Колико су повољни кредити помогли младима у Србији да дођу до стана

После неколико година живота у изнајмљеном стану у Новом Саду, Владимир Бељић се недавно вратио у родно Смедерево - у његову собу из детињства.

Као самостални уметник, без могућности да више приушти кирију, понадао се да би субвенционисани стамбени кредит за младе могао да му помогне да купи гарсоњеру.

Почетком 2025. у јеку студентских блокада и масовних антивладиних демонстрација због урушавања надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, када је погинуло 16 људи, представници власти понудили су младима од 20 до 35 година повољне кредите за станове.

Уз минимално учешће од један одсто, могуће је подићи кредит максималног износа од 100.000 евра, уз ниске камате првих шест година од 1,5 одсто, гласила је понуда.

Ипак, после разговора у банци, Бељић је схватио да је то за њега „финансијски неодрживо“.

Као самостални уметник без сталног запослења, морао је да има јемца, што би у његовом случају била мајка, а „немогуће је“, каже, да она издваја толико месечно за његов стан.

„Рачунали смо да када бих узео стан, реално није могуће да за шест година отплатим тих 100.000 евра, узевши у обзир да живимо у Србији.

„То би онда значило да бих, после тих шест година, кад би била нормална камата, до краја живота рата би била око 400 евра“, додаје 24-годишњак.

Он каже и да су му банкари рекли да се „тај кредит фактички не разликује ни по чему од било којег обичног кредита, сем што на почетку улажеш мање новца за документацију“.

„Стварно би ми много значило, али ни моји другови програмери, који зарађују много више него ја, нису се усудили да узму тај кредит за младе.

„Ако се они не усуђују, како бих ја смео?“, пита се Бељић.

Какав је одзив?

За првих 10 месеци - до краја јанура 2026. - одобрено је 5.247 кредита, подаци су Министарства финансија.

Не располажу подацима о броју пријава које су одбијене током процеса, као ни зашто се пријаве најчешће одбијају, додали су у писаном одговору ББЦ-ју на српском.

Ипак, задовољни су одзивом, који је, тврде, „увелико превазишао очекивања".

Највише пријава је било у Београду и Новом Саду, а на трећем месту је Суботица, граду на крајњем северу Србије.

У прилог тврдњи о успешности пројекта, из Министарства кажу и да је првобитно планираних 400 милиона евра искоришћено у целости у првој години примене, а да је 4. децембра 2025. званично обезбеђено још 200 милиона евра.

У међувремену је мењан и закон - проширена је категорија ко све може да буде жирант, а кредити могу да се узму и за изградњу монтажних кућа, као и за помоћне објекте, уз ослобађање плаћања одређених такси и накнада, додају.

Погледајте видео на шта треба обратити пажњу приликом куповине стана у Србији

'Популистичка идеја'

Реч је о популистичкој идеји, која код бирача треба да остави утисак да држава брине о младима и жели да их задржи у земљи користећи новац из буџета, оцењује Данило Шуковић, економиста и члан опозиционе Демократске странке.

„Кад се нешто плаћа туђим средствима, а сврха је искључиво политички рејтинг, тада је исплативост пројекта апсолутно небитна.

„Поготово када се средства грађана иначе троше потпуно нетранспарентно", сматра бивши члан Савета за борбу против корупције, у писаном одговору за ББЦ на српском.

Овакви аранжмани нису честа пракса у региону и Европи, јер многе државе процењују да су неисплативи, додаје.

„С обзиром да је пројекат у основи неодржив, не може ни да се говори о његовој успешности.

„И поред свих акција и пропаганде, одзив младих је, ипак, врло низак", напомиње Шуковић.

Шта кажу млади којима су кредити одобрени?

Када је чуо за кредит, 29-годишњи Петар Лазаревић је смислио план, иако му је деловало да се „доноси да би се смирио један део бирача, као вид неке пропаганде“.

„Одувек сам желео да имам стан“, каже Лазаревић, који живи у Београду, за ББЦ на српском.

Заједно са братом Димитријем, мајком, па и бабом, годинама скупљају паре за куповину некретнине и решили су да узму кредит, али да рок отплате буде што краћи.

То је изазов, каже он.

„Неопходно је да породица помогне приликом свега овога.

„Цене станова су превисоке, кад се нађе нешто пристојно, мора да се уложи за сређивање, ако немаш где да живиш тада, и то је незгодно“, додаје.

Иако је он успео да дође до стана, не би препоручио овај кредит другима.

„Константно сам под притиском и калкулишем како даље, јер рата мора да се плати.

„Искрено, ово је баш велики финансијски притисак“, каже.

Субвенционисани кредит узео је и Бојан Терзић, који је претходно већ дао капару за куповину стана у Новом Саду.

„Захваљујући дедином наследству, подигао сам кредит за стан за сличан месечни трошак као у случају рентирања стана.

„Уложио сам депозит у раној фази новоградње, а док сам чекао да се стан изгради у понуди се нашла опција субвенционисаног кредита за који сам испуњавао услове.

„Одлучио сам да искористим прилику јер сматрам да ми припада“, каже 35-годишњи Терзић за ББЦ на српском.

Сматра да су ове погодности „покушај режима да 'купи младе'“ и да су оне, стога, циљано пласиране „у тренуцима великих друштвених немира које покрећу управо млади“.

Крајњи износ који се враћа не разликује се много од редовног кредита, напомиње Терзић.

Предности куповине стана скоро без учешћа уз шест година повољне камате „многима значе као излазак из зачараног круга“, додаје.

Млади не могу да уштеде за учешће ако плаћају кирију, напомиње, и зато за многе, попут њега, тренутно „не постоји друга, боља опција“.

Шта су услови кредита?

Постоји неколико специфичности у односу на друге, сличне кредите, наводи се на сајту Министарства финансија.

На сајтовима појединих комерцијалних банка наводи се да кредит могу добити млади за куповину првог стана.

Терзић каже да је постпак текао брзо, али сматра да је то пре свега због његове специфичне ситуације јер је само додао пријаву за субвенционисани кредит пошто је већ био у процесу пријаве за класични зајам.

Ипак, недељама је чекао на потврде из Пореске управе, где је, каже, „катастрофалан систем“.

„Знао сам да испуњавам све услове, годинама сам се припремао, али сам ипак стрепео до краја самог процеса - срећом, беспотребно“, каже он.

Шта би млади променили у овом процесу?

Петар Лазаревић каже да би он прво повећао износ кредита, јер по тренутним ценама лимит од 100.000 евра „не може да обезбеди пристојан дом“.

Просечна цена новоградње у Србији у првој половини 2024. износила је 215.481 динара (приближно 1.800 евра), али су станови у једној од централних београдских општина Савском венцу достизали и цене од 520.616 динара (око 4.400 евра) по квадрату, подаци су Републичког завода за статистику.

Владимир Бељић, који још није решио стамбено питање, предлаже да држава прво регулише цене некретнина, посебно у великим градовима.

„Знам много људи који имају солидно плаћене послове, али једноставно не могу да приуште ни изнајмљивање, а камоли куповину.

„Зато мислим да би било важније да се регулише тржиште, него да се уводе овакве мере, које заправо помажу само мањем броју људи“.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk