Карантин у Вухану: 'Не знамо истину, не под овим режимом'

„Пандемија је на људе оставила секундарну трауму, али она је невидљива", каже 34-годишња социјална радница и активисткиња Гуо Ђинг.

„То ме много фрустрира".

Дана 23. јануара 2020. године, Вухан је постао први град у свету у коме је уведен карантин због ковида-19.

Око 11 милиона становника кинеске метрополе, међу којима и Гуо, били су заробљени у кућама.

Она је сведочила масовним затварањима фирми, патњи становништва и распрострањеној злоупотреби власти.

„О томе се никад није разговарало после карантина…", каже она.

Карантин у Вухану, који је трајао 76 дана, означио је почетак закључавања у свету због пандемије.

За младе људе који су га доживели, био је то догађај који се и даље одражава на њихове животе.

„Пет година је кратко у историјском смислу, али веома значајно за младе", каже професор Дали Јанг са Универзитета у Чикагу, у Сједињеним Државама (САД).

„Како је Вухан био место где је избила пандемија, многи становници и даље имају страхове што је последицу свега што су преживели".

Неочекивана олуја

Све је почело пред крај 2019. године, када је здравствена комисија Вухана саопштила да је забележено 27 случајева инфекције непознатим вирусом.

Упркос све већем броју доказа о преносу вируса међу људима и препуним болницама, локалне власти су тврдиле да ситуација може да се „смири и да је под контролом", а чак је организована и велику прославу за 10.000 породица.

Званична порука да ће се ситуација смирити само је била маска за растућу опасност.

Када је Гуо Ђинг видела да су лекови против грипа нестали са полица, није се много забринула.

„Нисам мислила да ц́е се ствари додатно погоршати", каже она.

Двадесетчетворогодишњи Чеснат (није његово право име) испричао је за ББЦ кинески сервис како је и поред гласина о карантину наставио уобичајене припреме за Лунарну нову годину.

„Чуо сам приче да ће закључати град, али ипак сам отишао на ручак са пријатељима.

„Нисмо мислили да је то нешто озбиљно.

„Моја мајка је умало отишла на пијацу Хуанан да купи морску храну, али јој је таксиста рекао да се тамо дешава нешто сумњиво, па је променила план".

Здравствени званичници су открили да су се први случајеви појавили на пијаци морских плодова Хуанан, где су се дивље животиње наводно продавале за исхрану.

А онда у 2:30 по локалном времену, 23. јануара 2020. године (17:30 по средњоевропском времену 22. јануара), само два дана пре Лунарне нове године, Пекинг је изненада наредио потпуну изолацију Вухана.

У наредна три месеца у граду је пријављено близу 3.900 смртних случајева, мада многи верују да је стваран број био прилично већи.

Тристан Лиу, 33-годишња Тајванка која је радила у Вухану, сведочила је људским губицима.

„Крематоријуми су били претрпани, а није било ни кола хитне помоћи.

„Тела преминулих лежала су данима у кућама.

„Када би коначно неко дошао да их преузме, нико из породице није могао да прати посмртне остатке до крематоријума".

Многи су умирали сами.

Како се криза продубљивала, Лиу се суочила и са личном дилемом.

Када је Влада Тајвана организовала летове за евакуацију, она није могла да поведе њену партнерку из континенталне Кине, јер у то време тајвански закон о истополним браковима није важио за држављане Кине.

„Нисам могла да оставим моју девојку", рекла је Лиу за ББЦ кинески сервис.

Њихова ситуација постајала је све тежа.

Званичници су запечатили њихов стан и поставили аларм на улазна врата.

Касније је улаз у зграду затворен металним плочама и остављен је само мали отвор за доставу хране.

Време проведено у таквом затвореном простору оставило је последице.

Када је протест у оближњој заједници постао насилан, Јанг, девојка Лиу, очајнички је желела да макар види шта се дешава напољу, после дуге изолације.

Покушала је да се провуче кроз отвор за доставу хране и том приликом је зарадила озбиљну посекотину на чланку.

„Отишле смо у болницу, али нико није имао времена да је прегледа", каже Лиу.

„Зато смо рану превиле саме".

'Без трунке људскости'

Строге мере које су уведене подстакле су многа питања о политици и људским правима.

Чеснат, који је раније користио ВПН (виртуелна приватна мрежа) само ради забаве, почео је да открива бројне доказе о злоупотребама службених лица.

„Неки државни службеници понашали су се као гангстери", тврди он, описујући како су поједини упадали у домове, тукли старије становнике и онемогућавали испоруке хране.

„Људи који подржавају власт то правдају заштитом јавног здравља, али ја ту не видим ни трунку хуманости".

Ускраћивање права људима посебно је дошло до изражаја у трагичном случају доктора Лија Венлијанга, првог лекара који је покушао да упозори колеге на вирус сличан САРС-у крајем 2019. године.

Др Ли је био оптужен да „шири лажне коментаре".

Касније је преминуо од вируса у 34. години, а његова смрт је освестила људе.

„Сећам се да сам осећао и бес и тугу", прича Чеснат.

„Он је показао професионалну одговорност, али га нису саслушали, чак је због тога и кажњен.

„То је надобудна бирократија и то ме је баш разбеснело".

Док је Чеснатов бес куљао, Сунг Нинг (није његово право име), радник у ИТ сектору у 30-им годинама, каже за ББЦ да га то није изненадило.

„Мислио сам да ће се управо то десити у том тренутку у Кини.

„То је нормално у Кини. Они пре свега покушавају да контролишу јавно мњење".

Последња објава доктора Лија

„Мислим да је за кинеску владу, карантин у овом граду био експеримент како да успоставе јачу контролу.

„То је вероватно још више застрашујуће", каже Гуо Ђинг.

Упркос надзору, Гуо Ђинг је пронашла начине да се одупре - организовала је видео-позиве са пријатељима и кампању против насиља у породици током карантина, због чега ју је касније, како каже, „малтретирала полиција", али не жели да открива појединости.

„Карантин сам по себи ми није нанео штету, али злоупотреба власти јесте".

Дуготрајни утицај

Карантин у Вухану укинут је 8. априла 2020. године, али је тај модел касније примењен широм Кине, која је скоро три године спроводила строгу „нулту ковид политику".

„Нико од нас није могао да замисли да ће се све толико одужити", каже Тристан Лиу.

„Били смо у шоку".

Од строгих мера се одустало услед масовних протеста „белих папира" широм земље крајем 2022. године.

Названи по празним папирима који су симболизовали цензуру, протести су покренути након пожару у аутономној области Синђјангу, на северозападу Кине, у ком је било жртава, а многи су за њихову смрт кривили рестриктивне мере против корона вируса.

Иако је Пекинг тврдио да „ставља народ на прво место", ове мере су оставиле дубоке последице на читаву генерацију кинеске омладине.

Неки, попут сабораца Гуо Ђинг, напустили су земљу због, како кажу, „непрестаног малтретирања полиције".

Други се остали у земљи ,али се суочавају са новим изазовима, као што су отпуштања са послу и рекордна незапослености младих забележена у 2023. години.

„Све је сада јефтиније, али нико не троши", каже Чеснат.

„Нешто се суштински променило и не можемо да се вратимо на старо".

Професор Дали Јанг са Универзитета у Чикагу верује да је корона вирус оставио дуготрајне последице на „ковид генерацију".

Дуготрајна изолација одразила се и на социјалне вештине и шансе за запошљавање, па се много дипломаца окренуло другим пословима, као што је таксирање.

„Не ради се само о проналаску посла, већ о могућим последицама на цео живот.

„Не граде професионалне вештине и њихове каријере ће стагнирати. На крају, то може да утиче на крупне животне одлуке - од брака до планирања породице", каже Дали Јанг.

Пет година касније, професор Јанг истиче да је транспарентност нужна за превазилажење колективне трауме, али додаје да Пекинг систематски гуши сваки разговор о дешавањима у Вухану.

Светска здравствена организација (СЗО) и даље захтева од Кине да пружи информације о пореклу вируса.

Кина тврди да је поделила све „у најкраћем могућем року" и одбацује наводе о „политичкој манипулацији".

Напори да се контролише наратив настављају се унутар граница Кине.

Новинарка Џанг Џан осуђена је на четири године затвора због тога што је документовала епидемију у Вухану.

Филм о карантину, редитеља Лоуа Јеа је забрањен у континенталној Кини, а расправе на друштвеним мрежама су цензурисане.

„Власт је постала софистициранија у гушењу другачијег мишљења", оцењује Чеснат.

„А људи су отупели на друштвену неправду".

Сунг Нинг сматра да је затварање спречило потпуни колапс болница, али је и даље огорчен због прикривања раних информација.

Као и многи други, престао је да очекује одговоре:

„Овде не знамо истину, не под овом влашћу.

„ [Власт] сматра да људи не заслужују да знају истину".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]