Истина иза јефтине одеће: У посети кинеским фабрикама где се ради 75 сати недељно

Клопарање шиваћих машина не престаје у деловима Гуангџоуа, узавреле луке на Бисерној реци у јужној Кини.

Оно одзвања кроз отворене прозоре фабрике од јутра до дубоког мрака, док раднице завршавају мајице, шортсеве, панталоне и купаће костиме који ће бити послати да попуњавају гардеробе у више од 150 земаља.

То је звук Пањуа, четврти познате као „Шејново село", лавиринта фабрика које омогућују рад највећег малопродајног модног ланца на свету.

„Ако постоји 31 дан у месецу, радићу 31 дан", каже једна радница за ББЦ.

Већина каже да има само један слободан дан месечно.

ББЦ је провео неколико дана овде: посетили смо 10 фабрика, разговарали са четири власника фабрика и више од 20 радника.

Били смо и на местима где се регрутују радници и са снабдевачима текстила.

Открили смо да је жила куцавица ове империје радна снага која седи за шиваћим машинама око 75 часова недељно, у супротности са кинеским законима о раду.

Ти сати нису неуобичајени за Гунагџоу, индустријско чвориште за раднике из сеоских средина у потрази за већим приходима; или у Кини уопште, која је већ дуго времена неприкосновена фабрика света.

Али они припадају све већем списку питања о Шејну, некада мало познатој компанији основаној у Кини која је постала глобални модни гигант за мало више од пет година.

И даље у приватном власништву, процењује се да је вредна око 60 милијарди долара, а сада је бацила око на излазак на Лондонску берзу.

Њен метеорски успон, међутим, укаљан је контроверзом у вези са третманом радника и оптужбама за присилни рад.

Прошле године је Шејн признао да су пронађена деца која раде у фабрикама ове компаније у Кини.

Компанија је одбила захтев за интервју, али је у саопштењу послатом ББЦ стоји да је „посвећена обезбеђивању фер и достојанственог третмана свих радника у оквиру ланца снабдевања" и да „улаже десетине милиона долара у јачање управе и придржавање прописа".

Такође су навели: „Тежимо да поставимо највише стандарде плаћања и тражимо да се сви партнери ланца снабдевања придржавају нашег кодекса пословања. Штавише, Шејн сарађује са ревизорима да би осигурао поштовање свих прописа."

Шејнов успех лежи у количини - његов онлајн инвентар броји се у стотинама хиљада комада одеће - и огромним попустима: хаљине за 12 евра, џемпери за седам евра, цене које се у просеку крећу испод 10 евра.

Приходи су се винули у небеса, надмашивши брендове као што су Х&М, Зара и британски Примарк.

Продаја на попустима омогућава постојање места као што су Шејново село, дом око 5.000 фабрика, од које су већина Шејнови снабдевачи.

Зграде су огољене изнутра да би се направило места за шиваће машине, котурове текстила и кесе препуне отпадака од текстила.

Врата њихових подрума увек су отворена за наизглед бескрајан циклус достава и преузимања.

Како дан одмиче, полице се пуне провидним кесама означеним данас препознатљивом именицом од пет слова чија су исходиште разна складишта.

Али чак и после 22 сата, шиваће машине - и људи нагнути над њима - не стају са радом док пристиже још текстила, у камионима толико пуним да се котурови шарене тканине понекад откотрљају на под фабрика.

„Обично радимо 10, 11 или 12 сати дневно", каже 49-годишња жена из Ђангсија која није желела да открива своје име.

„Недељом обично радимо око три сата краће."

Она је у бочној уличици, где стоји више десетина људи згурено испред редова огласних табли.

Они читају огласе за посао на табли, док проучавају шавове на пару „чино" панталона пребачених преко ње.

Ово је Шејнов ланац снабдевања.

Фабрике се ангажују да праве одећу по поруџбинама - некад малим, некад великим.

Ако „чино" панталоне постану хит, поруџбине ће скочити, па ће онда морати и производња.

Фабрике потом ангажују привремене раднике да намире потражњу коју њихово стално особље не може да постигне.

Мигрантска радница из Ђансгсија тражи краткорочни уговор - а „чино" панталоне су јој једна од опција.

„Зарађујемо јако мало. Трошкови живота су сада страшно високи", каже она, додавши да се нада да ће зарадити довољно да пошаље новац назад деци која живе са баком и дедом.

„Плаћени смо по комаду", објашњава она.

„Зависи од тога колико је тежак артикал. Нешто једноставно као што је мајица са кратким рукавима износи један или два јуана [мање од долара] по комаду, а могу да направим дванаестак за сат времена."

Проучавање шавова на „чино" панталонама је кључно за доношење те одлуке.

Свуда око ње, радници рачунају колико ће бити плаћени за сваки комад одеће и колико могу да направе за сат времена.

Уличице Пањуа функционишу као тржишта рада, пунећи се свако јутро кад радници и скутери јуре крај колица са јутарњим кнедлама, шољама врелог сојиног млека и оптимистичног фармера који продаје кокошија и пачија јаја.

Чини се да је стандардно радно време од 08:00 до много иза 22:00 сати, открио је ББЦ.

То је у складу са извештајем швајцарске групе за заступање Паблик ај, заснованим на разговорима са 13 текстилних радника у фабрикама које праве одећу за Шејн.

Они су открили да велики број радника ради значајно дуже од стандардног радног времена.

У извештају се истиче да је основна плата за прековремено 2.400 јуана (320 евра) - испод 6.512 јуана за које Азијског удружење фабричких плата тврди да је неопходно за „плату од које може да се живи".

Али радници са којима смо причали успевају да зараде од 4.000 до 10.000 јуана месечно.

„Ова радна времена нису неуобичајена, али је јасно да су илегална и да крше основна људска права", каже Дејвид Хечфилд из ове групе.

„То је екстреман облик искоришћавања и он мора да постане видљив."

Просечна радна недеља не сме да премашује 44 сата, према кинеским законима о раду, који такође наводе да запослени морају да обезбеде радницима најмање један дан одмора недељно.

Ако радник жели да продужи те сате, то онда треба да буде из посебних разлога.

Иако је седиште Шејна сада у Сингапуру, нема сумње да се већина његових производа прави у Кини.

А Шејнов успех привукао је пажњу Вашингтона, који је постао све подозривији према кинеским фирмама.

У јуну је избор Доналда Трампа за америчког државног секретара Марко Рубио изјавио да има „велике етичке проблеме" у вези са Шејновим „дубоким везама са Народном Републиком Кином": „Робовска радна снага, фабрике које експлоатишу раднике и трговински трикови мрачне су тајне које стоје иза Шејновог успеха", написао је он.

Не би се свако сложио са Рубиовим избором речи за опис услова рада код Шејнових снабдевача.

Али групе за заштиту права кажу да је дуго радно време, које је постало начин живота за многе у Гуангџоу, нефер и експлоататорско.

Машине диктирају ритам дана.

Праве се паузе само за ручак и вечеру, кад радници, са металним тањирима и штапићима за јело у рукама, стају у ред у кантини да купе храну.

Ако нема више места за седење, они стоје на улици.

„Радим у овим фабрикама више од 40 година", рекла је једна жена која је провела само 20 минута једући оброк.

Ово је био само још један уобичајен дан за њу.

Унутра, фабрике које посећујемо нису претрпане.

Има довољно светлости, а допремљени су и индустријски вентилатори да би расхладили раднике.

Огромни плакати позивају особље да пријави малолетне раднике - највероватније реакција на откривање два случаја дечје радне снаге у ланцу снабдевања прошле године.

ББЦ је закључио да је компанија почела више да контролише снабдеваче пред планове да изађе на Лондонску берзу.

„Овде је суштина у њиховој репутацији", каже Шенг Лу, професор студија моде и одеће на Универзитету у Делаверу.

„Ако Шејн може успешно да постигне Иницијалну јавну понуду (ИПО), то онда значи да су препознати као пристојна компанија.

„Али ако желе да сачувају поверење инвеститора, морају да преузму бар неку одговорност."

Један од највећих изазова са којима се суочава Шејн су оптужбе да памук набавља из кинеског региона Синђан.

Некада сматран једним од најбољих тканина на свету, памук из Синђана је пао у немилост након оптужби да се прави уз помоћ присилног рада људи из муслиманске ујгурске мањине, а Пекинг упорно негира ову оптужбу.

Једини начин да се избегне ова критика је да се буде транспарентнији, каже професор Шенг.

„Уколико не објавите списак свих фабрика, уколико не учините ваш ланац снабдевања транспарентнијим пред јавности, онда мислим да ће то представљати прилично велик проблем за Шејн."

Крупна предност, додаје он, јесте да је Шејнов ланац снабдевања у Кини: „Врло мало земаља има комплетан ланац снабдевања код куће. Кина га има - и нико са тим не може да се надмеће."

Амбициозни ривали као што су Вијетнам и Бангладеш увозе сирове материјале из Кине да би правили одећу.

Али кинеске фабрике се у потпуности ослањају на локалне изворе за све, од тканине преко патент-затварача до дугмади.

Тако да им је лако да праве разноврсну одећу и могу то да раде брзо.

А то посебно иде у користи Шејна чији алгоритам одређује поруџбине.

Ако купци изнова кликну на неку хаљину или проведу дуже времена тражећи неки вунени џемпер, фирме знају да траже од фабрика да их праве још - и то брзо.

За раднике у Гуангџоу, то уме да представља велик изазов.

„Шејн има властитих предности и мана", рекао нам је један власник фабрике.

„Добра ствар је што је поруџбина на крају велика, али је профит мали и фиксни."

Шејн је, имајући у виду властиту величину и утицај, тешки преговарач.

И зато власници фабрика морају да смањују трошкове негде другде, што често за резултат има смањење плата за особље.

„Пре Шејна смо производили и продавали одећу сами", каже власник три фабрике.

„Могли смо да проценимо трошкове, одредимо цену и израчунамо профит. Сада Шејн контролише цену и морате да размишљате о начинима како да смањите трошкове."

Кад наруџбе достигну врхунац, међутим, онда је то златна жица.

Компанија у просеку шаље око милион пошиљки дневно, према подацима ШипМатрикса, консултантске фирме за логистику.

„Шејн је стуб модне индустрије", каже Гуо Ћинг Е, Шејнов снабдевач.

„Почео сам кад је Шејн почињао. Присуствовао сам његовом успону.

„Да будем искрен, Шејн је фантастична компанија у Кини.

„Мислим да ће постати само још јачи, зато што плаћа на време. Ту је Шејн најпоузданији.

„Ако наша роба стигне на наплату петнаестог у месецу, без обзира на то да ли се ради о милионима или десетинама милиона, новац ће бити уплаћен на време."

Шејн, са напорним радним временом и понекад нижим надницама, можда није извор утехе за све његове раднике.

Али јесте извор поноса за неке.

„Ово је допринос који ми као кинески народ можемо да дамо свету", каже 33-годишња надзорница из Гуангдонга, која није желела да се представи именом.

Напољу је мрак и радници стају у редове да би се вратили у фабрике после вечере за последњу етапу овог радног дана.

Она признаје да је радно време дуго, али „добро се слажемо међусобно. Ми смо као једна велика породица."

Сатима касније, кад многи радници крену кући на спавање, светла у неколико зграда остају да горе.

Неки људи раде до поноћи, каже нам један власник фабрике.

Они желе да зараде више новца, каже он.

На крају крајева, у Лондону, Чикагу, Сингапуру, Дубаију и на многим другим местима, неко је у потрази за најновијом багателном куповином.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]