'Са 14 година, мајка ме је натерала да се удам за одраслог мушкарца'

Патриша Лејн је одрасла у Еден Прерију, градићу са зеленим брдима и погледом на реку на ободу Минесоте, у Сједињеним Америчким Државама.

За многе, то је идилично место.

За њу, оно представља детињство одсечено од света.

„Мој брат и ја смо били друштвено веома изоловани.

„Иако смо живели у предграђу великог америчког града, живела сам по строгим правилима, тлачили су ме“, присећа се Лејн.

Жртва сексуалног злостављања од веома раног доба, Лејн је упала у дубоку депресију која ју је навела, са 12 година, да потражи помоћ преко телефонског броја за кризне ситуације.

Тако је упознала Тима - мушкарца који се једног дана јавио на њен позив и који ће, месецима касније, постати њен муж.

Тим је имао 25 година и учио је богословију.

У склопу његове верске обуке да постане мисионар, добио је задатак у једној малој организацији да се јавља на телефонске позиве.

Њих двоје су се ускоро договорили да се нађу и, после кратког периода, Лејн је затруднела и верила се.

Имала је само 14 година.

Лејн је одрасла у евангелистичкој породици.

„Открила сам да молитва не ради као контрацепција. Била сам трудна и нисам желела да се удам за њега“, присећа се Лејн.

Док је Тим плакао у подруму, Лејн је саопштила родитељима да је трудна.

Реакција њене мајке није била онаква каквој се надала - окривила ју је да је „обешчастила породицу".

„Моја мајка је била врло недвосмислена: ја сам искључиво крива за сву срамоту коју сам нанела породици и једини начин да то исправим је да се удам за тог мушкарца и да му будем добра жена“, каже Лејн.

Ако је желела да задржи бебу, морала је да се уда.

Њен отац је потписао образац о пристанку и наредног дана су Лејн, њена мајка и Тим пошли на југ у потрази за судом у савезној држави која је дозвољавала некоме Лејниног годишта да се уда, што је иначе било забрањено у Минесоти.

„Сматрала сам да немам другу опцију.

Нисам желела да се удам за њега, али сам очајнички желела да задржим бебу и да је одгајам.

„Знала сам да могу да будем добра мајка.“

Трудноћа као рупа у закону

Лејн, њена мајка и Тим су прво стигли у Кентаки, најближу државу Минесоти која је дозвољавала брак у њеним годинама.

Али локални званичници су одбили њихов захтев.

„Апсолутно не. Превише су млади“, присећа се Лејн да су јој рекли.

„И били су у праву. Потпуно у праву. Била сам премлада.“

Наставили су даље до Алабаме, где је у то време могла да се уда уз родитељски пристанак.

У Округу Лодердејл, у року од неколико минута, Лејн и Тим су били венчани.

Није носила белу хаљину нити је украсила косу цвећем за венчање.

Њена мајка је била једини сведок.

„Све се десило невероватно брзо. Нисам желела да будем тамо.

„Није ми се допадао тај човек, а моја мајка је била ван себе од беса“, каже за ББЦ Лејн, која данас има 58 година.

„Било је језиво.“

Неколико минута пошто је добила венчани лист, отишла је до парка преко пута суднице и села на љуљашку - детињасти импулс који је наљутио и њену мајку и њеног новог мужа.

„Ништа од тога није било како сам ја замишљала венчање“, присећа се Лејн.

У то време била је у раним недељама прве трудноће и касније је родила дете које је дато на усвајање.

„Нисам потписала властити венчани лист.

„Моје име је на њему, али од мене се није тражило да га потпишем. Моја мајка га је потписала уместо мене.

„Предала је мој живот у руке мушкарца. Тако ти бракови функционишу.

„Други људи вас само предају и не можете да побегнете док год не напуните 18 година“, каже она.

За 46 година откако се Лејн удала за Тима, закони Алабаме су се врло мало променили.

Данас 14-годишњакиње не могу да се венчају, али 16-годишњакиња то може уз пристанак једног родитеља, упркос томе што је 18 година минимална старосна граница за брак.

„Не постоји друга додатна заштита.

„Држава не захтева од малолетника да да независни пристанак, нити је обавезно судско одобрење“, објашњава правница Анастазија Ло.

Само је 16 америчких савезних држава, уз главни град Вашингтон, 2025. је поставило 18 година као минимално законско годиште за брак без изузетака.

То је стандард који захтевају групе за заштиту људских права.

Правни изузеци у другим државама подразумевају трудноћу од намењеног супружника, да је дете те особе већ рођено и родитељски пристанак.

Државе у којима је трудноћа успешно предочена као разлог за изузеће минималног старосне границе за брак су Арканзас, Нови Мексико и Оклахома.

Анастазија Ло из организације за родна права Равноправност сада (Еqуалитy Ноw) тврди да изузеци не чине ништа сем да „додатно легитимизују везе и чинове искоришћавања који би се иначе сматрали законским силовањем или злостављањем детета.“

Према Уједињеним нацијама, 2025. је око 12 милиона девојака у свету и даље било удато пре 18. године, што је старосни праг који дефинише дечји брак.

Многе организације упозоравају да напори морају драстично да се појачају да би се до 2030. године елиминисала ова пракса, у складу са Циљевима одрживог развоја.

Ова пракса је међународно призната као кршење људских права.

Само у САД, где не постоји федерално прописана минимална старосна граница за брак, више од 300.000 малолетница било је законски удато између 2000. и 2021, према документацији организације Коначно без окова, која ради на окончању ове праксе у земљи.

Неке од њих су биле удате са само 10 година, мада је већина била удата са 16 или 17.

Већина девојака је била удата за одрасле мушкарце.

„Федерални закон би попунио законске рупе које тренутно дозвољавају и охрабрују дечји брак и трговину децом под маском брака“, каже Ло.

'И даље се борим са изолацијом'

У годинама после њеног брака, Лејн је била суочена са изузетно тешким одлукама, међу којима је било давање ћерке на усвајање и развод од мужа.

Касније се преудала - овај пут властитом вољом.

Према организацијама које раде на борби против присилног и дечјег брака у САД, погођене девојчице су често постајале изоловане и склоне напуштању школовања, што их је чинило још зависнијим од мужева.

„Изгубила сам неколико година образовања. Сустигла сам се касније, али није исто“, каже Лејн.

„Мој муж ми није дозвољавао да имам пријатељице. Била сам потпуно сама.

„До данашњег дана се борим са изолацијом до данашњег дана.

„Пријатније ми је да сам сама него у групи зато што ми је и даље тешко да верујем људима“, каже она.

Од 2018. одине, 16 држава је променило законе тако да забране дечји брак, захваљујући непрестаним кампањама преживелих и грађанског друштва.

Али остаје да се уради још много тога.

„Људи мисле да се то дешава само у земљама у развоју или у одређеним религијама. Али не, то се дешава и у Сједињеним Америчким Државама“, каже Лејн.

Активисти кажу да одсуство свести да је дечји брак проблем у САД, у комбинацији са дубоко усађеним родним предрасудама, чини правну реформу утолико тежом.

„За ове мушкарце, брак је начин да избегну кривично гоњење. Тражим од посланика да то не дозволе“, каже Лејн.

„А за оне који тврде да је са 16 или 17 година то већ права љубав - сјајно.

„Ако је права љубав, биће и даље права љубав кад буду имале 18 година.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk