Жена која је тражила биолошке родитеље открила да јој је отац пријатељ на Фејсбуку

Тамуна Мусеридзе је дубоко удахнула и обавила телефонски позив о којем је сањала од када је посумњала да је усвојена.

Када је коначно пронашла жену за коју је веровала да је њена биолошка мајка, знала је да то можда нец́е бити разговор и сусрет из бајке.

Али оно што није очекивала је да ц́е у разговору та жена бити хладна и љута.

„Почела је да вришти, да виче , рекла је да није родила дете.

„Није хтела да има ишта са мном”, присец́а се Тамуна, објашњавајуц́и да је такав одговор више изненадио него узнемирио.

„Била сам спремна на све, али такву реакција нисам могла ни да замислим”.

Погледајте видео: Тамунина прича

Када је Тамуна, која сада има 40 година, позвала њену мајку у августу, знала је да је можда нец́е желети у њеном животу.

Али Тамуна ипак није хтела лако да одустане.

Желела је да сазна под каквим околностима је усвојена, као и да добије информацију коју је могла да јој да само њена биолошка мајка - име њеног оца.

Тамуна је потрагу почела 2016. године.

Док је спремала куц́у њене мајке, пронашла је извод из матичне књиге рођених на ком је било њено име, али погрешан датум рођења, и почела је да сумња да је усвојена.

После мало истраживања, основала је Фејсбук групу под називом Ведзеб, или Тражи се, у нади да ц́е пронац́и њене биолошке родитеље.

Уместо тога, разоткрила је велику аферу трговине бебама у Грузији који је утицао на живот десетине хиљада људи.

Током много деценија, родитељима се говорило да су њихове новорођене бебе умрле, али су бебе заправо продаване.

Захваљући Тамуни, која је новинарка, стотине породица су се поново окупиле, али до сада није успевала да реши мистерију сопственог порекла и питала се да ли су и њу украли док је била дете.

„На овој причи сам радила као новинарка, али је то била и моја лична мисија”, каже она.

Велик помак у њеној потрази десио се током лета када је добила поруку преко њене Фејсбук групе.

Послао је неко ко је живео у сеоском подручју Грузије, који је рекао да познаје жену која је крила трудноц́у и породила се у престоници Тбилисију у септембру 1984. године.

То је отприлике било време када је Тамуна рођена и датум који је јавно објавила.

Веровала да је та жена Тамунина биолошка мајка, и што је било најважније, написала је њено име.

Тамуна ју је одмах потражила на интернету, али како није могла ништа да пронађе, одлучила је да на Фејсбуку постави питање да ли је неко познаје.

Убрзо је стигао одговор од жене која је написала да је жена која је крила трудноц́у њена тетка.

Замолила је Тамуну да уклони објаву, али је пристала да уради ДНК тест.

Док су чекали резултате, Тамуна је телефоном позвала биолошку мајку.

Недељу дана касније, стигли су резултати ДНК теста који су показали да су Тамуна и жена која јој је писала на Фејсбуку заиста рођаке.

Захваљујући овом доказу, Тамуна је успела да убеди мајку да призна истину и открије јој име оца.

Био је то човек по имену Гурген Корава.

„Прва два месеца су била страшна, нисам могла да верујем да ми се све то дешава”, присец́а се она.

„Нисам могла да верујем да сам их пронашла”.

Када је Тамуна добила име оца, брзо га је пронашла на Фејсбуку.

Испоставило се да је пратио њену причу на друштвеним мрежама, јер је њен рад на спајању породица био познат широм Грузије.

Тамуна је била запрепашц́ена када је открила да јој је отац пријатељ на Фејсбуку вец́ три године.

Али, једноставно није схватао да је и оне део њене приче.

„Није чак ни знао да је моја биолошка мајка трудна”, каже Тамуна.

„За њега је то било велико изненађење”.

Убрзо су се договорили да се састану у његовом родном граду Зугдидију у западној Грузији, око 260 километара од њеног дома у Тбилисију.

Присећајући се тих тренутака, Тамуна каже да мисли да је била у стању шока, али да је била неочекивано мирна док је прилазила капији дворишта Гургенове куће.

Када се појавио 72-годишњак, загрлили су се, а затим се дуже гледали, смешец́и се.

„Било је чудно, чим ме је погледао знао је да сам његова ц́ерка”, присец́а се она.

„Осећања су ми била толико помешана”.

Имала је много питања и није знала одакле да почне.

„Само смо седели заједно, посматрали једно друго и покушавали да пронађемо нешто заједничко”, каже она.

Док су разговарали, схватили су да имају многа заједничких интересовања - Гурген је некада био познати играч у Грузијском националном балету и био је одушевљен када је сазнао да Тамунине ц́ерке, његове унуке, деле његову страст према игри.

„Обе воле плес као и мој муж”, каже она са осмехом.

Гурген је позвао целу његову породицу да се окупи у његовом дому да упознају Тамуну.

Тако је она упознала много нових рођака - полубрац́у и полусестре, тетке и стрине, ујаке и стричеве.

Породица је увидела да имају много сличности.

„Од све његове деце, ја највише личим на мог оца”, каже она.

Вече су провели причајући о њиховим животима, једуц́и традиционалну грузијску храну и певајуц́и, а Гурген је свирао хармонику.

Иако је сада упознала њеног оца, Тамуну је и даље мучило питање да ли су и њу, као хиљаде друге грузијске деце, украли од мајки по рођењу и продали?

Како су њени усвојитељи преминули, одговор је морала да потражи на другом месту.

У октобру је коначно добила прилику да пита њену биолошку мајку.

Пољска ТВ куц́а је снимала документарац о Тамуни и одвела је да упозна њену биолошку мајку, која је пристала да разговара са њом насамо.

За разлику од многих људи којима је Тамуна помогла да се споје са њиховим породицама, сазнала је да она није украдена као дете.

Ње се мајка одрекла и ту тајну је чувала 40 година.

Њени биолошки мајка и отац нису били у вези и имали су само кратку аферу.

Због срамоте, њена мајка је одлучила да сакрије трудноц́у.

У септембру 1984. године отпутовала је у Тбилиси, говорец́и људима да иде на операцију, а заправо је отишла да се породи и добила је ц́ерку.

У престоници Грузије је остала док није окончан поступак усвајања Тамуне.

„Било је болно сазнање да сам пре усвајања провела 10 дана сама са њом.

„Трудим се да о томе не размишљам”, додаје Тамуна.

Каже да је мајка тражила од ње да лаже и каже људима да је украдена.

„Рекла ми је да ц́е све бити готово међу нама ако не кажем да сам украден... а ја сам одговорила да то не могу”.

Тамуна сматра да би то било неправедно према свим родитељима чије бебе су украдене.

„Ако лажем, тим мајкама више нико нец́е веровати”, објашњава она.

Тада јој је мајка рекла да напусти куц́у и од тада више нису разговарале.

„Да ли бих све ово опет урадила?

„Наравно да бих, јер толико тога сам сазнала о мојој новој породици”, каже Тамуна.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]