Русија неће нападати Украјину током ледених дана, потврдио Кремљ

Амерички председник Доналд Трамп рекао је да је руски председник Владимир Путин пристао да неколико дана не напада Кијев, престоницу Украјине, и друге градове и места због „изузетно хладног“ времена.

Москва је потврдила да је Путин позитивно одговорио на Трампову молбу.

Русија неће покретати нападе на Украјину до недеље, 1. фебруара, на дан када је заказана нова рунда трилатералних преговора о мировном споразуму у Абу Дабију.

Дмитриј Песков, портпарол Кремља, потврдио је да је Трамп позвао Путина и замолио га за привремено примирје.

Циљ предлога је стварање повољнијих услова за преговоре о решавању украјинског сукоба, додао је Песков, не желећи да износи детаље.

„Био је то лични захтев (америчког председника), нема се више шта додати", рекао је Песков новинарима.

Украјински председник Владимир Зеленски је поздравио Трампову објаву и рекао да „очекује да ц́е Русија испунити обец́ање".

Прогнозиране температуре у украјинској престоници и широм земље биће изузетно ниске.

У наредних дана биће испод 20 степени Целзијуса у Кијеву, према сајту АццуWеатхер.

Русија је појачала нападе на енергетску инфраструктуру Украјине током оштре зиме, као што је то чинила током хладних периода од почетка инвазије, фебруара 2022. године.

„Лично сам замолио председника Путина да не гађа Кијев и друге градове недељу дана, и он је пристао да то учини“, рекао је Трамп током састанка кабинета, директно преношеног на телевизији.

„Много људи ми је рекло: 'Не губи време, нећеш то добити од њега, али он [Путин] је пристао. Баш лепо“, додао је Трамп.

Украјинци, рекао је, „скоро да нису поверовали, али су били веома срец́ни због тога јер се баш муче“.

Зеленски је потом на мрежама објавио да је Трамп дао „важну изјаву“ о „могуц́ности осигуравања безбедности за Кијев и друге украјинске градове током екстремно хладног периода“.

„Наши тимови су о томе разговарали у Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ).

„Очекујемо да ц́е договор бити спроведен“, рекао је.

Ипак, дан касније, Зеленски је рекао да нема званичног договора о привременом прекиду ватре.

„Ово можемо да сматрамо приликом, не споразумом. Да ли ц́е функционисати, још не могу да кажем. Није било директног дијалога или директног споразума о овом питању нас и Русије“, рекао је Зеленски.

Додао је да је Украјина је спремна да не циља руске рафинерије - што чини месецима - ако Русија не буде гађала украјинске енергетске објекте.

Украјински председник је одговорио и на позив руских власти да дође у Москву, назвавши га „неконструктивним".

„Могу да га [Владимира Путина] позовем у Кијев; нека дође.

„Али ако неко не жели да се састане, а то не жели директно да каже из неког разлога, онда се Москва упућује такве позиве“, рекао је Зеленски.

Путин је позвао Зеленског да дође у Москву на лични састанак у јесен 2025. године.

У то време, украјински председник је рекао да не може да иде у руску престоницу док је његова земља под свакодневним нападима.

„Он [Путин] може да дође у Кијев“, рекао је тада Зеленски.

Ове недеље, помоц́ник руског председника Јуриј Ушаков поновио је да ц́е Русија украјинском председнику гарантовати безбедност и „радне услове“ у Москви.

Путин је до сада више пута рекао да неће директно да преговара са Зеленским, сматрајући га нелегитимним председником јер је његов мандат истекао, а нису организовани нови избори.

Украјинске власти раније су 'замрзле' могућност одржавања избора због рата и немогућности да буду организовани на целој њеној територији, као и великог броја избеглих и расељених.

Русија тренутно заузима петину целокупне украјинске територије, међу којој и полуострво Крим, које је анектирала још 2014. године.

Руске снаге контролишу готово целокупну територију Луганске области и већи део Доњецке области.

Обе те области заједно чине велики регион Донбаса, на истоку Украјине, а један од главних захтева Москве је да се украјинска војска потпуно повуче из њега.

Прошле недеље, руски, украјински и амерички преговарачи састали су се у УАЕ на првим трилатералним разговорима од почетка рата.

Све стране су описале разговоре као конструктивне, али није било објаве да је Русија пристала да обустави нападе док траје изузетно хладно време које тренутно погађа регион.

Уместо тога, напади су настављени, посебно на анергетску мрежу.

Већина украјинских или нема струју или је снабдевање битно ограничено.

Милиони људи су без струје или грејања.

Радници електропривреде даноноћно поправљају кварове, али њихов труд може да се врло брзо покаже узалудним јер Руси нападају у таласима.

Чак и када се струја врати, снабдевање траје само неколико сати - довољно за пуњење уређаја, али не и за значајно загревање домова.

Број жртава од почетка рата: процене

Рат Русије и Украјине ближи се четвртој годишњици.

До сада је погинуло или рањено скоро два милиона бораца на обе стране, објавио је недавно Њујорк тајмс, цитирајући студију америчког Центра за стратешке и међународне студије (Центер фор Стратегиц анд Интернатионал Студиес).

Ова организација, са седиштем у Вашингтону, тврди да је 325.000 руских војника погинуло између фебруара 2022. и децембра 2025. године, а додатних 875.000 је рањено или нестало.

Близу 600.000 украјинских војника је погинуло, рањено или се води као нестало, наводи исти извор.

То значи да је укупан број жртава на обе стране скоро 1,8 милиона, тврди се у студији.

„Ниједна велика сила није претрпела ни приближно овај број жртава или смртних случајева ни у једном рату од Другог светског рата“, наводи се у студији.

Москва је категорички одбацила ове тврдње.

„Не мислим да овакви извештаји могу и треба да се сматрати поузданим информацијама“, рекао је Песков новинарима 28. јануара 2026.

Од почетка рата 24. фебруара 2022, и Москва и Кијев су ретко саопштавали број својих жртава.

Недавно је Русија изнела тврдњу да Украјина дневно губи 1.000 војника у рату.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]