Провера истинитости Трампових тврдњи из говора у Давосу

У говору у којем је скакао са теме на тему пред бројним лидерима на Светском економском форуму у швајцарском Давосу, амерички председник Доналд Трамп је изнео низ спорних тврдњи.

Трамп се дотакао жеље да преузме Гренланд од Данске - о чему је рекао да „мало тражи“, америчког доприноса савезу НАТО и енергије ветра у Кини.

У говору који је трајао више од сат времена било је много лажних тврдњи којима се позабавио ББЦ тим за утврђивање чињеница.

Да ли је Америка 'вратила Гренланд' после Другог светског рата?

Трамп недељама говори о жељи да преузме Гренланд, углавном самоуправну територију Данске.

Он тврди да је острво од кључне важности за америчку националну безбедност.

„Ми смо вратили Гренланд Данској“ после Другог светског рата, рекао је Трамп у Давосу, додавши: „Колико смо глупи били што смо то урадили?“

Али Гренланд није припадао Америци да би могла да га враћа.

Међународни суд је 1933. године, као претходник Међународног суда правде (ИЦЈ), донео одлуку да Гренланд припада Данској.

Данска се предала Немачкој 1940, а годину дана касније амерички и дански представници потписали су споразум који омогућује Америци да брани Гренланд како би спречили нацисте да га заузму.

То је довело до изградње америчких база на острву, као и размештаја америчких војника.

Међутим, споразум није обухватао трансфер суверенитета, што значи да Гренланд никад није постао америчка територија.

Плаћа ли Америка 'практично 100 одсто' одбране у НАТО?

Амерички председник је критиковао НАТО и тврдио да „Сједињене Америчке Државе плаћају практично 100 одсто" у војно-политичком савезу.

За ниво доприноса од земаља чланица НАТО-а рекао је: „Нису плаћали ни два одсто, а сада плаћају пет одсто“.

Ниједна од ових тврдњи није истинита.

Последњих година, америчко трошење на одбрану чинило је око 70 одсто укупног трошења земаља НАТО.

То је 2024. спало на 65 одсто, а 2025. године се процењује да је било 62 одсто, јер је требало да све чланице НАТО први пут потроше најмање два одсто сопственог бруто друштвеног производа (БДП) на одбрану.

Амерички председник је натерао ове земље да се обавежу на веће трошење на одбрану, али пет одсто о којима говори Трамп је дугорочни циљ који треба да буде постигнут до 2035. године.

Тренутно ниједна чланица НАТО не троши толико, јер се процењује да је чак и Пољска, која издваја највише од БДП-а на одбрану, потрошила нешто мање од 4,5 одсто 2025. године.

Да ли је тачно да Америка ништа није добила од НАТО-а заузврат?

Америка „никад није добила ништа“ од НАТО и да „никад нисмо тражили ништа“, устврдио је Трамп у Давосу.

На интернет страници НАТО пише да је „колективна одбрана најосновније начело НАТО“, а Члан 5 њеног оснивачког споразума наводи да ће се „оружани напад на једну земљу чланицу НАТО сматрати нападом на све њих“.

САД је једина земља чланица савеза која се позвала на Члан 5, урадивши то после напада од 11. септембра 2001. године.

НАТО земље су допринеле трупама и војном опремом за рат под вођством САД у Авганистану који је уследио.

Међу тим земљама била је и Данска, које је претрпела највеће губитке по глави становника од свих америчких савезника.

Они су углавном били слати у најпроблематичније области заједно са британским снагама у покрајини Хелманд.

Да ли је тачно да Кина нема фарме ветра?

Трамп је у Давосу критиковао енергију ветра, што је његова од раније позната мета, за коју је рекао да је део „нове зелене преваре“.

Издвојио је Кину, тврдећи да иако она прави много ветротурбина, „није успео да пронађе ниједну фарму ветра у Кини“.

Кина има једну од највећих фарми ветра на свету у Гансуу, која може да се види из свемира.

Кина генерише више енергије ветра него било која друга земља, према Оур Wорлд ин Дата (Наш свет у подацима).

Његова статистика показује да је Кина 2024. године генерисала 997 терават-часова из ветра.

То је било више него двоструко у односу на Америку, која је била на другом месту.

Узима ли Велика Британија 92 одсто прихода од нафте из Северног мора?

Трамп је у говору издвојио и Велику Британију, критикујући њену енергетску политику.

Говорећи о нафти из Северног мора, Трамп је погрешно изјавио: „Велика Британија онемогућује нафтним компанијама да раде, узимајући 92 одсто од свих прихода.“

Нафтне и гасне фирме у Северном мору плаћају 30 одсто корпоративног пореза на приходе и још додатних 10 одсто преко тога.

То је више од 25 одсто корпоративног пореза које плаћају друге велике компаније.

У новембру 2024. године, влада је повећала порез на неочекивану добит нафтним и гасним компанијама са 35 на 38 одсто.

То укупни порез на нафту из Северног мора диже на 78 одсто, који се плаћају на добит, не на приходе.

Порез на неочекивану добит, који су увели конзервативци 2022. као одговор на повећање рачуна за струју, истиче 2030. године.

Погледајте видео: Зашто Трамп жели Гренланд

Да ли је Трамп обезбедио 18 билиона долара инвестиција за Америку?

Трамп је говорио и о инвестицијама које је његова администрација обезбедила за Америку.

„Обезбедили смо улагања од рекордних 18 билиона долара“, рекао је, а касније поновио да је „уложено 18 билиона долара“.

Износио је сличне тврдње и раније - у октобру је рекао да је САД привукла инвестиције вредне 17 билиона долара - али не постоје јавно доступни докази који би поткрепили толике бројке.

Интернет страница Беле куће, последњи пут ажурирана у новембру, труди се да прати „нове инвестиције у америчку производњу, технологију и инфраструктуру“.

Она наводи да инвестиције под Трампом износе у збиру 9,6 билиона долара.

Највећа сума на списку је улагање од 1,4 билиона у производњу и индустрију од Уједињених Арапских Емирата (УАЕ).

На интернет страници амбасади УАЕ у Вашингтону пише да УАЕ „ради са Трамповом администрацијом на историјском улагању од 1,4 билиона долара у САД током наредне деценије“.

Грег Оклер, статистичар са Питерсоновог института за међународну економију, рекао је за ББЦ да трагач Беле куће „обухвата обећања која се можда неће материјализовати - на пример, трговински споразум са ЕУ сада делује замрзнуто због напетости око Гренланда“.

Одбор за међународну трговину Европског парламента 21. јануара је саопштио да ће суспендовати споразум „све док Америка не одлучи да се врати на пут сарадње уместо конфронтације“.

Иако је дошло до пораста страних улагања у САД током протекле године, „биће потребно неколико година пре него што резултати иницијативе Трампове администрације за инвестиције постану очигледни“, рекао је Оклер.

Извештавање: Том Еџингтон, Луси Гилдер, Мет Марфи, Николас Барет и Ентони Рубен

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk