Седам сценарија: Шта би могло да се деси ако Америка нападне Иран

Сједињене Америчке Државе делују решено да нападну Иран у року од неколико дана.

Док су потенцијалне мете углавном предвидиве, сам исход није.

Ако не буде договора са Техераном у последњи час и амерички председник Доналд Трамп одлучи да нареди војсци да нападне, који су могући исходи?

1. Циљани, хируршки прецизни удари, минималне цивилне жртве, прелазак у демократију

Америчке ваздухопловне и поморске снаге обављају ограничене, прецизне ударе на војне базе иранске Исламске револуционарне гарде (ИРГЦ) и јединице Басиџа - паравојних снага под контролом ИРГЦ-а.

Гађају локације за лансирање балистичких пројектила и складиштење, баш као и ирански нуклеарни програм.

Већ ионако ослабљени режим се руши, прави транзицију у истинску демократију у којој Иран може да се придружи остатку света.

Ово је изузетно оптимистичан сценарио.

Западна војна интервенција у Ираку и у Либији није донела глатки прелазак у демократију.

Подсетите се текста о операцији 'Пустињска олуја' у Ираку.

Иако је окончала бруталне диктатуре у оба случаја, донела је вишегодишњи хаос и крвопролиће.

Сирија, у којој су локалне оружане групе свргнуле председника Башара ал-Асада без западне војне подршке 2024. године, до сада је прошла боље.

2. Режим преживљава, али ублажава политику

Ово би уопштено могло да се назове „Венецуеланским моделом“ у којем брза, снажна америчка акција оставља режим нетакнут, али са ублаженом политиком.

У случају Ирана, то би значило да Исламска Република преживљава, што неће задовољити огроман број Иранаца.

Међутим, Иран је у том случају присљен да заузда подршку насилним милицијама широм Блиског истока, обустави или смањи домаћи нуклеарни и балистички програм, као и да ублажи гушење протеста.

Поново, ово је мање вероватни крај.

Лидерство Исламске Републике остало је пркосно и опире се променама већ 47 година.

Делује као да није способно да сада промени правац.

3. Режим пада, замењује га војна власт

Многи мисле да је ово највероватнији могући исход.

Иако је режим очигледно непопуларан код многих, а сваки талас протеста током година га је додатно ослабио, остаје огромна и свеобухватна дубока држава са великим интересом да задржи статус кво.

Главни разлог зашто протести до сада нису успевали да свргну режим је зато што није било значајних прелазака на њихову страну, док су они који држе контролу спремни да употребе неограничену силу и бруталност да би остали на власти.

У конфузији после било каквог америчких напада, лако је замислити да Иран заврши под контролом јаке, војне владе састављене углавном од званичника ИРГЦ-а.

4. Иран одговара нападом на америчке снаге и суседе

Власти у Техерану су се зарекле да ће одговорити на било који амерички напад и поручиле: „Прст нам је на обарачу“.

Иран очигледно не може да се мери са силом америчке морнарице и ваздухопловних снага, али и даље може да одговори арсеналом балистичких ракета и дронова, од којих су многи сакривени по пећинама, испод земље или у забитим планинама.

Америчке базе и постројења нанизани су дуж арапске стране Залива, најистакнутије у Бахреину и Катару, али би Иран такође могао, ако се за то одлучи, да гађа неке од кључних инфраструктура било које земље коју сматра саучесником у америчком нападу, као што је Јордан.

Разорни ракетни и напад дроновима на саудијска петрохемијска постројења Арамка из 2019. године, приписан милицији коју подржава Иран у Ираку, показао је Саудијцима колико су рањиви пред иранским ракетама.

Ирански арапски суседи у Заливу, све амерички савезници, разумљиво су екстремно нервозни у овом тренутку да ће било каква америчка акција на крају да им се обије о главу.

5. Иран одговара минирањем Залива

Ово се одавно сматра потенцијалном претњом светским пловним путевима и снабдевању нафтом, још од Иранско-ирачког рата између 1980. и 1988. године.

Тада је Техеран заиста минирао пловне путеве, а чистачи мина британске Краљевске морнарице су помогли да се они разминирају.

Узани Ормуски мореуз између Ирана и Омана критично је уско грло.

Око 20 одсто светског извоза течног природног гаса (ЛНГ) и између 20 и 25 одсто нафте и петрохемијских производа пролазе сваке године кроз овај мореуз.

Иран је обавио вежбе брзог постављања поморских мина.

Ако би то урадио, то би неминовно утицало на светску трговину и цену нафте.

6. Иран одговара, потапа амерички брод

Капетан америчке морнарице на ратном броду у Заливу ми је рекао да га највише плаши иранска претња - „напада у ројевима“.

То би значило да Иран лансира толико много дронова са експлозивом и брзих бродића са торпедима на једну или више мета, да чак ни моћна одбрана америчке морнарице не може све да их елиминише на време.

Морнарица ИРГЦ-а је одавно заменила конвенционалну иранску морнарицу у Заливу, а неки њени команданти су чак били обучавани у Дартмуту током владавине иранског краља.

Иранске морнаричке посаде су усредсредиле већи део обуке на неконвенционално илити „асиметрично“ ратовање, тражећи начине да савладају или заобиђу техничке предности које поседује њихов примарни непријатељ, Пета флота америчке морнарице.

Потапање америчког бојног брода, праћено могућим заробљавањем преживеле посаде, представљало би огромно понижење за САД.

Иако се овај сценарио сматра мало вероватним, разарач вредан милијарду долара Коул био је оштећен у самоубилачком нападу Ал Каиде у луци Аден 2000. године, када је страдало 17 америчких морнара.

Пре тога, 1987. године је ирачки пилот ловца грешком испалио две ракете ексосет на амерички ратни брод Старк и убио 37 морнара.

7. Режим пада, замењује га хаос

Ово је веома реална опасност и једна од главних брига суседа као што су Катар и Саудијска Арабија.

Поред могућности грађанског рата, какве су искусили Сирија, Јемен и Либија, постоји и ризик да ће у хаосу и конфузији, етничке напетости прерасти у оружане сукобе, док Курди, Белуџи и друге етничке мањине буду покушавале да заштите сопствени народ у националном вакууму власти.

Већи део Блиског истока би свакако радо видео леђа Исламској републици, нико више од Израела, који је већ задао тешке ударце иранским посредницима широм региона и који страхује од иранског претпостављеног нуклеарног програма.

Међутим, нико не жели да види највећу блискоисточну земљу по броју становника, око 93 милиона, како запада у хаос, нити нову хуманитарну и избегличку кризу.

Највећа опасност тренутно је да Трамп, који гомила моћне снаге близу иранске границе, одлучи да мора да уради нешто да се не би осрамотио и покрене рат без јасног краја, са непредвидивим и потенцијално разорним последицама.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]