Ко то тамо копа: Хоће ли надомак Зајечара нићи нови рудник

Широки зелени брежуљак обрастао густим шумама доминира пејзажом.

Испресецан је жутим колским путевима у чијој близини се назиру зелени и плави објекти, а нешто даље и тешка рударска механизација.

Управо ту је Малка Голаја, налазиште бакра и злата, удаљено неколико километара од рудника Чукару Пеки и исто толико од центра Зајечара, највећег града на истоку Србије.

Треба ли ту да никне нови рудник - централна је тема кампање уочи локалних избора у Зајечару 8. јуна.

На подручју Малка Голаја спроводе се „редовна геолошка истраживања", али „у овом тренутку" не могу да кажу хоће ли бити и новог рудника, саопштили су из кинеске компаније Зиђин Мајнинг Србија у Бору у писаном одговору за ББЦ на српском.

„У овом процесу, постигнути су одређени помаци, али с обзиром да су истраживања још у раној фази, тренутно није могуће утврдити количину минералних ресурса, нити проценити да ли лежиште има економску исплативост за експлоатацију", указују.

Рударење је „тема број један у кампањи и отуда наш назив Уједињени за спас Зајечара", каже Миладин Крстић, један од носилаца ове опозиционе листе.

„Не видимо Зајечар у будућности као рударски град, овде треба да се развија туризам и пољопривреда", објашњава.

На територији Зајечара уочено је више од 30 истражних бушотина, од чега је 11 активно, кажу из удружења Еко исток за ББЦ на српском.

И опозициона коалиција „Промена у коју верујемо" покренула је петицију против рударења на територији града.

„Ово је питање опстанка. Ако они (актуелна власт) победе не изборима, биће рудника", каже Угљеша Ђуричковић из ове коалиције.

Није познато шта је „Србија договорила са Зиђином", каже Крстић, подсећајући да су се представници компаније састајали са одлазећим градоначелником Бошком Ничићем из редова напредњака.

„Верујемо да ће у будућности и наш град осетити благодети пословања ове велике компаније на нашим просторима", написао је Ничић после разговора са Суом Јонгдингом, генералним директором Зиђин Мајнинга за Србију, у августу 2024.

Крајем 2024. у Бору је основана компанија Малка Голаја Мајнинг, чији је већински власник управо Зиђин Мајнинг.

Владимир Виденовић, Ничићев заменик и кандидат Српске напредне странке за градоначелника, још се није огласио око налазишта Малка Голаја.

Поручио је, додуше, да на Краљевици, зајечарској парк-шуми, неће бити рудника, говорећи о машинама за које су мештани посумњали да се користе за геолошка ископавања.

„Експропријација земљишта је спроведена искључиво како би се на том месту изградио нов, модеран вртић", рекао је Виденовић, по занимању ветеринар.

„Тренутно се не врше никакве рударске нити истражне активности на територији урбаног дела града Зајечара, нити у оквиру парк-шуме Краљевица", тврде из Зиђина у писаном одговору за ББЦ на српском.

ББЦ новинар је неколико пута покушао да разговара са Ничићем и Виденовићем, али се до објављивања текста нису одазвали позиву.

'Нема потврђеног рудног лежишта'

Малка Голаја је у близини Гамзиградске бање и термоминералног извора у оближњем селу Николичеву, као и једног од зајечарских бастиона, симбола града, тврђаве Краварник.

Из Зиђин Мајнинга поручују да њихова компанија „придаје велики значај очувању животне средине и екологији, као и да дубоко поштују локално културно наслеђе".

„Компанија не предузима никакве активности које би могле угрозити било који природни или културни ресурс и стога нема никаквих разлога за забринутост грађана.

„Заштита природе и очување историјских, културних богатстава за нас су приоритети који се не доводе у питање и управо кроз све сегменте нашег рада трудимо се да помогнемо локалном становништву да их очува", кажу из компаније.

Партнерска компанија Зиђин Мајнинга - ЕМX Роyалитy саопштила је да на налазишту Малка Голаја приближно има 2,81 милиона тона бакра са просечним садржајем од 1,87 одсто и 92 тоне злата са просечним садржајем 0,61 грам по тони.

Међутим, из компаније Зиђин кажу да у „овом тренутку немају потврђено рудно лежиште, нити доказане резерве", будући да су у раној фази геолошког истраживања.

Вода, ваздух, земља

Недалеко од Малке Голаје је село Николичево у коме је термални извор са базеном на отвореном, ових дана без воде јер се реновира - мештани кажу, „због избора".

„Имам 84 године и цео живот пијем ту воду", каже једна жена у центру села.

Чула је да се у близини врше геолошка истраживања и да су неке комшије продале земљиште, али се не плаши да ће јој рудник „сићи у двориште" и „угасити извор".

„За сада је све како треба", додаје.

Ипак, вест о потенцијалном руднику бакра и злата забринула је многе становнике града на Црном и Белом Тимоку, па тако и Милоша Милојевића.

„Ударила ме је као маљ", каже.

Зајечар је један од најзагађенијих градова у Србији - смештен је у котлини, а већина становника користи индивидуална ложишта.

Милојевића брине какав ће ваздух удисати уколико рудник буде отворен, али и шта ће остати од земљишта и воде коју пије, посебно ону са више од 30 градских чесама, још једног од симбола града пива и Гитаријаде.

Милица Јанкуловић годинама живи у иностранству, али је везана за источну Србију - „мултикултурални и мултиетнички" родни Зајечар, али и Бор у коме је одрастала.

Каже да „добро зна шта значи живети у рударском граду".

„Не знам шта је горе, загађење ваздуха или то тешко свеопште песимистично расположење типично за рударске градове.

„Отварање рудника би пореметило културну динамику града, уништило реке и шуме у околини, а самим тим и читава села и насеља", каже она.

Последњих година, упозорава, долази да убрзаног „уништавања и расељавања старих села" у околини рудника, као и целих брда и река у источној Србији.

„Зато мислим да би отварање новог рудника у близини Зајечара било катастрофално за опстанак становништва и природе овог краја".

Као у басни

Колски пут до пропланка код тврђаве Краварник, одакле се пружа поглед на Малку Голају, води кроз шуму и бројне запуштене њиве.

Људи нема, тек понеко теренско возило радника на бушотинама пројури макадамом, реметећи, уз хук ветра и зрикаваца, на тренутке сабласну тишину.

Ипак, ту су други, пернати, летећи и четвороножни становници ових мирних предела - од гуштера, преко фазана и лептира, па све до корњача и зечева, као у басни.

Са друге стране брда, другачији призор - цистерне довозе и одвозе воду до импровизованих базена, док машине брује изнад бушотина.

Многе животињске и биљне врсте би, уколико буде отворен рудник, биле угрожене, сматрају еколози.

„Све је забрињавајуће, између осталог и модел рада кинеске компаније, велика експлоатација, ниске рудне ренте (пет одсто) и крчење шума које могу да доведу до појаве клизишта", говори Аница Дојчиновић, активисткиња удружења Еко исток.

Заштита животне средине није циљ и приоритет, већ профит, тврди Јелена Анасоновић Куч.

Малка Голаја је удаљена шест километара од Зајечара и око три од Гамзиградске бање и термалних извора у Николичеву.

„Сама та чињеница је застрашујућа, а свуда около живе људи", каже еколошка активисткиња.

Зајечар има превише потенцијала да би се „размишљало о предаји територије града Кинезима да ту граде рудник и праве рударску колонију", сматра Угљеша Ђуричковић.

„Да нам свака четврта особа болује од рака као што се дешава у Бору, не можемо да дозволимо", додаје.

Градске власти су септембра 2024. овластиле Зиђин Мајнинг да уреди некатегорисане, атарске путеве на територији Зајечара, што је на конференцији за новинаре касније потврдио и Бошко Ничић.

У доступном документу пише да је Зиђин Мајнинг овлашћен и да, између осталог, заступа град „у свим правним и другим радњама пред органима републичке и локалне власти".

Потом је, почетком 2025 „Зиђин купио више од 100 хектара земље да би на њој био рудник уместо да се гаји парадајз и краставац", тврди Ђуричковић.

Уколико опозиција преузме власт после избора, неће „превести пољопривредно у грађевинско земљиште", меру неопходну за отварање рудника, обећава он.

'Борба Давида против Голијата'

Иако је свестан да је посреди „борба Давида против Голијата", Милош Милојевић каже да рудника неће бити.

„Иако је већина Зајечараца против било каквих рудника и бушотина, апатија је јака и као да не верују да је ово све могуће", страхује он.

Отварањем рудника би мештанима краткорочно скочио стандард, те неки „виде у томе неку шансу за бољи живот".

„Оно што не виде јесте да ће то бити кратког даха, а експлоатација брза и ефикасна, па се питање само намеће - шта ће остати после тога?", пита се Милојевић.

Удружење Еко исток позива да се изгласа „забрана (мораторијум) ископавања и истраживања обојених метала" уз сакупљање потписа подршке и петиције који би овој одлуци дали „друштвено-политички легитимитет".

Милица Јанкуловић сматра да би „за свеопште добро било боље да се другачије осмисли будућност града" и улаже у „здравије пројекте од којих би сви имали користи."

„Зајечар има пуно потенцијала и било би страшно уништити овај град зарад користи малог броја људи", закључује.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]