Шта се зна о Трамповом 'могућем договору' око Гренланда

Од претњи употребом војне силе, захтевања хитних преговора до најаве о могућег договору око Гренлада.

Доналд Трамп, амерички председник, не одустаје од острва, полуаутономне територије Данске, чланице Европске уније и НАТО-а, због, како каже, националне безбедности.

Дан пошто је у швајцарском Давосу, на Светском економском форуму, потврдио да неће преузети Гренланд „силом" саопштио је да постоји „оквир будуц́ег споразума" око острва.

Као и много пута до сада, то је објавио на његовој друштвеној мрежи Истина (Truth Social).

Изненађујућа најава уследила је после вишедневних напетости, које су кулминирале његовом претњом да ц́е увести економске санкције блиским савезницима САД-а због противљења плановима да заузме Гренланд.

Шта би овај споразум обухватао и да ли ц́е бити прихватљив за Данску и Гренланд, који су јасно ставили до знања да нец́е одустати од суверенитета над највец́им острвом на свету?

Шта је до сада речено о потенцијално договору?

Вест о могућем оквиру будућег договора са Гренландом Трамп је објавио на друштвеној мрежи после дугог обраћања на Светском економском форуму у швајцарском Давосу.

„На основу веома продуктивног састанка који сам имао са Марком Рутеом, генералним секретаром НАТО-а, формирали смо оквир будуц́ег споразума у ​​вези са Гренландом.

„Ако се то решење спроведе, биће одлично како за САД, тако и за све НАТО чланице", написао је Трамп.

Детаље није обелоданио, али јесте саопштио да ће се разговори наставити како би се постигао договор.

Руте је изјавио да са Трампом није разговарао о кључном питању данског суверенитета, али је рекао да ће САД, Данска и Гренланд водити конкретне преговоре.

„Преговори Данске, Гренланда и Сједињених Држава ц́е се наставити како Русија и Кина никада не би стекле економско или војно упориште на Гренланду"; саопштила је Алисон Харт, портпаролка НАТО-а по завршетку састанка Трампа и Рутеа.

Мете Фредерискен, данска премијерка, како каже, редовно разговара са Рутеом.

Данци могу да преговарају „о свим политичким темама, безбедности, инвестицијама и економији, али не и о њиховом суверенитету".

„Обавештена сам да то и није била тема.

„Само Данска и Гренланд могу да доносе одлуке о питањима која се њих тичу“, поручила је у саопштењу 22. јануара.

Оштра је била и Аја Ченмиц, једна од две гренландске посланице у данском парламенту.

„НАТО нема право да преговара ни о чему без нас - без Гренланда. Ништа о нама без нас", поручила је.

Ивет Купер, министарка спољних послова Велике Британије, нада се да ц́е „директни разговори које је Данска тражила (...) о будућности острва управо заштитити Гренланд“.

Погледајте зашто Трамп толико жели Гренланд

Шта се зна о потенцијалном договору?

Међу идејама које се разматрају, мада и даље незванично, јесте аранжман сличан двема војним базама на Кипру које контролише Велика Британија - иако их треба читати у контексту коментара Данске и Гренланда о томе да се о суверенитету не преговара.

Једна од идеја о којој се расправља је да Данска уступи суверенитет над малим деловима Гренланда, где би САД градиле војне базе, попут британског модела, цитира Њујорк тајмс анонимне званичнике.

Акротири и Декелија су остале под британским суверенитетом када је Кипар постао независан 1960. године.

Иако је у међувремену уговор измењен, те области се у суштини сматрају британском територијом.

Британска шефица дипломатије Купер није одговорила на питање да ли је упозната са садржајем споразума.

„То су веома практични разговори о безбедности Гренланда, уз веома, веома јасно стављање до знања да суверенитет Гренланда није предмет преговора.“

Оквирни споразум ће захтевати да НАТО чланице појачају ангажман у погледу безбедности Арктика, рекао је Руте за Ројтерс.

„Окупиц́емо се са нашим вишим командантима како бисмо утврдили шта је неопходно.

„Не сумњам да ово можемо да урадимо прилично брзо.

„Свакако се надам да ће то бити у 2026. године, надам се чак и у почетку 2026.“

Погледајте видео: Трамп каже да неће преузети Гренланд 'силом'

Да ли ће било који договор који не подразумева 'власништво' задовољити Трампове апетите?

САД су војно присутне на Гренланду од Другог светског рата.

Могу да доведу онолико трупа колико желе према споразуму са Данском из 1951. године.

Већ имају више од 100 војника, стално стационираних у бази Питуфик на северозападу острва.

Америка има војне базе у многим државама, између осталог и у Немачкој, али то нису суверене територије.

Трамп тврди да споразум о закупу Гренланда није довољан.

„Земље морају да имају власништво, које потом бране, не брани се закуп, а ми ћемо морати да бранимо Гренланд“, изјавио је недавно.

Амерички председник је претио и да ће употребити силу, ако треба, како би заузео острво, али је од те идеје одустао, што је и саопштио у Давосу.

НАТО је основан 1949. године, а његово основно начело је да напад на једног члана јесте напад на све остале.

То се односи на нападе земаља које нису чланице, а Данска је јасно указала да би војни напад означио крај трансатлантског савеза, у којем су САД главни партнер.

Зашто Трамп жели Гренланд?

Трамп је током првог мандата покушавао да купи Гренланд од Данске и није једини амерички председник који је то покушавао.

Он упорно говори да је Гренланду потребна Америка како би га заштитила од могућих руских и кинеских напада.

Указао је на њихова наводна кретања у водама око острва, иако званичници одбране инсистирају да у скорије време није било повећаних претњи Москве и Пекинга.

Гренланд је Америци неопходан и како би, како је рекао Трамп, изградио одбрамбени систем Златне куполе, осмишљен да заштити САД од ракетних напада.

Додао је и да би европски савезници могли да сарађују у овом подухвату.

Савезници НАТО-а покушали су да увере САД да ц́е појачати безбедност на Арктику.

Једна од идеја, на којој инсистира Велика Британија, јесте успостављање Арктичке страже, изјавила је њихова министарка Купер 22. јануара.

То би било „веома слично приступу који је НАТО усвојио према Балтичкој стражи, мисији предвиђеној за повец́ање надзора бродова у Балтичком мору, када су пресечени критични подморски каблови.

Уз стратешки положај Гренланда, САД су говориле о огромним и углавном неискоришц́еним резервама ретких земних минерала на острву, међу којима су многи кључни за технологију, мобилне телефоне и електрична возила.

Трамп није рекао да САД желе богатство Гренланда, али да је америчка контрола над острвом „заиста добар положај за све, посебно када су у питању безбедност и минерали“.

„То би био вечни договор.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]