Књига, филм и животиње: Написао „Ајкулу“ па се покајао - провео остатак живота бранећи ове предаторе

Могао је то да буде трагичан и ироничан крај за Питера Бенчлија тог сунчаног дана у Аустралији 1974. године.

После огромног успеха његовог романа „Ајкула", објављеног исте године, амерички писац учествовао је у снимању телевизијског документарца о ајкулама.

Током роњења у кавезу, Бенчлија је замало убила велика бела ајкула - и то сасвим случајно.

„Питер је био у кавезу, а посада брода је бацала коњско месо у воду као мамац за ајкуле", каже за ББЦ Бенчлијева удовица Венди.

„Прелепа велика бела ајкула дошла је да презалогаји, али је уместо тога промашила месо и у устима јој се заглавио конопац који је држао кавез."

„Док су људи настављали да снимају, кавез се окретао наглавачке, љуљао напред-напад. Шчепала сам конопац и ишчупала га између ајкулиних зуба."

„Мислим да сам тај дан спасла Питеру живот", додаје она смејући се.

Венди, која се бави заштитом океана, каже да је ајкула потом наредних пола сата необавезно пливала у околини.

Културолошки феномен

Бенчлијев роман се продао у, процењује се, 20 милиона примерака широм света, али је истоимени филм, премијерно приказан свуда у свету током 1975. године, постао прва филмска продукција која је зарадила 100 милиона долара на благајнама.

У режији тада млађаног Стивена Спилберга, по сценарију који је у сарадњи написао сам Бенчли, Ајкула је и даље један од филмова који је зарадио највише новца у историји.

Али тај успех ће мучити Бенчлијеву савест све до његове смрти 2006. године.

„Знајући оно што знам сад, никад не бих могао да напишем ту књигу данас", изјавио је аутор у интервју којим је промовисао комеморативно издање „Ајкуле" 2005. године.

Његова прича о великој белој ајкули убици која терорише фиктивни острвски амерички град Амити оставила је трајног утицаја на репутацију ове животиње - и озбиљне последице.

Ми их можда доживљавамо као опасне грабљивце, али у стварности ајкуле су те које имају много тога више да се плаше од људских активности.

Комбинација масовног комерцијалног риболова, лова на трофеје и климатских промена угрожава њихове популације широм света.

Њихов опстанак постаје све неизвеснији.

Међународна унија за очување природе (ИУЦН), невладина организација, каже да је тренутно око 80 од више од 480 врста ајкула класификовано као „угрожено" - међу којима и велике беле ајкуле које су представљене у лошем светлу у филму „Ајкула".

У јулу ове године, мрежа океанских биолога из свих делова света објавила је резултате петогодишње студије која је показала да су ајкуле „функционално изумрле" на око 20 одсто светских коралних гребена, који су кључни за морске екосистеме.

Ајкуле имају важну улогу у океанском животу као грабљивице које контролишу врсте испод себе у ланцу исхране, што Бенчлијеви савршено добро знају.

„Питер и ја смо научили много о ајкулама а имали смо прилике све ове године и да говоримо о њиховој важности за океан", каже Венди Бенчли.

Погледајте видео: Застрашујући сусрет тинејџера и ајкуле

Ловљене и угрожене

Кајање њеног покојног мужа почело је свега неколико месеци после премијере филма 1975. године. Његов успех довео је до махнитог лова на ајкуле у Сједињеним Државама.

„Хиљаде рибара пошло је лов на ајкуле ради трофеја након што су погледали 'Ајкулу'", написао је славни амерички експерт за ајкуле Џорџ Барџис 2015. године.

Да све буде горе, комерцијално рибарење масовних размера постало је пошаст за популације ајкула од осамдесетих година прошлог века па надаље.

Студија објављена 2013. године у часопису Марин полиси (Marine Policy) проценила је да се годишње, у просеку, убије око 100 милиона ајкула широм света.

Ајкуле се углавном траже због пераја, од којих се прави супа у неколико земаља, али оне су и колатерална штета у масовном рибарењу.

И супротно ономе како су представљене у „Ајкули", ове животиње веома ретко представљају опасност по људе.

Међународни досије о нападима ајкуле, база података коју воду Универзитет на Флориди, забележио је само пет смрти људи у 64 случаја неиспровоцираних напада ајкула широм света 2019. године.

Венди Бенчли каже да је њен покојни муж посебно осећао грижу савети због описа ајкула као створења која су злопамтила према људима.

„Биле су то седамдесете и људи заиста нису знали много о ајкулама. У западном свету људи су мислили да је само мртва ајкула добра ајкула", објашњава она.

„Питер је улио сво своје знање у књигу и, наравно, учинио да она буде што узбудљивија."

„Али онда је Спилберг дигао ствари на нови ниво и направио сјајан акциони филм."

Бенчлијева резервисаност

Према Бенчијевој удовици, њему се лично допадала филмска адаптација књиге, али он је касније јавно изражавао резервисаност према променама које су направљене у односу на оригиналну причу.

„Постојали су елементи филма које би Питер волео да нису били толико наглашени."

„Најважнија ствар је да је он сматрао да је Стивен подарио ајкули превелику осветољубивост и интелигенцију."

Венди Бенчли каже да је, изнад свега, њих двоје било „ужаснуто" неким реакцијама јавности на „Ајкулу".

„Највећи део реакција на књигу и филм било је да су ајкуле чудовишта."

Подстакнути таквим реакцијама јавности, Бенчлијеви су наредних деценија организовали многе кампање у одбрану ајкула.

Сарађивали су са великим бројем организација за очување животне средине, помогли су да се сниме документарци о животињском свету и ишли су на турнеју по читавом свету држећи предавања.

Брачни пар је био и део кампање у Кини почетком 2000-их која је истицала утицај лова на пераја ајкула - Венди Бенчли каже да је то помогло да се драстично смањи конзумације супе од ајкулиних пераја у тој земљи.

Заборављено наслеђе

Али ова еколошкиња такође верује да су књига и филм имали позитиван ефекат и тако што су заинтересовали људе за ајкуле и океанско окружење уопште.

„Питер је добио хиљаде писама од људи који су му говорили да без 'Ајкуле' никад не би сазнали колико је океан узбудљиво место."

„На крају се он осећао добро", каже она.

Бенчлијеви никад нису престали да буду фасцинирани алфа предаторима из океана и наставили су да имају интеракцију са њима.

Питер и Венди су чак прославили 40. годишњицу брака 2005. године пливајући са великим белим ајкулама близу острва Гуадалупе у Мексику, само годину дана пре него што је Питер умро од болести плућа.

„Неке од њих су нам се толико приближиле да смо могли да их додирнемо", присећа се Венди Бенчли.

„Увек је било невероватно искуство видети та предивна створења."

Да би промовисао очување океана, Питер Бенчли је писао и публицистку о ајкулама, али нека од његових других дела доживела су критике.

После Ајкуле, он је наставио да пише о опасностима мора, на пример, роман о џиновској лигњи која угрожава острво Бермуда на Карибима (Звер, 1991), као и причу о генетски модификованом хибриду ајкуле и човека ког су направили нацисти, а који је случајно пуштен у Атлантик (Бела ајкула, 1994).

Оба дела су доживела адаптацију, на телевизији и филму, али ниједно није постигло ништа слично успеху „Ајкуле".

Ајкуле и изолација

Венди Бенчли брани наслеђе „Ајкуле" (књиге) као приче о томе како се људи понашају у време изазова које је пред њих поставила природа.

„Књиге је говорила много више о томе како људи реагују на опасност о којој ништа не знају и од које не знају како да се одбране", истиче она.

Она сматра да би њен покојни муж био прилично почаствован помињањем његове славне књиге у новинским чланцима у САД и Европи током пандемије Ковида-19.

Чланци су налазили паралеле између тога како власти у фикцији и стварном свету решавају крупну кризу.

Венди Бенчли конкретно помиње линију заплета о Ларију Вону, градоначелнику фиктивног острвског града Амити, који инсистира да се плаже оставе отвореним упркос инцидентима са ајкулом. Он не жели да одврати туристе током летње сезоне, што би наудило лојалној економији.

„Ковид-19 је невидљива претња коју не можете да контролишете и дешава се свуд у свету", каже она.

„И како се људи понашају? У мојој земљи, неки - као што је актуелни председник - одлучили су да је игноришу."

„Они желе да се њихови послови наставе и дозволиће да људи умру, баш као и градоначелник Амитија", закључује удовица.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]