Мигранти на Балкану: Снимак људи који тврде да су враћени из Србије у Северну Македонију претучени и без одеће, полиције испитују

Полиције Северне Македоније и Србије започеле су истраге о снимцима на којима се виде мигранти без одеће како ходају на хладноћи по мраку у пограничној области између ове две земље.

Снимке људи углавном из Сирије и Бангладеша објавила је македонска невладина организација Легис, која тврди да је српска полиција средином фебруара насилно вратила мигранте са границе у село Лојане у Северној Македонији.

Враћање миграната из једне државе у другу се дешавало и раније на рути ка западној Европи.

„Ово са скидањем људи је први пут и зато нам је било шокантно. То су видели и мештани села, јер је тад јутарња молитва и сви су били запрепашћени.

„Слушали смо да се то дешава на граници између Хрватске и Босне и Херцеговине, али нисмо сведочили да се нешто тако дешава код нас", каже Јасмин Реџепи из Легиса за ББЦ на српском.

Снимци су аутентични и направљени су за викенд 10. и 11. фебруара, а сведочио им је и сарадник Легиса.

ББЦ није могао независно да потврди наводе и снимке којима располаже ова организација, а у међувремену их је објавио и лондонски Гардијан.

Министарство унутрашњих послова Србије демантује да је поступало мимо закона, а из македонске полиције су потврдили да је започета истрага.

Десетине, неким данима и стотине миграната и избеглица са Блиског истока и Азије на такозваној Балканској рути покушава да настави пут ка Европској унији преко Србије.

Шта кажу полиције?

Македонски граничари пронашли су 11. фебруара „15 миграната из Сирије, од којих су неки имали повреде по телима", у селу Лојане, поручили су из Министарства унутрашњих послова Северне Македоније за ББЦ на српском.

„Предузимају се мере да се случај расветли", кажу из Министарства.

Српска полиција поступа „у складу са законским прописима, поштовањем начела хуманости, као и уз поштовање међународних и националних прописа за заштиту људских права", наводи се у саопштењу Министарства унутрашњих послова Србије за ББЦ на српском.

Македонска полиција је послала захтев да се МУП Србије изјасни у вези са догађајима у Лојану „где су током ноћи и преподнева тог дана затечене две групе ирегуларних миграната, који су тврдили да су их српски полицајци наводно тукли, пуштали службене псе на њих који су их изуједали, након чега су их скинули у доњи веш и приморали да се пешице врате у Северну Македонију".

„Српска полиција је одмах по пријему захтева извршила провере у Регионалном центру граничне полиције према Северној Македонији и утврдила да у то време на том подручју није ни било наших полицијских патрола".

Гранична полиција не користи псе, тврде из МУП-а Србије, као и да границу надзиру уз помоћ полицајаца Аустрије и Мађарске, у оквиру споразума о сарадњи од јануара 2023.

„Припадници аустријске и мађарске полиције до сада нису пријавили ниједан инцидент нити злоупотребе српске граничне полиције", наводе из МУП-а Србије.

Погледајте ранији видео: „Хрватски полицајци су нас тукли"

Шта кажу активисти?

Враћање миграната и избеглица мимо прописа, које је некад и насилно, назива се пушбек (pushback).

До њих најчешће долази кад Европска унија спрема одређена ограничења за избеглице на рути и тако је од 2015, каже Јасмин Реџепи, који се годинама бави њиховим правима.

Последњи случајеви уследили су неколико дана после самита ЕУ и Србије у Скопљу, подсећа.

„Касније видимо не само пушбекове, већ буду и насилни, а циљ је највероватније да се обесхрабре људи да долазе.

„ЕУ сада спроводи ригорозније мере у односу на мигранте и видимо да је можда спремна да прећути овакве инциденте", каже Реџепи.

Пријављено је још сличних случајева враћања, али без скидања одеће, додаје.

Спорног викенда је, укупно око 70 људи враћено из Србије у Северну Македонију, а многи су се жалили на пребијање, каже Реџепи.

Додаје да су их српске власти усмериле ка македонском селу асфалтним путем, где ће их сачекати мештани.

„Претучени, са видљивим повредама, неки су затражили и медицинску помоћ у Куманову", тврди он.

Део групе се вратио за Грчку, одакле су дошли, а други су остали у центру у Табановцима и покушавају опет истим путем ка Србији, каже.

Мигранти би, према процедурама, требало да буду враћени поступцима реадмисије, али се често дешава да се они заобилазе, па се људи некада враћају и насилно, уз одузимање личних ствари и телефона.

„Ово прави додатне безбедносне проблеме земљи у коју се врате, јер кад немају одећу, паре, телефоне, морају да се сналазе, а дешава се да узимају једи од других, чиме се повећава ризик од криминала и сукоба", објашњава Реџепи.

Зашто је пушбек спорна акција?

Пушбек подразумева низ државних мера чији је циљ да протерају избеглице и мигранте са њене територије, као и да их ометају да приступе правним процедурама на која имају право, објашњава Кени ван Минсел из белгијске хуманитарне организације 11.

Не само да је ово незаконито и представља грубо кршење међународног права, већ је често и насилно, упозорава Минсел.

„Постоји читав спектар врста насиља: људе туку моткама, везују или ударају електрошоковима. Граничари понекад упере ватрено оружје у људе и прете да ће их упуцати", додаје Минсел у писаном одговору за ББЦ.

Тешко је утврдити колико су чести овакви случајеви јер су људи дубоко трауматизовани, тешко смогну снаге да причају, па их ретко пријављују, каже.

Уобичајено је да граничари узимају телефоне људима и уништавају их, па они имају мање могућности да докажу тврдње.

„Ипак, насиље је толико раширено да више не може остати испод радара", наводи активиста.

Као пример наводи Самија Баркала, сиријског избеглицу који је снимио како су хрватски граничари тукли мигранте током одвраћања и довео хрватске власти пред Европски суд за људска права у децембру 2023.

Потребно је да власти управљају границом, али људи који траже заштиту морају имати приступ процедурама и имати могућност да се пријаве на граничним прелазима ако желе да поднесу захтев за азил, објашњава Минсел.

Према подацима његове организације, на спољним границама Европе само током 2023. забележено је 346.000 случајева пушбекова, или 947 дневно.

Пошто Србија и Северна Македонија нису чланице ЕУ, нису укључене у овај извештај, али усвајају исту праксу, упозорава Минсел.

„ЕУ поставља стандард, али друге земље копирају и то се наставља мигрантском рутом: Грчка гледа у Турску, Турска у Иран, Иран у Авганистан.

„Као резултат тога, избеглице се све чешће сусрећу са насиљем и затвореним вратима", каже он.

Судски исход

Системска протеривања избеглица и миграната су кршење Европске конвенције о људским правима, пресудио је Европски суд за људска права 2021. године у случају турског новинара против Бугарске.

У упресуди је наведено да Бугарска није појединачно испитала ризик од мучења и понижавајућег и нељудског понашања.

Исте године и пред истим судом, Хрватска је осуђена због кршења ове конвенције у случају смрти шестогодишње авганистанске девојчице Мадине Хусини.

Према пресуди, Хрватска је одговорна јер није спровела истрагу и, између осталог, за колективно протеривање.

Две године касније, Хрватска је поново осуђена за кршење конвенције, као и повреду права на живот, у случају пожара у којем је настрадало троје људи, а једна особа је тешко повређена.

Због снимака насиља према избеглицама и мигрантима 2021. године, које је хрватска полиција протерала назад у Босну и Херцеговину, суспендовани су полицајци који су у томе учествовали, али су после неколико месеци враћени на посао.

Холандски медиј Лајт хаус рипортс је 2023. објавио преписке хрватских полицајаца у неформалној групи на апликацији Воцап, у којој су дељени лични подаци више од хиљаду људи.

Министарство унутрашњих послова Хрватске је у наведеним случајевима тврдило да су оптужбе без доказа.

Погледајте и овај видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]