Здравље и Аустралија: Лекар иновативном терапијом привремено излечио рак сопственог мозга за годину дана

Годину дана после лечења глиобластома, које је спроведено први пут у свету, аустралијски лекар Ричард Сколјер више нема рак.

Овај цењени патолог осмислио је експерименталну терапију, која се заснива на његовом истраживању меланома.

Подврста глиобластома дијагностикована професору Сколјеру, толико је агресивна да пацијенти углавном живе мање од годину дана.

Али, овај 57-годишњи научник објавио је да је претходни преглед скенером показао да више нема ћелија тумора.

„Искрено, сада сам био нервознији него код првог прегледа", каже он за ББЦ.

„Једноставно сам одушевљен и задовољан... не могу да будем срећнији", додаје.

Професор Сколјер је један од најцењенијих медицинских умова у Аустралији.

Ове године је именован и Аустралијанцем године, заједно са колегиницом и пријатељицом Џорџином Лонг, чиме је одато признање за њихов дугогодишњи рад на истраживању меланома.

Њих двоје су директори Института за изучавање меланома Аустралије.

Током прошле деценије истраживали су имунотерапију, која користи имуни систем организма како би напала ћелије рака, а она је знатно побољшала шансе за излечење пацијентима са поодмаклом фазом меланома широм света.

Сада је половина њих у највећој мери излечена, што је велики пораст у односу на пређашњих 10 одсто.

Сазнања из тог истраживања сада професорка Лонг и њен тим лекара користи како би лечио Скојлера у нади да ће пронаћи лек и за његову болест.

Лонг, призната онколошкиња, са њеном екипом стручњака открила је да имунотерапија има бољи ефекат у лечењу меланома када се користи комбинација лекова и када се они дају пре било каквог захвата којим се уклања тумор.

Скојлер је прошле године постао први пацијент са раком мозга који је лечен имунотерапијом пред операцију.

Он је и први који је примио вакцину прилагођену карактеристикама његовог тумора, која побољшава утицај лекова на откривање рака.

После неколико напорних месеци лечења почетком године, током којих је имао епилептичне нападе, проблеме са јетром и упалом плућа, професор Сколјер каже да се осећа здравије.

„Дуго се нисам боље осећао", тврди овај лекар, додајући да се вратио свакодневном тренингу, који често подразумева лагано трчање од 15 километара.

„То дефинитивно не значи да је рак на мом мозгу излечен... али, једноставно је лепо да се још није вратио и да имам још времена да уживам са супругом Кети и троје дивне деце".

Досад прикупљени резултати изузетно охрабрују да би двојац научника могао да буде близу открића, које би могло да помогне да се излечи око 300.000 људи широм света, којима се сваке године дијагностикује рак мозга.

Сколјер и Лонг претходно су говорили да су шансе за излечење „веома мале", али да се надају да би експериментални метод могао да продужи Сколјеров живот и ускоро ће постати део клиничких тестирања код пацијената са глиобластомом.

Тренутно се проверава научна документација, у којој су детаљни резултати првих недеља лечења овог аустралијског професора, али његова колегиница истиче га су још далеко од стварања одобреног и безбедног начина лечења.

„Прикупили смо гомилу података како бисмо ударили темељ за наредни корак и како бисмо могли да помогнемо још неким људима.

„Још нисмо успели. Стварно морамо да се усредсредимо на то да докажемо да ова предоперациона комбинована имунотерапија може да користи великом броју људи", сматра Лонг.

Роџер Ступ, лекар чије име носи протокол лечења глиобластома који се сада примењује, рекао је током ове године за ББЦ да су прогнозе око Сколјеровог излечења „суморне" и да је још рано да би се оценило да ли терапија даје резултат.

Додао је да су претходни Сколјерови резултати били „охрабрујући", те да је желео да прође 12 или чак 18 месеци без повратка рака, пре него што почне да се радује.

Сколјер каже да је већ поносан на резултате које је дало његово лечење и да је захвалан породици и тиму лекара који су подржали „овај експеримент".

„Поносан сам на мој тим. Поносан сам што су спремни да ризикују на овом путу.

„Он нам пружа мало наде да је ово правац у којем би истраживања требало да пођу у формалном смислу", каже он.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]