Нови-стари гасовод, правила непромењена

Директор Србијагаса Душан Бајатовић најавио је да је „све спремно за изградњу Турског тока" у Србији и да је план да радови буду завршени 2020. године. Да ли најава може бити испуњена, сазнаћемо већ почетком фебруара.

Тада се очекује да Енергетска заједница, међународна организација чији је циљ проширење унутрашњег тржишта енергије ЕУ на црноморски и регион Југоисточне Европе, одговори да ли је најављена изградња гасовода кроз Србију у складу са правилима Европске уније, рекао је њен председник Јанез Копач.

„Амбициозно" - овако најаву директора Србијагаса коментарише Александар Ковачевић, виши научни сарадник Оксфордског института за чврста и фосилна горива.

Он подсећа на пројекат Набуко, који је гас из Азербејџана требало да допрема до Европе, од кога се одустало 2013, као и Јужни ток, на коме су радови прекинути годину дана касније, 2014. године.

„Имали смо Јужни ток, Српски ток - ништа од тога се на крају није десило из разних разлога", објашњава Ковачевић за ББЦ.

Претходни покушај изградње гасовода, Јужног тока, на основу уговора које је Србија далеке 2008. потписала са Руском федерацијом, Европска унија није подржала због неусклађености са европским законима.

Једна од препрека је била то што, по европским правилима, једна компанија не може да продаје и транспортује гас.

Исти проблем постоји и четири године касније - руско-српска компанија Гастранс, некада Јужни ток, која је почетком 2018. године променила име, а која би требало да гради гасовод у Србији, у већинском је власништву руског Гаспрома који продаје руске залихе гаса.

Ипак, овог пута, Србија је од Енергетске заједнице затражила изузеће од овог правила.

Нови ток, стара правила игре

Када се Бајатовић, заједно са министром за рударство и енергетику Александром Антићем, почетком новембра вратио из посете броду Pioneering Spirit који је учествовао у полагању цеви на дно Црног мора у оквиру изградње Турског тока, најавио је да је Бугарска спремна за почетак изградње дела гасовода у дужини од 400 километара.

Одлука Бугарске важна је за Србију због тога што је други крак Турског тока, који би гас преносио до Европе, планирана преко Бугарске, Србије, Мађарске, све до Словачке и Аустрије.

Ковачевић каже да се комплексност пројеката ове величине није променила, али да је комуникација Србије са Енергетском заједницом, корак напред.

„Ситуација је дефинитивно другачија у односу на пројекат Јужни ток. Сада постоји комуникација. У претходном периоду није било захтева које смо слали европским регулаторним телима - то је корак напред".

Пет ствари које смо сазнали из извештаја о климатским променама

Могу ли птице да поправе што су људи покварили

Шта је Турски ток

Зашто је Турски ток важан за Србију?

Енергетска безбедност - реч је којом се описује важност Турског тока.

„Србија сада има смо један правац снабдевања, преко Мађарске, а потрошња гаса се од прошле године повећава", објашњава Јелица Путниковић, аналитичарка Балкан магазина.

Иако је гас далеко иза струје када је индивидуална потрошња у питању, Путниковић каже да расте број индустријских потрошача.

„Проблем је што мађарски транзитни гасовод, без обзира на то да ли ће бити гаса који иде кроз Украјину, као што је сада случај, или не, не може да транспортује веће количине гаса", каже.

Она додаје да би новим гасоводом Србија осигурала не само своје потребе, него и транзит гаса, од чега би могла да зарађује,

Следеће године истиче уговор о транспорту руског гаса преко Украјине, а о алтернативним правцима за његову испоруку ка Европи говори се још од почетка кризе у односима Москве и Кијева 2014. године.

„Било би економски штетно да пропадне оно што је започето када је започета експропријација земљишта за изградњу Јужног тока", сматра Путниковић.

Нови магистрални гасовод од границе са Бугарском до граница са Мађарском, гради се на истој траси на којој је планиран и Јужни ток.

Обећање о изградњи Јужног тока обележило је потписивање енергетског споразума са Русијом 2008. године. Продаја Нафтне индустрије Србије руском Гаспрому називана је послом века, а Србијигасу је додељена улога извршиоца споразума који је укључивао изградњу гасовода.

Медији су касније, дошавши до докумената о продаји, објавили да је НИС продат испод реалне вредности - руски Гаспром добио је 51 одсто акција, као и управљање резервама нафте од 10,5 милиона тона и 4,35 милијарди кубика гаса.

Када је децембра 2014. године Русија одустала од изградње Јужног тока, Србија је усвојила нови Закон о енергетици. Нови закон обухватио је и регулативу Европске уније, такозвани Трећи енергетски пакет, који подразумева мере које омогућавају развој и заштиту конкуренције на тржишту.

Раздвајање производње енергије и снабдевање од транспорта једна је од регулативних одредница, од које Србија сада тражи изузеће пред Енергетском заједницом.

Каскање за Европом и каскања у Европи

„Србија каска за европским земљама када је гасификација у питању", објашњава Путниковић.

Она сматра да је позитивно што се промовише употреба гаса у тешкој индустрији јер се ради о еколошки чистијем агрегату од дизела или мазута.

Ковачевић истовремено подсећа на сложеност пројекта, те да мишљење о изградњи другог крака Турског тога - чији би Србија постала део - не доноси само једно тело.

„Поред секретаријата Енергетске заједнице који посматра земље које нису чланице Европске уније, постоји и угао гледања Удружења регулатора Европске уније, обзиром да имамо Бугарску и Мађарску које су чланице ЕУ, а налазе се на траси", каже.

Док се чека мишљење Енергетске заједнице о усклађености прописа, почетком децембра је донет закон којим је Србија гарант за задуживање Србијагаса код банака даваоца кредита за изградњу гасовода, вредног 70 милиона евра.

За то време, у суседној Бугарској, иако је парламент крајем новембра подржао изградњу гасовода, а министарка енергетике Теменуша Петкова најавила да је Софија спремна да поштује регулативу ЕУ, стижу упозорења из Брисела.

Потпредседник Европске комисије Марош Шефчович је рекао да Европска унија „неће подржати" изградњу гасовода у Бугарској уколико се не буде играло по правилима које преписује европска регулатива.

Европа нема проблем са изградњом гасовода кроз Бугарску уколико ће он служити за транспорт не само руског гаса, већ и гаса из других међународних извора. Транзит и продаја искључиво руског гаса противни су европској регулативи.

Поред Турског, Гаспром, уз финансијску помоћ пет европских компанија, на северу Европе гради и такозвани Северни ток 2 - гасовод који би требало да удвостручи капацитете постојећег Северног тока и који пролази рутом Русија, Финска, Шведска, Данска и Немачка, још једном заобилазећи Украјину.

Полемику Европске уније, Москве и Сједињених Држава у вези са новим гасоводом још једном је распламсала правно необавезујућа резолуција коју је средином децембра донео Европски парламент - а која позива на стопирање изградње Северног тока 2.

Док Европски парламент изградњу Северногог тока 2 види као „политички пројекат који прети да угрози енергетску стабилност у Европи", портпаролка руског министартсва иностраних послова Марија Захорова пројекат описује као „мировни, авантуристички и обећавајући енергетски пројекат", а упозорења европске као резултат „лобирања".

Упркос противљењу америчког председника Доналда Трампа пројекту изградње гасовода испод Балтичког мора и подељености чланица Европске уније када је подршка пројекту у питању, Гаспром најављује да ће све бити првих испоруке гаса Северним током почети већ крајем наредне, 2019. године.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]