Иза кулиса наводне руске операције за изазивање антивладиних протеста у Анголи

Двојици Руса ће се судити у Анголи под оптужбом да су изазвали антивладине протесте, водили кампању за ширење дезинформација и покушали да се умешају у председничке изборе, заказаних за наредну годину.

Ухапшени крајем августа, политички консултант Игор Рачин и преводилац Лев Лакштанов оптужени су по 11 тачака, међу којима су тероризам, шпијунажа и трговина утицајем.

ББЦ је дошао до примерка оптужнице у којој је наведено да су повезани са наводном операцијом како би променили политички курс у Анголи.

Браниоци двојице Руса оспоравају оптужницу, тврдећи да јој „недостају конкретне и објективне чињенице“.

Према тужилаштву, Руси су деловали у име Африка Политолоџија, тајновите мреже оперативаца и обавештајаца у Африци који су изникли из данас угашене плаћеничке војне групе Вагнер, чији је оснивач Јевгениј Пригожин умро 2023. године у авионској несрећи.

Политички оперативци, повезани са Вагнером, активни су широм Африке више од деценије, посебно у Централноафричкој Републици, Малију и Мадагаскару.

Бранилачки тим двојице Руса каже да они нису повезани са Африка Политолоџијем или групом Вагнер, нису наступали у име руске државе, већ да су били ангажовани на отварању културне Руске куће у Луанди.

Ангола је главни афрички произвођач нафте и извозник дијаманата.

Русија је стално заинтересована за Анголу због њених природних богатства и стратешког положаја.

Али док везе сежу уназад све до Хладног рата, Ангола је у последње време почела постепено да се удаљава од руске сфере утицаја.

Руска компанија за рударење дијаманата Алроса и банка ВТБ били су присиљени да напусте Анголу услед међународних санкција уведених због рата у Украјини.

Председник Анголе Жоао Лоренсо направио је заокрет ка Западу и није се састао са руским лидером Владимиром Путином још од 2019. године.

Руски оперативци у Африци покушали су да истраже потпуно нови терен преселивши се у Анголу, тврди се.

„Ово је индикативно за руску нервозу због правца у којем се креће Ангола под Лоренсовом администрацијом“, каже Алекс Вајнс, директор афричког програма при експертској групи Европски савет за спољне послове.

„Очигледно постоји елемент руских дезинформација у покушају да се изграде веће симпатије према Руској Федерацији.“

Поред Руса, двојица држављана Анголе ће такође одговарати пред судом због њиховог наводног учешћа у операцији ширења интереса повезаној са Русима.

Тужилаштво тврди да су Руси ангажовали спортског новинара Амора Карлоса Томеа и политичког активисту Франсиска Оливеиру да спроведу активности у земљи.

Они се суочавају са по девет и пет тачака оптужнице, међу којима су тероризам, шпијунажа и трговина утицајем.

Правни тим који представља оптуженике из Анголе каже да нема довољно доказа против њих и да су „оптужбе засноване на пуким нагађањима“.

Тужиоци кажу да је први тим руских оперативаца стигао у главни град Анголе Луанду 2024. године, под изговором отварања руског културног центра, пројекта који на крају никад није реализован.

Међу првим придошлицама био је Максим Шугалеј, истакнути политички оперативац повезан са Вагнером.

Он се налази под санкцијама Европске уније (ЕУ) због вођења кампања ширења дезинформација, чије активности у Африци су претворене у филмску трилогију, наизглед финансирану од Пригожина.

Он је путовао у Анголу са дугогодишњим преводиоцем Самером Суаифаном.

ББЦ је контактирао обојицу.

Иако је Суаифан признао да познаје оптуженике, Шугалеј је негирао да их зна.

Према оптужници, током 2024. и2025. године они су у неколико наврата исплаћивали новинаре и стручњаке да би ширили пропаганду и дезинформације у локалним медијима са циљем „позивања на политичку промену“.

Исплате у збиру износиле су више од 24.000 евра.

Власти Анголе то доживљавају као рад у склопу шире операције ширења утицаја са намером да се подрије поверење у западне партнере и дискредитује спољна политика председника Лоренса.

Инсајдер, који је претходно сарађивао са Пригожином на афричким пројектима, критиковао је ове напоре као „аматерске".

„Те 2025. године предали су читаву афричку операцију неким потпуним идиотима. Делује као да су их нашли на пијаци Садовод [улична пијаца у Москви].

„И пре Нове године они су заиста желели да буду објављени у медијима у Анголи.

„Али сам им ја рекао свима да се носе до ђавола“, рекао је овај политички стратег за ББЦ, не откривајући ко су дотични запослени.

Тужилаштво се позива на неке публикације као доказ кампање за ширење дезинформација коју су извели двојица Руса.

Објава из јануара 2025. године на Фејсбук страници која имитира признати информативни портал Angola 24 Horas, назвавши себе сатиричном страницом, упозорила је да би Ангола могла да буде увучена у рат у Украјини.

У децембру 2024. године, објава на истој страни критиковала је коридор Лобито, железнички пројекат настао уз подршку Запада, који пребацује минерале из централне Африке у луке Анголе.

У објави се тврдило да стране фирме имају скоро потпуни приступ минералима из Анголе.

ББЦ је контактирао сатиричну страницу Angola 24 Horas, али није добио никакав одговор.

Објава о коридору Лобито појавила са на новинској страници Лил Паста њуз дан касније.

У још једном тексту на истој страници спекулисало се да ли је земља „потписала уговор са ђаволом“ придруживши се овом пројекту.

Лил Паста њуз рекао је за ББЦ да те текстове није написао њихов тим, већ су их добили преко посредника.

Тим је рекао да није имао контакт са аутором и да није био плаћен за објављивање текстова.

Адвокати који заступају руске оптуженике тврде да не постоје докази који сугеришу да је Рачин наручио било који од тих текстова.

Тужиоци из Анголе представљају групу као малу, али ефикасну мрежу.

Рачин се наводно налазио у њеном средишту.

Претходно је радио на неколико регионалних изборних кампања у Русији које су се, као што је тврдио лично у видеу који је видео ББЦ, завршиле победом за његове кандидате.

Лакштанов је радио као преводилац у Анголи још од совјетских времена.

Тужиоци верују да је пружао подршку у операцији, служећи превасходно као преводилац.

Локалну везу је наводно обезбеђивао Франсиско „Бука Танда“ Оливеира, омладински лидер за главну опозициону партију у Анголи Унита, који говори руски пошто је студирао хемијско инжењерство у Русији између 2015. и 2019. године.

Тужилаштво тврди да је он добио задатак да упозна политичаре из Анголе с оптуженима.

„Оливеира не познаје организацију Политолоџи нити било какву активност повезану са том организацијом.

„Све што зна је да су желели да створе руску кућу културе“, каже адвокат одбране Педро Кангомбе.

Томе, спортски новинар на анголанском државном телевизијском каналу ТПА, оптужен је за сакупљање информација о политичкој клими у земљи и потенцијалним председничким кандидатима, као и помоћ у производњи и објављивању садржаја повезаног са наводном операцијом ширења утицаја.

Томеова одбрана тврди да „ниједан од субјективних или објективних елемената“ злочина није ни „минимално“ представљен у оптужници.

У оптужници су наведена имена још шест руских чланова мреже који су наводни ротирани у Анголу и из ње у различитим периодима између 2024. и 2025. године.

Анголанске власти такође тврде у оптужници да су Лакштанов и Рачин срели неколико виших политичких личности из владајуће партије МПЛА и из Уните, нудећи подршку и финансирање за активности у кампањи.

Најистакнутије, тужилаштво наводи да су одржали састанак са истакнутом личношћу из МПЛА генералом Хигином Карнеиром и лидером Уните Адалбертмо Костом Жуниором.

Оба се сматрају потенцијалним председничким кандидатима на изборима следеће године.

Тужиоци тврде да су Руси нудили Карнеиру и до 15 милиона долара подршке кампањи, заједно са помоћи у обезбеђењу, стратешким саветима и сакупљању обавештајних података.

Није било доказа о овој наводној понуди у оптужници коју смо ми видели.

„Не знам да је дошло до таквог сусрета“, каже Елизеу Нгуинити, адвокат који заступа Рачина и Лакштанова.

Представник Уните Џонас Мулато рекао је за ББЦ да су оптужбе које повезују лидера партије са операцијом ширења страног утицаја лажне и да је постало „све очигледније“ да се судски процес користи у политичке сврхе.

ББЦ је затражио коментар од Карнеира, али није добио никакав одговор.

Агитатори или жртвени јарци?

У јулу прошле године, Ангола је доживела протесте са највећим смртним исходом још од окончања грађанског рата Уните и МПЛА 2002. године.

Оно што је започело као мирни штрајк таксиста у Луанди, брзо је прерасло у националне немире који су постали насилни.

Демонстранти су наишли на оно што активисти описују као „претерану употребу полицијске силе“.

Према званичним бројкама, убијено је најмање 29 људи, а више од 1.200 је било ухапшено.

Тужилаштво наводи да су оптужени оркестрирали протесте, позвавши се на белешке о демонстрацијама пронађене на њиховим мобилним телефонима и фотографије које је направио Рачин.

У правним списима у које је ББЦ имао увид, Рачинови адвокати кажу да је он направио слике из безбедносних разлога, да би имао доказе ако буде био нападнут.

ББЦ није видео ни фотографије ни белешке.

Многи анголански новинари и активисти категорички се противе идеји да протести нису били органски и кажу да анголанске власти користе Русе као жртвене јарце.

Светска банка процењује да би скоро 40 одсто Анголаца могло да живи испод међународне границе сиромаштва од три долара дневно.

„Људи су протестовали због њихових животних услова, не зато што им је неко из неке друге земље то рекао“, каже Шејла Нханкале, истраживачица за Анголу при Хјуман рајтс вочу.

И сама оптужница се нашла на мети критика.

Она садржи грешке у куцању и очигледне фактографске пропусте.

На пример, тужиоци кажу да је руска операција започела 9. октобра 2024. године доласком Максима Шугалеија и других, али Шугалеи је био ухапшен у Чаду 19. септембра 2024. године и вратио се у Москву 16. новембра 2024. године.

ББЦ је затражио појашњење од анголанског тужилаштва за ову и друге недоследности, али није добио никакав одговор.

Кључни изазов за тужилаштво биће да докаже да дела наведена у оптужници формирају намерни образац, неку врсту међународне мапе за субверзију, каже Руж Верде, правник и стручни сарадник при британском Центру за афричке студије са Универзитета у Оксфорду.

Према неколико извора, Руси би могли да буду враћени у домовину ако буду осуђени.

Али руске власти не делују као да журе да понуде помоћ.

Извор близак руској дипломатској заједници рекао је за ББЦ да је „логика једноставна: ови људи нису извршавали званичне државне задатке, они су само били извођачи радова. Руски положај у земљи је већ слаб, тако да нема потребе да се ствари додатно погоршавају“.

„Нека ови заостаци Пригожинове операције то разреше сами“, рекао је извор.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk