Демографија и Балкан: Бракови и разводи у Србији у благом порасту, каква је ситуација у региону и Европи

Брак је као тврђава под опсадом, они који су споља желе унутра, а они који су унутра желе ван, каже француска пословица.

У тај замак прошле године је ушло 32.821 пар у Србији, подаци су Републичког завода за статистику.

Било је и оних који су желели да се избаве из тврђаве.

Током 2022. разведено је 9.813 бракова, а венчања и раставе су у порасту од 0,2 одсто у односу на претходну годину.

Статистичке податке треба гледати кроз шири друштвени контекст, каже демограф Горан Пенев.

„Због забрана свадби 2020. и 2021. године током пандемије корона вируса, у Србији је значајно смањен број склопљених бракова.

„Општи тренд је да се склапа све мање бракова, једино што то није као на Западу повезано са повећањем неформалних брачних заједница, јер код нас регистровано партнерство није законски изједначено са браком", каже Пенев са београдског Института друштвених наука за ББЦ на српском.

Кад се људи у Србији разводе?

По статистици, разводи су најчешћи после 13,8 година брака.

Више од половине разведених су они који имају децу - 52,5 одсто.

Међу разведеним браковима с децом, најчешћи су они с једним дететом.

У две трећине случајева после развода, деца буду додељена мајци (67,9 одсто случајева).

Истраживања Пенева и његових колега, показала су да је у Србији склапање брака и даље врло битно за рађање.

„Ако људи и живе у неформалној брачној заједници, а нису склопили брак, много је већа вероватноћа да ће касније имати децу или да ће остати без деце.

„Што се жена више удаљава од оптималног репродуктивног периода, биолошки сат откуцава", упозорава Пенев.

Просечна старост при закључењу брака за младожење у Србији је 34,1 година, а за невесте 31,1 година.

При разводу, мужеви просечно имају 45,1 годину, а жене 41,5 година.

Каква је ситуација у региону?

Док је у Србији број закључених бракова на 1.000 становника 4,9, у Босни и Херцеговини (БиХ) је та стопа 5,2, а исто толико је у Црној Гори.

У БиХ на луди камен замишљене тврђаве стају млађи људи, показују статистике.

Младожења у просеку има 30, а млада 27 година, подаци су Агенције за статистику БиХ за 2021.

И у овој земљи се уочава тренд да све старији људи склапају бракове.

Примера ради, 1996. просечна млада је на свадби имала 24, а њен изабраник 28 година.

Подаци Европског статистичког завода показују да је и у Хрватској све мање склопљених бракова и развода, расте број деце рођене изван брака, као и просечна старост при склапању првог брака.

Док се повећава број грађанских, смањује се број верских бракова, што је тренд уочљив и на европском нивоу, рекла је агенцији Хина начелница демографских и друштвених статистика у Државном заводу за статистику Дубравка Рогић-Хаџалић.

Удео бракова на хиљаду становника у Хрватској је сличан српском, 4,6.

„Србија и Хрватска су демографски близанци, имамо врло сличне демографске карактеристике, па је то врло упоредиво", каже Пенев.

Знатно више је венчања у Северној Македонији и Албанији.

У Северној Македонији је тај удео 6,8, а у Албанији седам, што је међу највишим стопама у Европи.

Рекордери су Мађари, где се склопи 7,4 брака на хиљаду становника.

У табелама Евростата нема података о браковима склопљених на Косову којих је 2021. било 17.863.

Најчешће су то мушкарци између 25 и 29 година и девојке старости од 20 до 24 године, подаци су Агенције за статистику Косова.

Рачунајући укупан број становника, на Косову би удео склопљених бракова био 9,5 на 1.000 људи.

У анализи података мора да се води рачуна не само о типу брачних заједница, већ и о старосној структури друштава, упозорава Пенев.

„Косово има најмлађу старосну структуру у Европи и онда је то очекивано јер имате велики удео становништва које је у годинама оптималним за склапање брака.

„Тешко да ћете имати велики број бракова у општини Црна Трава (у Србији), где је просечна старост 60 година", напомиње демограф.

Са просечном старошћу од 43,8 година, Србија је међу земљама са најстаријим становништвом, најновији су подаци пописа.

Европски трендови

Законске алтернативе браку, као што је регистровано партнерство, постале су све распрострањеније, наводи се на сајту Евростата.

И национална законодавства се мењају како би се дала већа права невенчаним паровима.

Уочен је и пораст брија деце рођене код ванбрачних парова.

У 2021. години, најниже стопе бракова у ЕУ забележена су у Словенији и Португалу, где је било 2,8 бракова на 1 000 људи.

Европски просек је 3,9 бракова на хиљаду становника, подаци су Евростата.

Број венчаних парова се у ЕУ деценијама уназад смањује док се број развода повећава, али су оба тренда успорила последњих година.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]