Додик првостепено осуђен за дискриминацију ЛГБТ људи - зашто је то важно

Два дана пре него што ће „Лешинари", припадници навијачке групе Фудбалског клуба Борац, физички напасти 15 активиста поворке поноса у Бањалуци, Милорад Додик, тадашњи председник Републике Српске (РС), једног од два ентитета у Босни и Херцеговини, затражио је забрану пројекције филма „Прајд".

Приказивање филма, потом разговор и дружење у затвореном простору организовала је Бх. поворка поноса, а учесници су у Бањалуку, највећи град РС, из свих делова БиХ стигли дан пре.

То је требало да буде увод у четврту Параду поноса у Сарајеву, заказану за јун 2023.

„Ја сам против тога и било какве манифестације“, рекао је Додик 16. марта те године.

Два дана касније, у ноћи напада на активисте, махом жене, од којих је неколико лакше повређено, на фудбалској утакмици навијачи су развили транспарент „Убиј педера", а улице Бањалуке облепљене су увредљивим плакатима.

Додик, један од најмоћнијих политичара у РС, који је у међувремену смењен са позиције председника, и у наредним данима наставио је да сипа увреде.

Рекао је како припадници ЛГБТ заједнице треба да оду на неко острво „где је то нормалност" и да им треба забранити приступ школама.

„Свим активистима те групације треба забранити приступ школама да пропагирају такве ствари, да се из уџбеника избаци садржај те врсте", једна је од Додикових спорних изјава.

Сарајевски отворени центар је због ових изјава поднео колективну тужбу пред Основним судом у Бањалуци који га је крајем фебруара 2026. првостепено прогласио кривим.

Крив је „јер је повредио право на једнако поступање у односу на чланове ЛГБТИ заједнице на основу њихове сексуалне оријентације, родног идентитета и полних карактеристика", образложила је суткиња Дејана Тепић у пресуде у коју је ББЦ на српском имао увид.

Ни Додик, ни његов адвокат Горан Бубић нису одговорили на захтев ББЦ-ја за изјаву.

У земљи обележеној ратом, подељеној невидљивим ентитетским и националним линијама, ЛГБТ људи суочавају се са неприхватањем и неретко насиљем у породици.

Шта пресуда значи за нападнуте?

Лејла Хуремовић, ЛГБТ активисткиња, каже за ББЦ на српском да јој пресуда „значи много".

Она је нападнута у Бањалуци два дана после Додикове изјаве и сведочила је против током процеса.

„Нимало није било једноставно поново пролазити сва питања и сећања у вези са нападом на нас", каже Хуремовић за ББЦ на српском.

Пресуда јој, додаје, буди наду да су правосудне институције спремне да бране људска права и мањине од дискриминације у земљи где ЛГБТ људи немају право да региструју истополно партнерство, подигну заједно кредит, наследе партнера или чак га обиђу у болници.

Према Извештају о људским правима ЛГБТИQ људи за 2025. јаз у односу институција према припадницима ове заједнице све је дубљи између два ентитета - Републике Српске и Федерације БиХ.

Пресуда је обрадовала и активисткињу Мелани Исовић која је после напада хулигана морала да напусти Републику Српску.

„Пресудом се шаље порука да дискриминацији нема места у јавном простору", каже она и наглашава да је важно што је ово одлука бањалучког суда о немилом догађају.

„Нису на нас физички насрнули, али су нас вређали, узвикивали су 'Убиј педера', 'Бањалука је чиста', 'Убићемо вас, бежите одавде'", испричала је пре три године за ББЦ.

Суд је утврдио да је Додик у три наврата у медијима повредио достојанство ЛГБТИ људи и забранио му је да предузима исте или сличне радње „којима се крши или може прекршити право на једнако поступање".

Додику је наложено и да о властитом трошку пресуду објави у медијима.

Зашто је пресуда важна за друштво у БиХ?

„Ово је почетак, али је добар почетак", каже Џенана Хаџиомеровић која је у име Сарајевског отвореног центра поднела колективну тужбу против Додика.

Верује да би због пресуде политичари у БиХ сада могли да буду опрезнији.

„Пресуда је значајна без обзира што није правоснажна зато је што је изречена против високо позиционираног званичника, односно врло утицајног човека у Босни и Херцеговини", каже Душка Јуришић, заменица министра за људска права и избеглице БиХ.

Оцењује да су ЛГБТ људи у БиХ неприхваћени и да су најугроженија маргинализована група.

Напади на ЛГБТ људе у БиХ нису реткост ни у јавном простору, а највећи инцидент десио се 2014. када су нападнути посетиоци Квир фестивала „Мерлинка".

Од укупно 14 нападача, тужилаштво је оптужило двојицу.

Један од нападача је признао кривицу и осуђен је на условну казну затвора од шест месеци.

Други је преминуо у току поступка.

У међувремену, Уставни суд БиХ је утврдио да је полиција Кантона Сарајево, једног од десет у Федерацији БиХ, пропустила заштитити учеснике Фестивала чиме је прекршила њихово право на јавно окупљање.

Наредни квир догађаји одржавани су уз веће присуство полиције.

Погледајте: Додик за ББЦ о будућности Републике Српске

Пресуда Додику потврђује став из домаћег и међународног права да слобода изражавања није апсолутно право, односно да није свако изражавање допуштено, каже Дејан Лучка, директор Бањалучког центра за људска права.

„У конкретном случају, изражавање није било у складу са законским одредбама, јер је имало дискриминаторни карактер и ефекат, нарушавало је достојанство, те се са њиме са позиције моћи доприносило стигматизацији и делегитимизацији присуства ЛГБТИ заједнице у јавном простору, уз имплицитне позиве на њено институционално и друштвено искључење", каже Лучка за ББЦ на српском.

Ова пресуда је други случај пресуђене дискриминације над припадницима квир заједнице.

Пред Кантоналним судом у Сарајеву раније је због дискриминаторних изјава осуђена Самра Ћосовић-Хајдаревић, некадашња заступница Странке демократске акције у Скупштини Кантона Сарајево.

„Желим да се овакви људи изолују и склоне што даље од наше деце и друштва.

„Нека иду негде друго и праве себи град, државу, законе и своја права која им нико неће оспоравати.

„Али овде не", написала је 2019. на друштвеној мрежи Фејсбук.

Суд је прогласио кривом због говора мржње.

„Ту је суд био мало храбрији у оцени, него у случају пресуде Додику", каже Хаџиомеровић.

Погледајте видео о првом ЛГБТ филму у Југославији

Може ли пресуда да делује одвраћајуће?

Додикова одбрана се базирала на две ствари: да су медијски материјали непозудан извор, и да се радило о личном мишљењу.

Суд је обе тезе одбацио.

„Сигуран сам да је ово мали корак у смеру одвраћања, али је битно да наставимо радити на овом питању", каже Дарко Пандуревић из Сарајевског отвореног центра.

Активисти верују да ће прва пресуда за дискриминацију највише утицати на грађане који су до сада били сведоци некажњивости тешких речи према квир заједници.

Ипак, изречене санкције нису довољне да се од дискриминације суздрже и политичари.

„Један од разлога за то је што се не ради о кривичној пресуди, која иначе има снажнији одвраћајући учинак у односу на друге врсте пресуда", каже Лучка.

Политичка аналитичарка Тања Топић не би била изненађена када би видела да већи део хомофобног друштва, како каже, одушевљено прихвати пресуду.

„Али мислим да је она у овом тренутку дочекана без много реаговања, јер Милорад Додик има тренутно већих брига", сматра Топић.

Ова пресуда за Додика је, верује, маргинална „у поређењу са новим геополитичким преслагањима и додворавањем Америци и Израелу."

Додик је у јесен 2025. скинут са америчке листе санкција, а одржава блиске односе са званичницима Израела, као и Русије.

Слично размишља и активисткиња Лејла Хуремовић.

„Не би ме чудило да ће некима, попут Милорада Додика, импоновати што је пресуђен да је дискриминисао ЛГБТИQ+ људе, што наравно говори о његовом политичком ставу који је ултрадесничарски", сматра Хуремовић.

Није доказана веза Додиковог говора и напада хулигана

Два дана после напада на активисте, међу којима је било и троје новинара, реаговали су и из Удружења БХ новинари, оптужујући да су „за нападе криви Милорад Додик и Драшко Станивуковић, градоначелник Бањалуке".

У новој одлуци суда није пронађена веза Додиковог говора и напада на активисте који су се састали на тајној локацији.

„Тачно, али ми нисмо ни тврдили да је он директно утицао на нападе.

„Суд је утврдио да је Додик требао да смирује ситуацију, а не да узнемирава", каже Хаџиомеровић.

Заменица министра за људска права и избеглице БиХ, која је једина реаговала на пресуду, незадовољна је што починиоци нису кажњени.

Сматра и да је полиција погрешила јер није одвраћала нападаче, нити их ухапсила.

Замера им и што нису спровели поступке унутар полиције.

„Против оних полицајаца који су били у непосредној близини инцидента, а ништа нису предузели", каже Јуришић.

Ово је трећа пресуда против Додика у последњих годину дана.

У августу 2025, Суд БиХ га је правоснажно осудио на годину дана затвора због непоштовања одлука високог представника међународне заједнице у БиХ Кристијана Шмита.

Додик је казну заменио новчаном, а забрањено му је политичко деловање на шест година.

У одвојеном случају, Основни суд у Бањалуци прогласио га је кривим за клевету против политичке аналитичарке Тање Топић коју је 2021. назвао „агенткињом немачке обавештајне службе".

На ову пресуду Додик има право жалбе.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk