Купи ништа дан: Зашто смо преоптерећени куповином

Нисам потрошила ниједан динар тог дана.

Одлучила сам да га проведем без кафе коју обично наручим из кафића чим изађем из стана и пођем у шетњу.

Без купљеног доручка.

Без паковања жвака са трафике, тог ситног задовољства којем не могу (не желим) да одолим.

Тако је почео мој непланирани експеримент од 24 часа.

Док сам шетала, посматрала сам људе који улазе и излазе из тржног центра у близини где живим.

Кад сам се вратила у стан листала сам апликације за куповину.

Алгоритам ме је „нападао" новим хаљинама, књигама, ситним кућним предметима.

„Олакшаваће вам свакодневицу", једна је од рекламних порука на коју сам налетела.

На тренутак сам осетила немир.

Као да нешто пропуштам.

„Честа куповина може да произилази из осећаја недостатка сопствене вредности.

„Тај осећај би се надоместио куповином неке ствари", каже психотерапеуткиња Кристина Станковић за ББЦ на српском.

Мотив импулсивне куповине, објашњава, сличан је, али тада 'трчимо' у продавницу само да бисмо нешто пазарали, не размишљајући да ли нам је уопште потребно.

Тако испуњавамо емотивну празнину, каже Станковић.

Како би подсетио на негативне еколошке, друштвене и политичке последице прекомерне потрошње, сваке године крајем новембра обележава се „купи ништа дан”.

Осмислио га је 1992. године канадски уметник Тед Дејв.

Углавном се обележава у Северној Америци после Дана захвалности, једног од најпрометнијих дана за куповину у години.

У истој недељи обележава се Црни петак - дан који означава почетак празничне сезоне куповине.

Погледајте видео о Црном петку

Како одлучујемо шта ћемо купити?

Док сам спремала доручак од намирница које сам раније имала у фрижидеру, стигла ми је порука од другарице.

„Шта мислиш који капут да изаберем? Оба су на попусту", послала је заједно са два линка који су водили до онлајн продавница.

Често имам сличну дилему.

Људи доносе одлуку да купе неке конкретне производе и услуге углавном на основу њихових потреба и ставова према њима, каже психолог Бранимир Вукчевић за ББЦ на српском.

„Мотиве за куповину можемо да поделимо на операционалне и психолошке.

„Прво се заснивају на очекивању купца да ће његове потребе бити задовољене техничким или објективним карактеристикама производа", објашњава он.

Ипак, често при куповини важнију улогу имају психолошки мотови.

Психологију трошења покрец́у емоције, попут стреса, срец́е или досаде.

Праћене су налетима допамина, хормона који регулише мотивацију, награду, расположење, што доводи до привременог побољшања расположења, писао је ББЦ.

Други важан фактор може да буде друштвени притисак и жеља да се прате или копирају други, најчешће под утицајем друштвених мрежа, каже психолог.

„Психолошки или психосоцијални мотиви за куповину се заснивају на очекивању купца да ће набавком неког производа или услуге оставити утисак на људе до чијег мишљења му је стало.

Или да ће куповином производа или услуге „доживети осећај јачања самопоштовања или властите моћи у односу на друге људе".

„На пример, неки људи одлучују да посете елитне угоститељске објекте не због квалитета хране, пића или ентеријера, већ да би оставили снажан позитиван утисак на људе у чијем су друштву", додаје Вукчевић.

Друштвене мреже и импулсивна куповина

Нађа Стајић сатима прелистава апликације онлајн продавница, а викендима шета по тржним центрима.

То је, каже, одмара.

„За мене куповина никад није само то, она је кратки предах, начин да се свакодневна нервоза претвори у осећај да сам нешто решила", каже 28-годишњакиња за ББЦ на српском.

Често импулсивно додаје артикле у корпу и ствари који јој „нису потребне".

„Некад је то маскара, некад одећа, некад још један нотес који нећу попунити.

„Одмах се појави осећај олакшања, као да сам завршила мали задатак", дели утиске Нађа.

Али тај осећај не траје дуго.

„Импулсивна куповина је попут зачараног круга из којег не могу лако да изађем.

„Осетим се боље и срећније, али на крају схватим да гомилам ствари и да трошим новац", додаје она.

Привлаче је и рекламе на друштвеним мрежама, као и препоруке инфлуенсера.

„Хаул" култура је посебна врста садржаја на друштвеним мрежама, настао на Јутјубу када неко представља пратиоцима нови производ - донесе пред камеру и отвара га ('распакивање' или 'отпакивање').

Овакве понуде се заснивају на познавању принципа задовољства у људској психологији.

„То је основни принцип.

„Ми имамо потребе, тежимо да их задовољимо, али ако у томе не успемо, ствара се фрустрација", рекла је психолошкиња Бранкица Станојевић раније за ББЦ.

Биолошке потребе нам омогућавају да преживимо, а тржиште ствара нове које раде по истом принципу, сматра она.

„Када контролишемо принцип задовољства ми се развијамо.

„Тада основне потребе стављамо под контролу ради неког вишег циља", додаје она.

У последњих десет година појавио се и паралелни тренд - покрет одрживог живота и спорије потрошње.

Андријана Белаковић из Београда већ две године користи мањи број производа и купује половну одећу.

„Када сам почела да обраћам пажњу на то колико ствари заиста користим, схватила сам колики отпад правим без потребе.

„Сада бирам производе који трају и које могу да употребим више пута, рециклирам и поправљам оно што се поквари", каже ова студенткиња за ББЦ на српском.

Од тада њена свака куповина је промишљенија.

„Осећам се боље од када мој животни простор није преплављен стварима", додаје она.

Инфлуенсери (утицајни људи) на друштвеним мрежама промовишу овај тренд водећи се идејом о „лаганијем" животу - мање предмета, више бриге о планети и више промишљености.

Током 2020-их појавили су се и деинфлуенсери.

Противе прекомерној куповини и позивају пратиоце да не пазаре одређене производе јер, кажу, да су непотребни, прецењени и неделотворни.

Тако је хештег #деинфлуенцинг на ТикТоку прикупио више од милијарду прегледа.

Неповерљиви купци који и даље троше паре

Јесмо ли одувек били оптерећени куповином?

Купац у социјализму је имао избор али сужен, као и доступне информације - реклама је било на радију, телевизији и у новинама, рекао је Драган Стојковић, професор на Економском факултету, раније за ББЦ на српском.

Потрошачи су били „пасивнији, најчешће су се прилагођавали ономе што је на тржишту било доступно".

„Доласком капитализма и појавом интернета, дошло је до драстичне промене, производи су постали разноврснији, а купци пробирљивији, мање лојални и неповерљиви", указује.

Људи су раније једноставно одлазили у продавницу и куповали, или су узимали производе на пробу, попут кућних апарата.

Појавом интернета, они претражују информације, читају искуства других купаца и „имају све мање поверења у произвођаче и продавце", објашњава он.

Тог целог дана нисам отишла до продавнице, чак иако сам мислила да су ми неке намирнице биле потребне.

Увече ме је другарица позвала у град.

Рекла сам да не могу, јер сам планирала да ништа не купујем 24 сата.

„Частићу те је", била је упорна.

„Сачекај само да се спремим", одговорила сам као из топа.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу.

Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]