Економија: Шта се све плати када се купи литар горива у Србији

Када се наточи литар горива на пумпама у Србији, у резервоар се не сипају само дизел или бензин.

Налије се ту још прилично такси и намета, па тако готово половина новца која се плати за литар горива заврши у државној каси Србије.

Више од 46 одсто малопродајне цене дизела слије се у српски буџет кроз акцизе, таксе и порез на додату вредност (ПДВ).

ПДВ је порез на потрошњу од 20 одсто који се обрачунава и плаћа на робу и пружене услуге.

На накнаде за унапређење енергетске ефикасности, обавезне резерве, обележавање и мониторинг иде близу два процента.

Нафтним компанијама које послују у Србији иде оно што преостане: 49,2 одсто за бензин и 52 процента за дизел.

У Министарству финансија Србије за ББЦ на српском кажу да новац од акциза за гориво иде као приход у буџет одакле се распоређује на изградњу путева, болница, школа, плате у јавном сектору.

Нове акцизе пуне буџет Србије

Услед рата у Украјини, Влада Србије је још у марту 2022. године посегла за недељним ограничавањем цена горива на пумпама.

Од тада, сваког петка до 15 сати, влада утврђује и објављује највишу малопродајну цену, која важи наредних седам дана.

То значи да држава контролише и одређује највишу цену горива коју возачи плаћају на пумпама.

Према новој одлуци, пренео је РТС, цена дизела остаје непромењена у наредних седам дана, а бензин ће појефтинити за четири динара.

Литар евродизела у Србији ће у наредних седам дана максимално коштати 214 динара, док ће цена бензина европремијум БМБ бити 184 динара по литру.

Цена бензина најпре је 6. октобра са 191 пала на 188 динара за литар.

Недељу дана касније, 13 октобра, цена бензина пала је на 184 динара за литар.

Током овог периода цена дизела остала је 214 динара за литар.

Подизањем намета и спуштањем највише малопродајне цене, терет поскупљења, барем за сада, пао је на нафтне компаније.

Од 1. октобра ступила је на снагу одлука о повећању акциза на нафтне деривате у Србији за осам одсто.

У пракси то значи да је акциза за евродизел у набавци већа за 4,76 динара, а за бензин за 4,63 динара по литру.

Ипак, Уредба о ограничењу цена кочи њихово преливање на цене у малопродаји.

То значи да држава контролише и одређује највишу цену горива коју возачи плаћају на пумпама.

Томислав Мићовић, председник Удружења нафтних компанија Србије, за ББЦ на српском каже да је за тржиште битно да стабилност снабдевања не буде угрожено лимитирањем марже.

„Када су у петак формиране нове цене, на снази су биле ниже акцизе и само је то могло да се убаци у формулу у којој се рачуна максимална малопродајна цена.

„У петак, 6. октобра, Министарство трговине Србије ће објавити нову ограничену цену горива", објаснио је Мићовић.

Према његовим речима, питање је да ли ће малопродавци који продају по овим максималним ценама за тај новац моћи да купе следећи литар горива у велепродаји.

„Нафтне компаније ће морати да укалкулишу нове акцизе и морају држави да плате тај увећани износ горива.

„Чињеница је и да две године нису повећаване цене акциза", каже Мићовић.

Нове износе акциза од недеље плаћају произвођачи и увозници, а када ће то повећање урачунати у велепродајну цену зависи од њих.

Када држава укључује дигитрон?

Влада Србије треба да предузме мере смањивања акциза, а не повећања, сматра Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца Србије.

„Србија има већу корист од ПДВ- него од акциза, јер што је гориво скупље, разлика у ПДВ-у је већа", објашњава Атанацковић.

Подсећа да је Србија у августу 2022. године усвојила одлуку о привременом смањењу акциза на поједине деривате за 10 процената.

„Акциза се по аутоматизму повећава сваке године, за раст цена на мало у претходној години, и то у јануару или фебруару.

„Сада је то урађено у октобру, што можда и није лоше, јер да су повећали да почетку године, раст би био већи", сматра Атанасковић.

Према речима Атанасковића, Унија је тражила мања оптерећења на дизел.

Како поскупљење нафте на светском тржишту не би увек осетили крајњи купци, држава може да смањи намете и тако амортизује скок цене.

Цену горива формирају тржишне цене нафте, прераде, транспорта и марже, али и државни део у виду акциза и ПДВ, објашњавају стручњаци.

Ипак, акцизе у региону ниже су него у Србији.

Већи намети и за дуван

Неће само возачи осетити нове одлуке о повећању акциза у Србији.

Од 1. октобра цигарете, алкохолна пића, кафа и течност за пуњење електронских цигарета скупље су за осам одсто.

Држава је у образложењу за доношење Одлуке о повећању акциза навела и да овом мером очекује повећање прихода, пре свега од деривата нафте и цигарета, за око четири милијарде динара, до краја 2023. године.

Цигарете би тако могле да поскупе и више од 10 динара по кутији.

Има ли у Европи довољно дизела?

„Цене горива ће наставити да расту, јер Европа нема довољно дизела", каже Атанацковић.

Додаје да се Европа лишила велике количине руске сирове нафте, јер је преко ње, али и из околних земаља попут Украјине, долазило 60 одсто потреба овог континента.

Сада је, сматра Атанацковић, изузетно тешко успоставити нове коридоре снабдевања.

И Мићовић сматра да је у Европи највећа потражња за дизелом.

„Имамо још неколико фактора, као што су промена у структури сирове нафте која се прерађује и која такође утиче на рад рафинерија.

„Постоје застоји неких рафинерија, онда расте тражња за млазним горивима, па када се то све сабере, имамо благи дефицит дизела", објаснио је Мићовић.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]