Србија и енергетика: Руски гас и даље најважнији, азербејџански може да попуни залихе

Текст је ажуриран 12. децембра

Рат у Украјини траје готово пуне две године и оставља дубоке енергетске ране Европи.

Ослоњен на руски гас, Стари континент је морао да потражи алтернативне начине снабдевања, а Азербејџан се наметнуо као један од главних играча од кога ће користи имати и Србија.

Гас из Азербејџана ће долазити до Србије новим интерконектором, односно везом преко Бугарске, али њиме ће моћи да се задовољи тек мањи део годишњих потреба.

„Европа нема алтернативу руском гасу. Тако је и Србија, када је увоз гаса у питању, везана за Русију сто одсто", каже Војислав Вулетић, председник Скупштине Удружења за гас Србије, за ББЦ на српском.

Изградњу интерконектора Ниш - Софија прати и спор у којем треба да пресуди Европска комисија јер је Бугарска затражила да јој Србија и Мађарска плаћају транзитну таксу, чему се оне противе.

Два дана после отварања интерконектора, Бугарска је најавила да ће ипак одустати од наплате транзитне таксе за руски гас.

Највећи део потребних количина гаса Србија добија преко Турског тока.

Од када је 8. јануара 2021. године енергент почео да стиже из Русије овим путем, Србија има довољне количине гаса, а представници власти кажу да су сада залихе „историјски рекордне".

Гасовод Турски ток постављен је дуж Црног мора од Русије до обале Турске, а затим копнени транзитни крак иде до Бугарске, улази у Србију и даље води ка Мађарској и Аустрији.

Све док гас није потекао овим путем, Србија је имала само један правац снабдевања - преко Мађарске.

Шта је Јужни гасни коридор и куда пролази до Србије?

Јужни гасни коридор (Southern Gas Corridor, SGC) је највећи пројекат гасовода на свету од 2017. године.

Краком Трансјадранског гасовода (Тrans Adriatic Pipeline, TAP), гас са налазишта у Каспијском језеру, пред обалом Азербајџана, ће преко Грузије, Турске, Грчке из Албаније, Јадранског мора, стизати до југа Италије.

Један крак, ТАНАП, иде преко преко Грчке, Бугарске и улазиће у Србију, захваљујући новом интерконектору.

Јужни гасни коридор је подржавао и бивши амерички председник Доналд Трамп, јер ће преко њега до потрошача у јужној Европи стизати и амерички гас с терминала у Грчкој, а на њега су прикључени и терминали у Турској.

Изградња Јужног гасног коридора коштала је око 40 милијарди долара.

Изградња интерконектора између Србије и Бугарске почела је у фебруару 2022. године, а трошкови су премашили 94 милиона евра, речено је листу Данас у Министарству рударства и енергетике.

На почетку изградње, из Владе Србије саопштено је да ће пројекат коштати 85,5 милиона евра.

Гасовод у Србији је дужине 109 километара, укупна дужина двосмерног гасовода кроз обе државе је 170 километара, а пројектован је за капацитет од 1,8 милијарди кубних метара гаса годишње.

Делом је финансиран из српског буџета, делом кроз бесповратну помоћ ЕУ, Србија је уз то узела кредит од 25 милиона евра од Европске инвестиционе банке.

„Конекција Ниш-Димитровград, која би се спојила са Бугарском, била је планирана још пре 30 година, када је Србија имала добру индустријску потрошњу.

„Тада се трошило више од три, а сада око 2,4 милијарде кубних метара гаса", прича Вулетић.

Интерконектор је отворио пут новом договору, а новембра 2022. Србија и Азербејџан су потписали меморандум о сарадњи.

Уговором компаније Србијагас и азербејџанске државне нафтне компаније Сокара договорено је да у Србију до краја 2024. године стигне до 400 милиона кубних метара гаса.

Према писању листа Данас, та количина довољна је тек за око 40 дана потрошње у Србији.

Није објављено по којој цени ће Србија куповати гас из Азербејџана, а из Министарства енергетике су за Данас у новембру 2023. рекли да су „договорени веома повољни услови".

Готово ниједна држава не открива по којој цени купује гас, каже Вулетић.

„Цена се мења у зависности од тога шта је у понуди, али је тренутно нешто нижа него раније, јер су се током лета пунила складишта, није била потрошње, па је и цена пала", објашњава.

Додаје да се цена уговара унапред „па је нормално ако Србија плаћа гас скупље него што он сада кошта на тржишту".

„Мађарска је уговорила цену за период од 15 година, па шта год да се деси, да поскупи или појефтини, они плаћају оно што су договорили", истиче Вулетић.

Бугарска ипак одустаје од наплате транзита за руски гас

Најава Софије да ће почети наплату транзита руског гаса, наљутила је Србију и Мађарску, а Будимпешта је уложила жалбу Европској комисији која је тренутно разматра.

Два дана после отварања интерконектора са Србијом, из Бугарске је саопштено да ће ипак одустати од плана да наплаћује транзитну таксу за руски гас.

„С обзиром да смо прилично близу договора о уласку Бугарске у зону Шенгена (укидање виза), требало би уклонити сваку могућност да нас то омете, као што је ова такса", рекао је Борисов.

Ову одлуку потврдила је за РТС и српска министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.

Почетком јесени, Бугарска је увела додатне таксе на транзит руског гаса кроз њену територију, око 10 евра по мегават сату.

Београд и Будимпешту су потом у заједничком саопштењу потез Софије назвали „непријатељским кораком" против Мађарске и Србије.

Иако је одлука бугарске скупштине ступила на снагу 13. октобра, постојале су велике сумње да ће Софија уопште моћи да наплати процењених 2,4 милијарде евра од транзита руског гаса.

Док није изграђен Турски ток, Србија је за транзит гаса плаћала Мађарској.

„Србија је сада транзитна земља и њој плаћају Мађарска и Словачка, које користе тај гас", каже Вулетић.

Не тражи само Србија нове изворе куповине гаса, већ и Европска унија.

„Европа је због тога делимично и финансирала српску деоницу интерконектора Србија-Бугарска да би се на неки начин добијао течни природни гас преко Грчке, односно Александропулоса где се гради терминал".

„Свакако, добро је имати могућност добијања неког другог гаса који није руски, јер када постоји конкуренција у снабдевању, имате бољу позицију да преговарате о цени", истакао је Вулетић.

Прича се много о течном гасу, додаје Вулетић, али њега нема у довољним количинама.

„Чак и то што се у Александропулосу прави терминал за течни гас, питање је колико ће га стизати.

„Хрватска има такав терминал, па јој је стизао један брод годишње. То су изузетно мале количине", наглашава Вулетић.

Србија ослоњена на руски гас

Иако ће интерконектор допринети бољем снабдевању Србије, руски гас остаје најважнији извор.

Током 2022. године, Србија је увезла нешто више од 2,7 милијарди кубних метара гаса, а највећи део из Русије.

Природни гас у Србији се производи из 78 бушотина, показује Енергетски биланс Србије.

Србија може да задовољи само 10 одсто потреба из домаће производње, све остало увози.

Прошле године је потписала трогодишњи споразум са Русијом око наставка испоруке гаса и цени по којој ће га куповати.

Директор „Србијагаса" Душан Бајатовић рекао је за Радио телевизију Србије да очекује да ће за Србију цена гаса од следеће године бити снижена са 470 на 420 долара за 1.000 кубних метара.

Министарка енергетике Ђедовић Хандановић уверава да је ситуација у вези са гасом за Србију врло повољна, наводећи да је у складиштима близу 700 милиона кубних метара гаса, што је „историјски рекорд".

Европа је до пре годину дана око 40 одсто својих потреба за гасом задовољавала увозом из Русије, док је неких 30 процената имала из сопствених извора, а они су у Шведској, Холандији, Норвешкој и Румунији, објаснио је Вулетић.

„Мали проценат је стизао са југа Африке, преко Средоземног мора за Италију, Шпанију и Француску.

„Преко Северног тока 1 и 2 Европа је требало да се снабдева са неких 110 милијарди кубних метара гаса, али тога сада нема", говори Вулетић.

Три од четири гасовода Северног тока који воде од Русије до Немачке, испод Балтичког мора, уништена су у експлозији 26. септембра 2022. године.

Европска унија је одмах саопштила да је реч о саботажи.

Ове цеви снабдевале су Западну Европу природним гасом.

Ипак, ни после више од годину дана истрага није завршена и до сада није саопштено ко је одговоран за експлозију у гасоводу Северни ток.

Шта су гасоводи Северни ток 1 и 2?

Гасовод Северни ток 1, са два паралелна крака, простире се у дужини од 1.200 километара испод површине Балтичког мора, од руске обале надомак Санкт Петербурга до североисточне Немачке.

Отворен је 2011. и максимални капацитет овог гасовода је 170 милиона кубних метара гаса, који се шаље из Русије за Немачку.

Северни ток 2 протеже се паралелно са првим гасоводом и он је у руском власништву.

Изграђен је у септембру 2021, али није пуштен у рад јер је Немачка одбила да га одобри.

Пројекат је у потпуности заустављен само неколико дана пре почетка руске инвазије на Украјину 24. фебруара.

Нафтовод са Мађарском: Шта то значи за Србију?

Влада Србије је 7. децембра ове године саопштила да је усвојила пројекат изградње нафтовода са Мађарском, називајући га „приоритетном и стратешком инвестицијом".

Процењена вредност српског дела новог нафтовода ка Мађарској је 157 милиона евра, изјавила је министарка Дубравка Ђедовић Хандановић.

„Свака диверсификација извора снабдевања енергентима, у мањој или већој мери доприноси повећању сигурности снабдевања тржишта.

„Изградња нафтовода спада у стратешке државне пројекте", каже Томислав Мићовић, председник Удружења нафтних компанија Србије, за ББЦ на српском.

Нафтовод ће Србији омогућити снабдевање јефтинијом нафтом са Урала, прикључењем на нафтовод „Дружба", чији јужни крак иде преко Украјине до Мађарске, кроз Словачку и Чешку и главни је извор сировог црног злата за те три земље.

Србија се нафтом до сада снабдевала преко Јадранског нафтовода (ЈАНАФ), који је пуштен у рад као Југословенски нафтовод 1979. године, објашњава Мићовић.

Ово је једини правац снабдевања сировом нафтом Рафинерије нафте у Панчеву, граду код Београда, чија производња задовољава око 80 одсто потреба српског тржишта за моторним горивом.

„Од када су уведене санкције Русији у децембру 2022. године, руска нафта више не стиже у ЈАНАФ", каже Мићовић.

Погледајте видео: Цурење гасовода Северни ток и утицај на животну средину

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]