Можете ли да се заразите болестима са даске на ве-це шољи

Док седате на даску ве-це шоље коју су користиле стотине других особа истог дана, могли бисте да се запитате: колико дуго патогени преживљавају по тоалетима?

Једном кад крочите у јавни тоалет, може бити немогуће одупрети се снажном осећању гађења.

Призор урина попрсканог по дасци и поду, оштар смрад нечијих туђих телесних течности - то заиста уме да вам надражи сва чула.

Можете да отворите врата кабине лактом, повучете воду стопалом или да прекријете читаву даску тоалет папиром и обавите то из чучња, ако вам је читава ствар сувише одурна да бисте о њој уопште размишљали.

Али да ли можете стварно да се заразите од пуког седења на тоалетној дасци?

Или су сложене технике које неки људи користе да би избегли контакт потпуно сувишне?

Ево шта микробиолози имају да кажу на то.

Оно чиме се (вероватно) нећете заразити

„Теоретски гледано, да, можете да се заразите са даске за ве-це шољу, али је тај ризик занемарљиво низак“, каже Џил Робертс, професорка јавног здравља и микробиологије са Универзитета у Јужној Флориди.

Узмите на пример сексуално преносиве болести.

Већина бактерија и вируса који могу да их изазову, од гонореје до хламидије, не могу да преживе дуго ван тела организма, а камоли на хладним, тврдим површинама као што су даске ве-це шоље.

Због тога се верује да већина сексуално преносивих болести може да се пренесе само преко директног контакта гениталија и размене телесних течности.

Неко би морао да буде довољно велики баксуз да покупи нечије туђе свеже телесне течности одмах са даске па право на гениталије или руком или тоалетним папиром да би био угрожен, каже Робертс.

Дакле, иако је добро бити опрезан и одржавати хигијену, као што је избегавање тоалета који су очигледно контаминирани, то није нешто око чега треба да остајете будни по читаву ноћ.

„Кад би даске за ве-це шољу могле лако да преносе сексуално преносиве болести, виђали бисмо их чешће у свим старосним групама и код људи без историјата сексуалних активности“, каже Робертс.

Слично томе, Робертс каже да је такође мало вероватно да ћете се заразити крвним болестима са даске за ве-це шољу.

За почетак, она мисли да бисте видели - и избегавали - нечију крв да се нађе на дасци за ве-це шољу.

У сваком случају, она не би лако пренела крвне патогене у одсуству сексуалне активности или убризгавања контаминираним иглама, каже она.

Једнако је мало вероватно да бисте се заразили инфекцијом уринарног тракта неке друге особе са даске за ве-це шољу, каже Робертс.

Заразили бисте се том инфекцијом само ако бисте пребацили фекалије са даске право у ваш уринарни тракт, али је за то потребна стварно велика количина фекалија, каже Робертс.

Много је вероватније да ћете се заразити инфекцијом уринарног тракта ако обришете властити измет сувише близу ваших гениталија, додаје она.

Чиме можете да се заразите

Има, међутим, неких изузетака код дуговечнијих сексуално преносивих болести.

Хумани папилома вируси (ХПВ), који изазивају гениталне брадавице, могу да се задрже и до недељу дана на чврстим површинама, мада то зависи од неколико фактора.

„Ови вируси су веома мали и имају веома стабилне протеинске чауре које им омогућују дужи 'рок трајања' у животној средини“ каже Карен Дус, професорка микробиологије и имунологије на Универзитету Тоуро у Невади.

ХПВ је обично отпорнији на средства за дезинфекцију руку и захтева концентрацију од 10-постотне варикине да би уништио ту тврду, заштитну протеинску чауру, каже Дус.

Ипак, ови вируси могу да се пробију у ваше тело само ако је кожна баријера ваше гениталне области компромитована, каже Дус, неким осипом или раницом, док седите на дасци.

Као такав, ХПВ се обично преноси само преко сексуалног контакта коже уз кожу, као што су орални, анални и вагинални секс.

Слично томе, у теорији, неко са гениталним херпесом у упали може да остави вирус на тоалетној дасци, а накнадни корисници могу бити угрожени ако имају раницу на кожи или ако су имунокомпромитовани, каже Данијел Еткинсон, клинички предводник за онлајн здравствену компанију Треатед.цом у Сједињеним Америчким Државама.

Али то је мало вероватно, каже Еткинсон.

Да ли, дакле, треба да покривам даску или чучнем да је не бих додирнуо?

Прекривање даске папиром пре него што седнете на њу, или коришћење покривача за тоалетну даску, може да делује као најчистији начин да се користи јавни тоалет.

Према једној анкети групе за истраживања ЈуГов из 2023, око 63 одсто Американаца седне кад користи јавни тоалет, али око половине њих прво прекрије даску ролном тоалет папира.

Иста анкета показала је да око 20 одсто људи уместо тога само чучне.

Међутим, слој тоалетног папира или покривача за даску вас вероватно неће заштитити од патогена - они се праве од порозних материјала, тако да не могу да спрече бациле да се пробију кроз њих и додирну ваше гениталије.

А чучање може потенцијално да направи више штете него користи, према Стефани Бобинџер, клиничкој специјалисткињи за карлично здравље у Медицинском центру Векснер Државног универзитета у Охају.

Кад жене лебде над тоалетом да би мокриле, оне згрче карлично дно и мишиће карличног појаса.

То опструира проток урина из бешике, због чега морају да тискају јаче и врше непотребан притисак на карлицу.

То такође значи да жене можда неће до краја испразнити бешику у том процесу, што понекад може да доведе чак и до инфекције уринарног тракта.

Прави проблем

Испада да ризик од заражавања неком болешћу у купатилу, уопштено гледано, не потиче од вашег гениталног контакта са тоалетном даском.

Уместо тога, она потиче од ваших руку у додиру са тоалетном даском и њеном контаминираношћу бактеријама или вирусима из малих честица ваших или телесних течности других људи, каже Робертс, а онда додирнете лице и уста тим прљавим рукама.

„Претња није по вашу стражњицу, већ по ваша уста од ваших руку“, каже Робертс.

За почетак, парчићи фекалија прошараних преко тоалетне даске могу да садрже патогене као што су Ешерија колии, Салмонела, Шигела, Стафилококе или Стрептококе.

Кад се унесу у тело, оне могу да доведу до гастроинтестиналних симптома као што су мучнина, повраћање и дијареја.

Фекалије такође могу да садрже трагове норовируса.

Овај изузетно заразни патоген лако се шири преко контаминираних површина, баш као и преко хране или пића, или директног контакта са неким ко није здрав.

Изузетно је отпоран.

На неким површинама, може да преживи и до два месеца.

А врло мало њега и те како је довољно да се неко разболи - верује се да је за заражавање некога довољно између 10 и 100 честица вируса.

Једна студија је израчунала да се људи највероватније заразе норовирусом додиривањем контаминираних површина у купатилу, за разлику од ковида-19 и аденовируса - патогена који изазивају симптоме налик прехлади или грипу код већине заражених људи, или озбиљнијих болести код оних који су старији или имунокомпромитовани.

Ипак, прави ризик од разбољевања на овај начин могао би да буде веома низак.

„Купатило није контаминирано фекалијама од Средњег века - оно се редовно чисти“, каже Робертс.

Она каже да кад њени студенти микробиологије узму брис са површина различитих окружења у потрази за микробима, количина коју нађу у компјутерској лабораторији је неупоредиво већа од оних у тоалетним кабинама.

„У Сједињеним Америчким Државама, кућни тоалети имају много више бацила од јавних тоалета које смо проучавали на универзитету“, каже Чарлс Герба, професор вирологије на Универзитету у Аризони.

„Практично је безбедније на већини места користити тоалет у јавном ве-цеу него код куће.“

На већини локација, екипе за чишћење бришу тоалетне даске неколико пута дневно, док већина домаћинстава чисти властито купатило само једном недељно, кажу Гербина истраживања.

Идеални временски распоред чишћења купатила по домаћинствима, према Гербиној лабораторији, био би на свака три дана.

Погледајте видео: У тоалету се налази благо за које ни не знамо

Чувајте се 'кијања тоалета'

Наравно, већина људи не иде около и намерно пипка тоалетне даске по купатилима.

И иако већина људи пере руке много ређе него што бисмо ми то волели да верујемо, надамо се да обично не трпате руке у уста одмах након што сте користили тоалет.

Међутим, постоји други начин да се заразите неком болешћу у купатилу.

Ту на сцену ступа „тоалетни облак“.

Кад повучете воду у тоалету, бацили из шоље излете у ваздух и почну да падају свуда по тоалетној кабини.

И свуда по вама, ако сте још увек у кабини.

Математички модели сугеришу да би могло да излети и 40 до 60 одсто честица присутних у ве-це шољи.

„Неки људи то називају 'тоалетним кијањем'“, каже Герба.

Површина са највише бацила у тоалету заправо је под.

Студије су показале да бактерија Клостридијум дифичиле - патоген који је уобичајен у здравственим окружењима и уме да буде озлоглашено тежак за уклањање из окружења – може да путује далеко у ваздуху пошто је вода повучена у ве-це шољи.

Она путује у спорама а може чак и да се удахне.

Овај ризик, стога, не потиче само од тоалетних дасака, већ и од тоалетних поклопаца, квака, повлачења воде, ручица на лавабоима, и кутија за папирне убрусе, које додирујете директно рукама, каже Герба.

Површина са највише бацила у тоалету, каже он, заправо је под.

Нажалост, купатила такође често садрже трагове бонус патогена које не бисте обично повезали са нечијом мокраћом или каком, већ напросто са кијањем и кашљањем.

На пример, на површинама по купатилу понекад може да се нађе вирус грипа.

Како избећи болести док сте у тоалету

Има неколико здраворазумских корака које можете да предузмете да бисте избегли да се заразите нечим гадним у било ком тоалету, па било то код куће или у јавности.

Елизабет Педи, инжењерка за водену хигијену на Универзитету Лоуборо у Великој Британији, препоручују да се ствари додирују што је могуће мање.

(Штавише, један од начина на које произвођачи тоалета могу да учине купатила безбеднијим је да осмисле механизме за повлачење воде, дозаторе сапуна, сушаче руку и много тога још који се користе без додиривања, каже Педи.)

Да бисте избегли тоалете облаке, спуштање поклопца на шољи делује као одговоран избор, али „спуштање поклопца и његово дизање није чинило скоро никакву разлику кад је то у питању“, каже Герба.

Његова студија из 2024. показује да вируси из тоалетног облака могу да побегну постранце, чак и кад је поклопац спуштен.

То је вероватно зато што поклопци обично не належу савршено на даске а јавни тоалети вероватно имају јачи притисак приликом повлачења да би трошили мање воде.

Штавише, Педи мисли да би произвођачи тоалета требало да потпуно уклоне поклопце са шоља, како би се избегло да људи додирују поклопац а потом случајно додирну и даску.

„Поклопац није заправо пут напред“, каже она.

Има много ефикаснијих изума, каже Педи, као што је прављење ве-це шоља са штитницима који се убацују између шоље и даске.

Тренутно се они углавном користе у здравственим окружењима да би заштитили сестре и докторе од патогена које пацијенти избацују повлачењем воде, каже Педи.

Постоје и ваздушне прскалице за које се показало да су ефикасне у чишћењу ваздуха и површина по купатилима, стога помажући да се спречи ширење патогена преко „кијања тоалета“.

Друга опција је повући воду и одмах напустити кабину.

„Обично повучем воду и побегнем“, каже Герба.

Он препоручује и да се сачека 10 минута пре него што се уђе у јавни тоалет за неким, мада то може бити тешко постићи у пракси.

Ако унесете телефон у тоалет, ризикујете да он дође у контакт са патогенима који су попрскани свуд по кабини.

А онда су ту и мобилни телефони.

Не препоручује се да користите ваше телефоне док сте у тоалетној кабини, каже Робертс - ваш телефон је већ изузетно прљав, пошто га носите свуда са собом, спуштате га на сваку ивицу, и додирујете га све време.

Ако га унесете у тоалет, ризиковаћете да дође у контакт са патогенима који су већ попрскани свуд по кабини, а потом ћете га носати свуда са собом чак и пошто сте опрали руке.

Најпростија ствар коју можете да урадите јесте да увек перете руке одмах након што сте ишли у тоалет, каже Герба, који истиче да просечна особа у Тусону, у Аризони, проводи само 11 секунди перући руке, док Центри за контролу болести у Сједињеним Амерички Државама препоручују да се руке перу 20 секунди .

„Тек отприлике сваки пети човек заправо пере руке како треба“, каже Герба.

Дакле, да би се спречило да се заразите неком болешћу у јавном тоалету, перите руке.

Још боље, унесите додатни корак наношењем средства за дезинфекцију руку, јер је ова комбинација значајно ефикаснија у заштити од самог прања руку.

И покушајте да не дозволите да вас страх од патогена који се крију по тоалетима држе буднима по ноћи - ваш ризик је (вероватно) нижи него што мислите.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]