиоца дужности амбасадора независне Македоније у Риму.

„Борила сам се пар секунди за ваздух и то је вероватно баш то време када се догађало."

Убрзо је сазнала да је авион пао у подручју Стоца и Берковића у Босни и Херцеговини, како су медији објавили.

„Нада се човек увек, очекује позив да су живи, али сам некако знала да је то дефинитивно."

Тог јутра, зазвонио је и телефон Зорана Јолевског, дугогодишњег шефа кабинета Трајковског, који је почетком фебруара напустио ту функцију.

„Рекли су ми шта се десило и одмах сам отишао у кабинет, да видимо шта може да се уради", наводи 65-годишњи Јолевски за ББЦ на српском.

„Ништа нисмо знали, само да је авион пао, тако да смо користили све могуће везе да га пронађемо."

У потрагу су се одмах укључили и званичници Босне и Херцеговине (БиХ), као и мировне НАТО снаге, у том тренутку и даље са задатком да штите Дејтонски споразум, којим је окончан рат у бившој Југославији.

„Област претраге је планинска, препуна мина и без много путева, што када се упари са временским неприликама и величином подручја, операцију чини изузетно изазовном и тешком", навео је тада Дејв Саливен, портпарол НАТО.

Велики број људи је претраживао област, подигнути су и хеликоптери, али авиона нигде није било.

Када је пао мрак, претрага из ваздуха је обустављена.

„Када се изгуби председнички авион, то је велика ствар и први сати су најважнији, али нико више од 24 сата није могао да га нађе", каже Јолевски.

Каква је била атмосфера у кабинету?

„Неки су сматрали да се то није десило, да једноставно није истина, други да су неки можда преживели, али сви су били изненађени. Био је то шок за целу државу."

Ко је био Борис Трајковски?

Пронађен авион

Олупина авиона пронађена је током јутра 27. фебруара, читавих 24 часа по губитку контакта са контролним торњем.

„Место пада је лоцирано, али нема потврде о судбини председника Трајковског и његове делегације", навели су одмах из канцеларије Председника.

Међутим, Мирсад Тескереџић, координатор спасилачког тима, убрзо је потврдио да нема преживелих.

„Сва тела су пронађена", рекао је кратко.

У Македонији је проглашена тродневна жалост, заставе су спуштене на пола копља, док су грађани испред председничке канцеларије почели да пале свеће.

„Када је вест о смрти председника потврђена, заиста су сви били тужни", наводи Јолевски.

Шекеринска испрва није могла да верује.

„Мислим да нисмо баш сви могли да се носимо са тим, били смо пре свега збуњени, као да је била нека филмска сцена", наводи Шекеринска, у том тренутку потпредседница владе Бранка Црвенковског задужена за интеграцију у Европску унију.

Уместо подношења захтева за чланство и „дана који је требало да буде победнички, леп и позитиван", морали су да се из Даблина врате у Скопље.

„Каква иронија судбине", каже кратко.

„Као да ове наше мале, кроз историју не превише срећне државе, немају право ни на пет минута среће... Тако сам се осетила, а иначе нисам песимиста, нити трагичар."

Наредне дане описује као „мучне, као у тунелу", док Блажевска каже да су били као „неки сан".

„Док су их донели, па погреб… Не знам како то да опишем, као да смо били залеђени у том болу", наводи она.

„Мислим да нисмо били свесни тежине свега што нам се догодило, јер како је време пролазило, тако је било све теже."

Седам грешака

Премијер Црвенковски 29. фебруара положио је цвеће на месту пада авиона и најавио детаљу истрагу.

„Морамо да утврдимо шта се догодило, морамо да пронађемо одговорне... Верујте ми, не постоји могућност да неко избегне одговорност за ово", навео је Црвенковски.

Спроведене су две истраге.

Према налазима прве истражне комисије, коју је формирало Веће министара БиХ, авион је приликом слетања у Мостар, због „процедуралне грешке пилота", ударио у брдо.

На то су значајно утицали јака киша и магла тог дана над Мостаром, додали су.

Тужилаштво није покренуло поступак.

Међутим, македонски званичници нису били задовољни и извештај није прихваћен.

Зато је 2012. предложено формирање међународне комисије која би изнова преиспитала околности несреће.

„Неколико година смо радили, направили извештај и тачно навели да је било тако, тако и тако", каже Омер Кулић, који је био на челу тог тима, за ББЦ.

Извештај је објављен почетком 2015, када је Кулић истакао седам грешака због којих је авион пао:

„У комисији су били људи из Србије, Босне, Македоније и Хрватске - широк круг стручних особа", наводи 71-годишњи Кулић, пилот са 40-годишњим искуством, бивши професор на Вишој ваздухопловној школи у Београду и доктор ваздухопловних наука.

Додаје да је авион био стар и у лошем стању, што је такође „допринело удесу".

По објављивању извештаја, Кулић каже да је имао састанке са македонским тужилаштвом, али да ни тада никакав поступак није покренут.

„Они су криви за то, пошто ништа нису урадили", каже Кулић.

Одговорност види у тадашњим властима и „системским грешкама" за које тврди да су направљене.

„Трагедија је да дечко који је управљао авионом није имао завршено адекватно школовање за летење у облацима и магли.

„То значи да је директно одговоран тај који је на то место поставио погрешну особу."

На питање да ли ће се у будућности можда нешто променити на том плану, одговара да не верује, зато што је прошло много времена.

Спекулације

Без обзира на исход истраге, током година су о паду авиона настале бројне теорије.

Према једној, био је то атентат на Трајковског, а да су остали колатерална штета, што је тврдио и Игнат Панчевски, адвокат породица страдалих.

„Нико нема жеље да професионално и стручно одради цео случај и процени доказе које имам, како би се утврдило да ли је председник Трајковски страдао у атентату или не", изјавио је 2012. за Анадолију.

Панчевски, који је преминуо 2019. године, тврдио је да случај заташкавају „обавештајне службе моћних држава", а да је авион нападнут и намерно оборен.

Кулић то назива „будалаштинама".

„Тај адвокат је сатима давао изјаву пред нашом комисијом, питали смо га да нам каже како се атентат десио и испричао је гомилу глупости", каже бивши пилот.

Међутим, спекулације око смрти Трајковског и даље постоје.

Сухејл Фазлиу, некадашњи македонски министар за локалну самоуправу, приликом обележавања 15 година од пада авиона изјавио је да „македонски народ и данас сумња да је на Трајковског извршен атентат", али да се то „без доказа не може потврдити".

Шекеринска истиче да македонске институције никада нису промовисале такве тврдње и да су „сви у политичком кругу били коректни и озбиљни".

„Теорије завера су сада јаче него што су биле, тренд је такав да се генерално веома мало верује у институције и званичне истраге", каже она.

Чињеницу да је током година о паду авиона било „пуно контрадикторних и различитих информација", Блажевска описује „стресним" за њу и њену породицу.

„Нисмо се тиме бавили, то би нас убило", каже кратко.

„Покушавам да се сећам само лепих ствари и прихватим бол коју носим на души."

Македонија после

Уместо у фебруару, Македонија је захтев за чланство у Европској унији поднела у марту 2004. године.

„За разлику од многих колега који су имали дилему да ли је то можда превелики корак, Трајковског није било потребе да убеђујемо.

„Веровао је, био један од мојих највећих савезника да је то исправан потез", присећа се Шекеринска.

Његова смрт у „таквом тренутку је не само људска, него и државна трагедија", сматра.

Већ у априлу те године. становници Бивше Југословенске Републике Македоније, како је због спора са Грчком гласио званичан назив земље, морали су на биралишта.

Председник постаје дотадашњи премијер Црвенковски, због чега је Шекеринска у два наврата средином и крајем године била вршитељка дужности председнице владе.

Македонија добија 2005 добија статус кандидата за ЕУ, а 2018. решава и питање имена са Грчком, као једну од главних препрека на том путу, кад постаје Северна Македонија.

Преговори са ЕУ почели су 2020. године, али евроинтеграције сада кочи спор са Бугарском, због неслагања око историје и језика.

Да ли би нешто у међувремену било другачије да је Трајковски остао у политици?

„Постоје људи који тврде да су стручњаци алтернативних историја, али ја нисам једна од њих", каже Шекеринска.

„Сигурно је да нас сваки овакав догађај носи нас у другачијем правцу - због свега што се догодило, имали смо изборе раније него што је планирано, па промене у влади..."

Елеонора Блажевска, за то време, живи веома обичним животом.

Протекле две деценије су јој, како каже, прошле веома брзо.

„Нама се породица после свега растурила, сви су се забили у своју бол.

„Жао ми је што нисмо више остали заједно, стекли више заједничких искустава, окупљања и ручкова."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]