Понављају се председнички избори на више од 100 места у Републици Српској

Република Српска ће 8. фебруара 2026. поново на превремене председничке изборе.

Одлуку о расписивању и одржавању поновних превремених избора на 136 бирачких места у 17 изборних јединица донела је Централна изборна комисија (ЦИК) Босне и Херцеговине на седници 31. децембра.

До поновљеног гласања доћи ће на бирачким местима у највећим градовима Републике Српске, једног од два ентитета БиХ, попут Бањалуке, Добоја, Приједора, Зворника, Братунца, али и на једном месту у Дистрикту Брчко, додаје се.

На изборима одржаним 23. новембра, становници Републике Српске (РС), изабрали су Синишу Карана, кандидата странке доскорашњег председника Милорада Додика, за новог председника.

Он је победио опозиционог ривала Бранка Бланушу за око 12.000 гласова, према прелиминарним резултатима главног изборног органа у БиХ.

Али, из посматрачке мисије Под лупом указују на низ изборних неправилности.

Поновним бројањем добијени су другачији резултати него првобитним, на неким изборним местима, посебно у Добоју и Зворнику, утврђена је абнормално висока излазност и неуобичајено висока подршка Карану (преко 90 одсто), док је на другим забележен велики број неважећих листића, саопштили су.

Избори су одржани три месеца пошто је Додик изјавио: „Ја остајем председник", након што му је ЦИК одузео мандат, после судске одлуке којом му се забрањује политичко деловање.

Каран, кандидат Савеза независних социјалдемократа (СНСД), добио је 217.324 гласова или 50, 30 одсто, док је Блануша, главни опозициони кандидат освојио 208.955 гласова или 48,37 одсто, саопштила је у новембру Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ на основу близу 100 одсто обрађеног материјала.

„Наставићу тамо где смо стали“, рекао је Синиша Каран, један од шест кандидата за председника пошто га је страначки колега Додик у недељу увече прогласио победником избора.

Опозициони СДС је тада тврдио, без доказа, да је њихов кандидат Блануша „покраден" и да неће признати исход избора, а исту оптужбу изнеле су и неке друге опозиционе странке.

На превремене изборе изашло је тек око 440.000 од 1,2 милиона уписаних бирача или мање од 25 одсто, саопштила је Централна изборна комисија.

„По ко зна који пут када је најтеже победио је српски народ", биле су прве речи Синише Карана током обраћања новинарима.

На изборном листићу било је шест кандидата, али ниједна жена.

Прелиминарни резултати избора за председника РС

Од шест имена на гласачким листићима, највећа битка 23. новембра водила се између Карана и Блануше.

Језичак на ваги превагнуо је на страну Карана, мада је опозиција углас тврдила да је било много неправилности, оптужујући власт да је разним манипулацијама утицала на исход избора.

Тврдили су да имају доказе, али их нису пружили.

Према прелиминарним резултатима, Каран је однео укупну победу, али у неким највећим градовима РС, попут Бањалуке и Бијељине, тријумфовао је опозициони кандидат.

У Бањалуци, главном граду РС, од 193.000 уписаних бирача, Блануша је победио Карана за око 4.000 гласова.

У Бијељини, у којој је било уписано 110.000 бирача, Блануша је добио 3.000 гласова више од Карана.

„Показали смо да наш град остаје бастион опозиционе борбе, најјачи покретач промена и неосвојива тврђава за СНСД", поручио је Драшко Становуковић, градоначелник Бањалуке.

Опозиција је тражила понављање избора у неколико места, попут Зворника, Добоја и Лакташа, на око 25 километара од Бањалуке, из којег је родом Додик.

У та три града, Каран је остварио предност од око 20 одсто над Бланушом, према подацима ЦИК-а.

„Већ виђено, крађа у неколико локалних заједница, и овај пут Добој и Зворник плус Лакташи где се резултати не броје, него 'праве'", изјавила је у новембру Јелена Тривић, председница опозиционог Народног фронта.

Остали кандидати добили су занемарљив број гласова.

Драган Ђокановић, кандидат Савеза за нову политику, добио је 1.877 гласова или 0,43 одсто.

Никола Лазаревић, кандидат Еколошке партија Републике Српске добио је 1.583 гласова или 0,37 одсто.

Игор Гашевић, независни кандидат, добио је 1.284 гласова или 0,30 одсто, а Славко Драгичевић, још један независни кандидат, добио је 1.012 гласова или 0,23 одсто, подаци су ЦИК-а.

У неким локалним заједницама у Републици Српској на појединим бирачким местима није било електричне енергије.

Према информацијама Општинске изборне комисије Кнежево, бирачко место Корићани и Калиновник нису били отворени због непроходних путева, па је изборни материјал враћен у седиште комисије.

Коалиција „Под лупом", која посматра изборе, забележила је тада теже облике изборних неправилности, међу којима и мањак изборног материјала, кршење изборне тишине и бирачка места без списка чланова бирачког одбора.

Погледајте видео: Република Српска - Избори за Додиковог наследника

Ко је Синиша Каран?

Од свих шест кандидата, име Синише Карана људима је најпознатије.

После општих избора 2022. изабран је за министра полиције у Влади РС-а, а паралелно је био Додиков саветник док је био председник.

Обављао је више извршних функција у влади и служби председника, а редовни је професор права на два приватна универзитета.

После смене владе Радована Вишковића, Каран је у мандату Сава Минића у септембру 2025. изабран за министра за научнотехнолошки развој и високо образовање.

О њему се говорило у медијима када је био сведок одбране у предмету против страначког шефа Милорада Додика.

Додик га је у судници критиковао, верујући да је Каран кривац што се нашао у оптуженичкој клупи.

„Ти си ме саветовао. Седели смо шест сати и разговарали", рекао му је Додик.

У неколико наврата, Додик је показао мањак поштовања према Карану, којем је чак наређивао како да одговара на питања у судници.

„Са да или не", рекао је Додик.

Предмет је правоснажно окончан пресудом којом је Додик је осуђен на годину затвора (казну заменио новчаном) и шест година забране политичког деловања.

Упркос прекоревању, Каран није „кажњен", већ је одабран за Додиковог наследника.

Шта су рекли гласачи?

Ко су били кандидати?

Укупно шест кандидата борило се за председничку фотељу у којој је донедавно седео Додик.

Осуђен је због кривичног дела „неизвршавање одлука високог представника", за шта је Кривичним законом БиХ прописана казна затвора од шест месеци до пет година.

Затворску казну, Додик је заменио новчаном, а после вишемесечног одбијања да прихвати пресуду и ауторитет високог међународног представника за БиХ Кристијана Шмита ког назива „нелигитним странцем и туристом", одлучио је да његова странка ипак учествује на изборима.

Два кључна кандидата били су Синиша Каран, Додиков близак сарадник и актуелни министар у Влади РС, и Бранко Блануша, кандидат уједињене опозиције.

Кандидати су били и Никола Лазаревић (Еколошка партија) из Пала и Драган Ђокановић (Савез за нову политику) из Источног Сарајева.

Њих двојица нису одржавала предизборне митинге, а кампању су водили преко Фејсбук објава.

Двојица независних кандидата Славко Драгичевић и Игор Гашевић нису имали ниједно јавно појављивање, нити је о њиховој кандидатури било могуће пронаћи довољно информација.

Зашто су одржани превремени избори?

Централна изборна комисија БиХ у августу је Додику одузела мандат што је он у почетку одбијао да прихвати.

Претио је и полицијом, сецесијом, незаконитим заузимањем институција, али на крају је ипак посустао и признао превремене изборе за председника Републике Српске.

Сам је потписао кандидатуру сопственог сарадника и страначког колеге што је посебно проблематизовано будући да је суд касније образложио да Додик не може бити ни председник странке.

Главни изборни орган БиХ ипак је Додиковом Савезу независних социјалдемократа дозволио учешће на изборима.

До избора, Додик је на место вршитељке дужности председнице РС-а поставио саветницу Ану Тришић-Бабић.

Централној изборној комисији у просеку треба месец дана да потврди коначне резултате избора, што значи да би нови председник могао да преузме дужност крајем децембра.

Нови председник РС на тој позицији неће бити ни годину јер се редовни председнички и парламентарни избори одржавају у првој недељи октобра 2026.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]