'Чиста лепота': Рестаурирани највећи средњовековни мозаици у Италији

На брду изнад Палерма, града на Сицилији, налази се мање познати драгуљ италијанске уметности - катедрала Монреале.

Изграђена у 12. веку под норманском влашћу, богомоља се може похвалити највећим италијанским мозаицима у византијском стилу, другим у свету, после оних у Аја Софији у Истанбулу.

Ово место светске културне баштине Унеска, подвргнуто је опсежној рестаурацији не би ли му се вратио некадашњи сјај.

Мозаици из Монреала су имали за циљ да импресионирају, учине понизним и инспиришу посетиоца који је прошао наосом - централним делом цркве, у маниру Константинопоља, престонице преживелог Римског царства на истоку.

Мозаици се простиру на 6.400 квадратних метара и садрже око 2,2 килограма чистог злата.

Обнова је трајала више од годину дана, а катедрала је у том периоду претворена у мало градилиште, са лавиринтом скела постављеним на олтару и трансепту.

Локални стручњаци из италијанског Министарства културе предводили су низ интервенција, почевши од уклањања дебелог слоја прашине који се годинама накупљао на мозаицима.

Затим су поправили неке од плочица које су изгубиле емајл и златни слој, чинећи их да изгледају попут црних тачки гледано одоздо.

Напослетку су интервенисали на местима где су се плочице љуштиле са зида и обезбедили их.

Рад на мозаицима био је изазов и велика одговорност, каже отац Никола Гаљо.

Он је свештеник у катедрали већ 17 година и помно је пратио рестаурацију.

„Тим је овом послу приступио готово на прстима", каже Гаљо.

„Повремено је било неких непредвиђених проблема и морали су да паузирају радове док су нашли решење.

„На пример, када су дошли до плафона, схватили су да је у прошлости био прекривен слојем лака који је постао жућкаст. Морали су бувкално да га скину као пријањајућу фолију", додаје.

Мозаици су последњи пут делимично рестаурирани 1978, али је сада интервенција била далеко ширег обима и подразумевала је замену старе расвете.

„Постојао је веома стар систем. Светло је било слабо, трошкови струје су били превисоки и ни на који начин није одговарало лепоти мозаика", каже Матео Кундари, државни менаџер Зумтобела, фирме која је имала задатак да инсталира нова светла.

„Главни изазов је био како осигурати да мозаици буду истакнути и направити нешто што одговара различитим потребама катедрале", додаје он.

„Такође смо желели да направимо потпуно реверзибилан систем, нешто што би могло да се замени за 10 или 15 година без оштећења грађевине."

Прва фаза радова коштала је 1,1 милион евра, док би се наредна усредресредила на централнидео.

На питање како је било видети да се скеле коначно скидају и да мозаици сијају новим светлом, отац Гаљо се смеје и слеже раменима.

„Када то видите, преплави вас страхопоштовање и не можете да се сетите ничега. Чиста лепота", каже он.

„Одговорност је бити чувар такве светске баштине.

„Свету је потребна лепота, јер нас подсећа на оно што је добро у човечанству, на то шта значи бити мушкарац и жена."

Погледајте видео: Како се чисти Сикстинска капела

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]