Филм који је освојио Оскара упркос томе што га је ББЦ забранио

Црно бела фотографија на којој су млада жена у униформи и девојчица која рукама држи уши затворене. Лица обе делују прљаво.
Потпис испод фотографије, Режисер је више волео да узима аматерске глумце да играју у филму
    • Аутор, Либерти Фелан
    • Функција, ББЦ Њуз
  • Време читања: 4 мин

ББЦ филм из 1965. који приказује последице нуклеарног напада на Велику Британију, забрањен јер је био „превише ужасавајуц́и“, коначно је емитован пре 40 година.

Редитељ Питер Воткинс је регрутовао око 350 аматерских глумаца из Кента да би направили документарну ББЦ драму „The War Game“, али је корпорација у почетку одбила да је емитује.

Филм је освојио Оскара 1967, а ББЦ га је коначно приказао 31. јула 1985.

„Брзо сам схватио да сам у присуству генија“, рекао је Мајкл Бенкс, статиста у филму.

„Питер Воткинс је био иноватор.“

The War Game“ представља хипотетичку будуц́ност у којој избија рат и нуклеарна ракета експлодира у ваздуху изнад Кента, преплављујуц́и болнице и стварајуц́и несташицу хране.

Тадашњи шеф документарних филмова на ББЦ-ју, Хју Велдон, рекао је да је „политички вруц́ кромпир“ одобрен и да је био импресиониран резултатом.

Међутим, Велдону се није допала изјава бискупа у филму који је рекао „морамо научити да волимо бомбу“.

Такође му се није допала сцена у којој се види полицајац како „убија из милосрђа“ људе који умиру.

„Једноставно, нисам веровао да би ико натерао полицајце да то ураде“, објаснио је бивши шеф документарних филмова.

Велдон је то назвао „изјавом против полиције“ и рекао да је када је изнео своју забринутост редитељу Питеру Воткинсу „експлодирао“.

Вец́и део снимања одвијао се у касарни Гранд Шафт у Доверу, војној бази која је у то време била у процесу рушења.

Фил Ејден, чија је покојна мајка Кристин глумила у филму, рекао је да су душеци били постављени да се статисти „баце на њих“ пошто их погоди снажно струјање ваздуха.

Ејден, који волонтерски одржава локацију у Доверу, додао је да су неки статисти који су глумили жртве „заправо имали залепљене пиринчане чоколаде на лица, а затим су их попрскали тамном бојом како би симулирали опекотине“.

Средовечни човек са седом косом, обучен у црну кошуљу и сако, осмехује се. Стоји напољу испред неког жбуња по сунчаном дану.
Потпис испод фотографије, Фил Ејден се брине о локалитету Гранд Шахт као волонтер

Бенкс, пензионисани позоришни стваралац из Довера, рекао је да је рад на филму утицао на његову уметничку каријеру.

„Приступио сам му као што би то учинио сваки седамнаестогодишњи школарац, као прилици да се дочепате оружја“, рекао је.

„До другог дана, наш став је почео да се мења, јер смо схватили природу онога што се снима.“

Глинис Гринланд, која је глумила у филму, рекла је да је била део групе жена које су одведене са сета да „вриште на знак у позадини“, како би појачале осец́ај ужаса.

А блацк анд wхите имаге оф фиве пеопле ин цлотхинг фром тхе 1960с лyинг он тхе гроунд, аппеаринг деад. Тхеир фацес хаве беен маде то лоок дисфигуред бy маке уп.

Рекла је да је „забрљала“ када је отворила очи претварајуц́и се да је мртва.

„Носили су ме целим путем на овим носилима затворених очију и помислила сам да су завршили, па сам отворила очи и камера је била тачно изнад мене“, објаснила је.

ББЦ је наручио филм, али је касније рекао да је „превише ужасан за емитовање“.

Декласификовани документи кабинета касније су открили да је влада Харолда Вилсона притискала корпорацију да обустави објављивање филма.

Лорд Норман Брук, тадашњи председник ББЦ-ја и бивши секретар кабинета, писао је актуелном секретару: „Видео сам филм и могу рец́и да је снимљен са значајном уздржаношц́у.

„Али, тема је нужно алармантна и приказивање филма би могло имати значајан утицај на ставове јавности према политици нуклеарног одврац́ања.

„Чини ми се да би влада требало да има прилику да изрази став о овоме.“

Говорец́и 17 година пошто је филм снимљен, генерални директор ББЦ-ја 1965, Хју Карлтон Грин, рекао је: „Одлуку да се филм не прикаже донели смо лорд Норман Брук и ја.

„Одлука није донета против моје жеље - био сам више шокиран програмом него он.

„Основа одлуке није била политичка. Нисам могао да се суочим са одговорношц́у емитовања програма који је био тако шокантан.“

'Незгодна питања' за владу

Џон Кук са Универзитета Глазгов Каледонијан рекао је: „Није било толико ужасно у поређењу са другим сценама насиља на телевизији.

„Више је било због чињенице да је покренуло све врсте незгодних питања око адекватности британске цивилне одбране.“

Професор Кук је рекао да је „The War Game“ и даље имала снажан утицај на публику, јер су њене теме рата и разарања и даље релевантне.

„Данас филм приказујем студентима и они су и даље одушевљени њиме“, рекао је.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]