Додик осуђен на годину дана затвора, Србија га неће хапсити, каже Вучић

Крив је.

То је епилог суђења Милораду Додику, председнику Републике Српске, једног од два ентитета Босне и Херцеговине (БиХ), због непоштовања одлука Високог представника међународне заједнице Кристијана Шмита.

Апелационо веће Суда БиХ у потпуности је потврдило пресуду Милораду Додику, којом је осуђен на годину дана затвора и забрану политичког деловања у трајању од шест година.

„Ризикујем да ово буде мој последњи говор, али Република Српска мора да одговори.

„Позивам народ да остане миран, мој тим ће користити правне лијекове у покушају да дођемо до правде.

„Избори се неће одржати док сам ја предсједник", рекао је Додик после пресуде и додао да ће наставити да обавља послове све док не добије одлуку Народне скупштине РС.

У првостепеном поступку Суд Босне и Херцеговине изрекао је 26. фебруара Додику једногодишњу казну затвора, као и шестогодишњу забрану вршења дужности председника Републике Српске од дана правоснажности пресуде.

На ту пресуду жалили су се и Додик и Тужилаштво, али пресудом Апелационог већа, жалбе су одбачене.

Другооптужени Милош Лукић, директор Службеног гласника РС, ослобођен је оптужби.

Додикови сарадници су унапред говорили за пресуду да је „срамна" те да је овај процес „монтиран и политички".

Додик је после првостепене пресуде на београдској ТВ Хепи изјавио да „по законодавству БИХ не постоји дело за које је он оптужен", као и да су готово све судије „муслимани".

Он је цео процес представљао као удар на Републику Српску, а не као процес против појединца.

„Судске одлуке се морају поштовати", рекао је Шмит медијима у БиХ.

Србија не прихвата одлуку Суда БиХ и неће хапсити Додика, рекао је Александар Вучић.

Високи представник међународне заједнице у БиХ у име Уједињених нација надгледа и координише спровођење Дејтонског споразума, којим је 1995. окончан рат у Босни и Херцеговини.

Русија је била против одлуке о именовању Кристијана Шмита.

На основу такозваних Бонских овлашћења, Високи представник може да доноси амандмане на уставе у Републици Српској и Федерацији БиХ, законе и њихове измене и допуне, као и да смењује политичке функционере и државне службенике.

„Кристијан Шмит бахато и безобразно покушава да покаже да је изнад свих - изнад Устава, закона, институција, па чак и изнад народа!", поручио је Додик уочи пресуде на Иксу.

Шта каже Вучић?

Додик неће бити ухапшен у Србији уколико Босна и Херцеговина буде издала налог за његово хапшење, рекао је Александар Вучић, председник Србије, 2. августа.

„Сви надлежни државни органи дужни су да поштују одлуку Савета за националну безбедност.

"Милорад Додик добродошао је на територију Србије, он је председник Републике Српске, легитимно и легално изабран.

„Одлуке судова у БиХ су недемократске, антицивилизацијске и неморалне и представљају озбиљан политички удар на српски народ у БиХ и на Дејтонски споразум", додао је Вучић, после седнице Савета за националну безбедност.

Један од закључака је, како је рекао, да пресуде против Додика представљају безбедносно-дестабилизијући фактор те да је политичка и безбедносна ситуација у региону озбиљно нарушена, са тенденцијом даљег погоршања и изазивањем међуетничких сукоба директно усмерених против српског народа.

За шта се судило Додику?

„Неизвршавање одлука високог представника", назив је кривичног дела због којег су оптужени Додик и Лукић.

Будући да су те радње криминализоване тек 2. јула 2023. њих двојица прве су особе које су теретили за непоступање по наредби високог представника међународне заједнице, врховног ауторитета у земљи.

Кристијан Шмит, високи представник у Босни и Херцеговини, 1. јула наметнуо је измене Кривичног закона Босне и Херцеговине додајући члан 203а према којем је неизвршавање његових пресуда кривично дело.

У одлуци је наведено да Закон ступа на снагу 2. јула 2023. и „објављује се на службеној интернетској страници Канцеларије високог представника те се одмах објављује у Службеном гласнику Босне и Херцеговине."

Пет дана касније (7. јула 2023.) Милорад Додик је потписао указ о измени закона, претходно усвојеног у ентитетској скупштини, да се убудуће неће објављивати одлуке високог представника.

Баш због тог потписа Додик је осуђен пред Судом Босне и Херцеговине за којег Додик каже да је неуставан.

Директор Службеног гласника Милош Лукић је ослобођен оптужби да је починио кривично дело јер је омогућио да Додиков указ буде објављен у Службеном гласнику, с обзиром на то да тада још није био уписан у судски регистар.

„Понашао се као руководилац, иако то формално није био све до 14. јула", рекла је суткиња Сена Узуновић.

Лукићу је то био први потез на месту директора будући да га је Влада Републике Српске на телефонској седници именовала за вршиоца дужности, дан пошто је Додик потписао указ.

Дотадашња директорка Милка Девушић поднела је оставку када је Додик потписао указ.

Зашто је Шмит наметнуо измене Кривичног закона?

У образложењу Одлуке, високи представник је навео разлоге за измене Кривичног закона.

Међу њима су угрожавање мира, те низ поступака Народне скупштине Републике Српске која је у јуну 2023. усвојила Закон о непримењивању одлука Уставног суда БиХ и одлука високог представника у Републици Српској.

Истог дана, америчка амбасада је оценила да је усвајање закона „безобзиран напад на Дејтонски споразум и њиме усвојен Устав БиХ".

Као разлог за измене кривичног закона, високи представник, наводи и измене закона у РС којим се укида обавеза објављивања одлука високог представника у службеном гласнику.

Прописао је да функционер на било ком нивоу власти у БиХ крив ако не спроведе, не изврши или на други начин не поштује одлуку високог представника за Босну и Херцеговину.

„Или који спречи односно на други начин омете примену, провођење или извршење такве одлуке, казниће се казном затвора од шест месеци до пет година", пише у закону који предвиђа и одузимање одликовања те аутоматски престанак службене дужности и запослења.

Како је текло суђење?

Главни претрес у предмету против Додика и Лукића почео је 5. фебруара 2024. пошто су рочишта о изјашњењу о кривици четири пута одгађана.

Предмет је у једном тренутку био раздвојен због болести Лукића, али је убрзо предмет поново обједињен.

Два месеца је трајала и пауза у суђењу због болести Милорада Додика и оперативног захвата који је обавио у Београду.

Због тога је Додикова одбрана тражила да се поступак доказивања понови, што је суд одбио.

Додикова одбрана више је пута покушала да успори процес тражећи изузећа тужиоца и девет судија укључујући и поступајућу суткињу Сену Узуновић што је Апелациони суд БиХ одбио.

На првом рочишту Додик је одбио да устане у судници наводећи да га боле леђа, али је временом показао већи степен поштовања према суду.

Он је рекао и како не разуме оптужницу јер је писана на латиници, а јавно је вређао судије и тужиоце називајући их „кретенима".

Током доказног поступка негирао је надлежност суда и тужилаштва говорећи да су неуставни и да воде исхитрени поступак.

Његова одбрана навела је да високи представник није именован у складу са процедурама јер га није потврдио Савет безбедности УН-а и да високи представник нема право да намеће законе.

„Ја сам једини човек у Европи којем се суди за кривично дело које није прописао уставни законодавац", бранио се Додик алудирајући да Парламент БиХ није усвојио измене кривичног закона.

У одбрани је рекао и како је ово први пут да високи представник наметне закон пре него што то затражи од Парламента.

„Тек онда када не буде договора, високи представници су наметали законе", рекао је Додик.

Без обзира на последице поступка најавио је да ће на територији Републике Српске забранити рад Тужилаштва БиХ.

Незадовољан је што се месецима налазио у оптуженичкој клупи јер је „само радио свој посао", а више пута је рекао да је по Уставу Републике Српске био дужан потписати указ.

„Да нисам у овој судници, био бих у Бањалуци", бранио се Додик.

„Ја нисам криминалац", додао је.

У завршној речи био је и духовит, али се то није свидело суткињи па га је опоменула.

„Замислите да високи представник забрани женама да се фарбају или да лакирају нокте. Замислите да мушкарцима забрани ношење браде. Замислите да забрани секс", рекао је Додик у ироничном тону покушавајући да обесмисли овласти високог представника.

Суткиња је рекла да се суздржи од непримерених хипотетичких теза.

Иако је у судници поручио да би осуђујућа пресуда могла угрозити мир у БиХ, већ сутрадан је рекао да ће његов одговор бити политички - без угрожавања мира.

Током изрицања пресуде, суткиња Узуновић је рекла да је Додик био дужан вратити Закон Народној скупштини Републике Српске будући да је у међувремену донета Одлука високог представника.

„Он то није урадио већ је одмах објавио Закон потписивањем указа".

За то време, трајао је велики дводневни скуп подршке Додику испред зграде Народне скупштине Републике Српске.

Уз њега су све владајуће странке и опозициона Партија демократског прогреса у којој су градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић и Младен Иванић, некадашњи члан Председништва БиХ, али се Станивуковић предомислио касније.

Остатак опозиције одбија да подржи Додика, али су после изрицања пресуда тражили смиривање тензија.

Последице пресуде

Додик више неће моћи да се кандидује ни за једну јавну функцију, пошто то забрањује Изборни закон БиХ у којем стоји да „званичник правоснажно осуђен на затворску казну дужу од шест месеци не може да буде кандидат за јавне функције".

Док агенција Асошијејтед Прес напомиње да Додик може уточиште од затвора да добије у Београду, где редовно и гласа, има могућност да робију избегне и у Босни И Херцеговини, јер казна до једне године може да буде замењена новчаном на захтев осуђеног.

У складу с члановима закона, правоснажна пресуда би по сили закона има и друге последице:

Извор: Суд БиХ

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]