Родна равноправност на Исланду: Зашто „најбоља земља за жене" није савршена

Исланд се доследно сврстава међу родно најравноправније земље на свету, држећи прво место на Светском индексу за родни јаз 15 година.

Услови родитељског одсуства за мајке и очеве су толико добри да је скоро 90 одсто радно способних жена запослено, док скоро половину посланика у земљи жене.

ББЦ 100 жена истражује шта то ова земља ради како треба – и да ли су ствари добре по жене онако као што изгледају.

Једног леденог зимског јутра у Рејкјавику, десетине малих девојчица бацају тешке цепанице на земљу са задивљујућом посвећеношћу.

„Ја. Сам. Јака!", вичу оне из свег гласа.

Оне похађају један од 17 вртића на Исланду који практикује Хјали метод – начина развијања личности код деце који потпуно одбацује конвенционалне родне стереотипе.

„Двогодишња деца већ формирају представу о томе шта значи бити дечак или девојчица", каже оснивачица метода Маргрет Пала Олафсдотир.

„То ће их ограничити до краја живота."

У Хјали школама, дечаци и девојчице су раздвојени већи део дана и охрабрују се да раде ствари које се традиционално везују за супротан пол.

Девојчице се уче да буду бескомпромисне и силовите: поред бацања цепаница, оне понекад ходају босе по снегу.

Дечаци чешљају косе један другом, масирају један другог и удељују једни другима комплименте.

„Дечаци су обично већи индивидуалисти и самосталнији. Учимо их да буду увиђавни, да буду брижни, да помажу једни другима и слушају једни друге", каже Олафсдотир.

Хјали метод је све популарнији на Исланду, у земљу која се већ сматра предводником у родној равноправности.

То је једина земља на свету која је премостила 90 одсто родног јаза – разлике у здравственим, образовним и економским приликама заснованим на роду, онако како то мери Светски економски форум.

Године 2018, Исланд је постао прва земља на свету која тражи од послодаваца да докаже да плаћа мушкарце и жене исто за исту количину рада, у противном ризикује високе новчане казне.

Скоро 90 одсто радно способних жена је запослено, што је значајније више од стопе запослености у ЕУ, где је 2021. године на тржишту рада било мање од 68 одсто жена, према Европској комисији.

Према евиденцији Светске банке, стопа учешћа у светској радној снази за жене је мало преко 50 одсто, напрема 80 одсто за мушкарце.

Многи указују на исландску политику чувања деце као један од разлога за то.

Сваки родитељ добија по шест месеци одсуства са 80 одсто плате – и додатних шест недеља које могу да размене међу собом.

„Никад нисам осећала притисак да немам децу због своје каријере", каже Катрин Торхалсдотир, која ради као аква техничарка у компанији за узгој лососа, и има петоро деце млађих од 10 година.

Она дели родитељско одсуство равноправно са мужем Фанаром.

'Ово није феминистички рај'

Али једна група жена је толико бесна на исландску владу да је тужила државу на Европском суду за људска права.

Тужитељкама је једна ствар заједничка: све су ишле у полицији да пријаве силовање или напаствовање, а њихови случајеви су били одбачени пре него што су доспели до суда.

Оне тврде да правосудни систем у земљи изневерава жене на системски начин.

Статистика показује да је четвртина Исланђанки доживела силовање или покушај силовања, а око 40 одсто њих било је изложено физичком или сексуалном насиљу, за разлику од светског просека који је 30 одсто, према Светској здравственој организацији.

Али премало мушкараца заврши на суду, тврде жене, зато што исландска полиција не истражује оптужбе за силовање и напаствовање како треба – делом због одсуства финансирања од владе.

„У многим случајевима, кључни сведоци се не саслушавају, извештаји лекара и психолога се занемарују… чак и признање силоватеља се не узима за озбиљно", каже Гудрун Јонсдотир, из Стигамота, једне од невладиних организација које су помогле да се поднесе ова тужба.

„Потпуно је неприхватљиво да се оптужбе жена не схватају озбиљно. Ми то нећемо толерисати."

Статистика владе показује да у 80 одсто случајева кад су жене пријаве сексуално насиље од тога није било ништа.

„Називају нас феминистичким рајем, али ми то нисмо", каже Хулда Хрунд, оснивачица Офгара - феминистичке организације која пружа подршку жртвама родног насиља.

„То је само ПР трик, то је политичко геслајтовање."

Марија, једна од жена које туже владу, каже да је пружила полицији и сведоке и доказе – међу њима и фотографије повреда које јој је нанео агресор и текстове које јој је слао и у којима је признао да ју је злостављао.

Директор јавног тужилаштва каже да је било довољно доказа за кривично гоњење, али је полицији требало толико времена да га истражи да је случај застарео.

„Три године нисам смела да изађем из куће", каже Марија.

„Никад не излазим ноћу сама. Ово је мала земља и увек се осврћем преко рамена."

Исландски национални полицијски комесар извинио се за пропусте полиције у овом случају.

Жене које су поднеле тужбу критикују и судове једнако као и полицију.

Дошло је до великог општег незадовољства 2019. године кад је мушкарац оптужен за силовање био ослобођен зато што је судија закључио да је било немогуће да скине женине тесне кожне панталоне високог струка.

Исти судија пресудио је у другом случају да је жена која је замало искрварила на смрт од повреда у вагини учествовала у „грубом сексу".

Хулда Хрунд тврди да због тога неки мушкарци мисле да могу да се извуку некажњено са сексуалним насиљем.

„Мушкарци знају да је мало вероватно да ће одговарати за своје поступке", каже она.

„Чак и ако вас прогласе кривим за силовање, ваша казна је дискреционо право судије – и можда чак никад нећете крочити ногом у затвор."

„То је мрачна сенка која се надвија над наше друштво", каже Гудрун Јонсдотир.

'Није довољно'

Исландска влада рекла је за ББЦ да она подржава циљ окончања родно заснованог насиља.

„Исланд је одавно лидер у родној равноправности, али увек може да се уради више да би се напредовало", каже портпарол.

Али председница Исланда Хала Томасдотир каже да влада не чини довољно.

„Мислим да ниједна влада не чини довољно. Имамо изазове у правосудном систему и у најширем друштву", каже она.

„Док год постоји родно засновано насиље, не чинимо довољно. Толико је просто."

Она ипак верује да је Исланд једно од најбољих места за жене и нада се да ће земља потпуно премостити родни јаз до 2030. године.

УН су рекле за ББЦ да је земља на добром путу да у томе успе.

Упркос њеној улози подршке женама које су се суочиле са родно заснованим насиљем, Хулда Хрунд је оптимистична.

Она каже да се осећа да долази до промене у исландском друштву.

„Моја ћерка је имала сексуално васпитање од првог разреда. Оне знају шта су границе и знају шта је добровољни пристанак. Све оно што бих волела да сам ја знала кад сам била у њиховим годинама."

А могуће је да ће за генерацију дечака и девојчица која пролази кроз Хјали метод идеја родно заснованог насиља бити још мање прихватљива него што је данас.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]