You’re viewing a text-only version of this website that uses less data. View the main version of the website including all images and videos.
Камионџије блокирају границе на Балкану: ЕУ предлаже решење
Четвртог дана блокаде појединих теретних терминала граничних прелазала на Балкану, из Брисела је стигао предлог решења за проблем због кога су се возачи одлучили на такав протеста.
Камионџије су незадовољне због ограничења по којем могу да проведу највише 90 унутар 180 дана у земљама Шенгена, за шта кажу да им није довољно да би могли нормално да раде.
Три дана после почетка блокада граничних прелаза, Европска комисија представила је нову Стратегију о визној политици, у оквиру које је понуђено и могуће решење за превознике из држава које нису чланице Европске уније (ЕУ).
За њих је предвиђен такозвани продужени кратки боравак, чији детаљи још нису познати.
„Комисија ће блиско сарађивати са државама чланицама како би пронашла прагматична решења да се омогући краткорочни боравак за одабране категорије држављана трећих земаља, уз обезбеђивање безбедносних и економских користи за Унију", пише у документу.
Због прекорачења дужине боравка, претходних недеља појединим возачима било је наложено да напусте земље ЕУ.
Правило о дужини боравка важило је и ранијих година, али су возачи налазили начин да га заобиђу.
Међутим, то ускоро више неће бити могуће јер се од средине априла очекује потпуно увођење новог електронског система преласка граница.
Предлог стратегије који је представила 'европска влада' тек треба да буде усвојен.
За то време због блокада теретних терминала, свакога дана настаје штета која се, према проценама званичника земаља Заоадног Балкана, мери у десетинама милиона евра.
Протест су 26. јануара у 12 сати почели возачи из Србије, Босне и Херцеговине, Северне Македоније и Црне Горе.
Некокико сати пошто је почео четврти дан блокада, саопштено је да су црногорски возачи камиона одлучили су да 29. јануара прекину блокаду пошто су постигли договор са владом о захтевима који су се односили на њихов положај у Црној Гори, објавиле су подгоричке Вијести.
Шта предлаже Европска комисија?
Иако су поједина удружења возача тражила да буду изузета од правила 90/180 дана, из Европске комисије није стигао такав предлог.
Уместо тога, влада ЕУ размишља о увођењу продужених кратких боравака за возаче камиона, што би значило да им се не броје стриктно дани које су провели у Шенген зони, пошто су возачи раније указивали да им се у боравак рачуна чак и ако само пет минута у једном дану остану на територији ЕУ, преноси телевизија Н1.
Поред возача камиона, ово решење би могло да се примени и на друге групе, попут спортиста или уметника, који немају намеру да живе у ЕУ.
Европска комисија препознаје да овим групама може бити потребно да бораве дуже од 90 дана током 180 дана, пише у документу.
„Разматраће се увођења новог законодавства на нивоу ЕУ са посебним скупом правила за продужене краткорочне боравке", наводи ЕК.
За превознике са Западног Балкана, тренутно правила остају иста, али Комисија планира додатна решења која би могла да им олакшају свакодневни рад и смање напетости на границама, пренела је Радио телевизија Србије.
Где су све блокаде и која роба може да уђе?
За сада није познато до када ће блокаде трајати.
Неки од камионџија кажу „до испуњења захтева".
Према саопштењу српске полиције од 26. јануара, блокирани су гранични прелази ка Хрватској, Мађарској Румунији, Бугарској, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Северној Македонији.
„Ово се може сматрати тоталном блокадом", рекао је Неђо Мандић, председник Удружења превозника Србије, 26. јануара за РТС, првог дана протеста.
„Могу да прођу само лекови у увозу, живе животиње, евентуално експлозиви, опрема за дијализу и ако неко још аргументовано докаже да његова роба треба да прође, имамо кризни штаб који ће о томе одлучити", додао је Мандић.
У Северној Македонији блокирани су прелази са Бугарском и Грчком.
Црногорски превозници претходних дана су паркирали камионе на проширењима у близини граничних прелаза, тражећи пре свега боље радне услове и поврат пореза на додату вредност (ПДВ), што су у великој мери и добили после преговора са владом, пренеле су црногорске Вијести.
„Точак транспорта ће се поново окретати, а када се окреће, корист има привреда и сви грађани", поручио је Веско Шљиванчанин из Удружење превозника Црне Горе.
Колика је штета?
Због блокаде граница и немогућности да роба изађе из земље, државе Балкана имају директну дневну штету од 100 милиона евра, рекао је Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије (ПКС), за Радио-телевизију Србије.
„Директна штета за Србију сваког дана је 55 милиона евра", додао је.
Уз то, компаније које не успеју да извезу робу на време, плаћају пенале, који се крећу од 10.000 до 50.000 евра по дану, рекао је председник ПКС.
Из ЕУ кажу да су правила боравка унутар Шенгена „јасна и позната одраније", као и да постоји одређена флексибилност у њиховој примени.
Одлуку о томе хоће ли се вршити насумичне граничне контроле или не доносе државе чланице на спољним границама, а не Европска комисија, рекао је портпарол „владе ЕУ" Маркус Ламерт.
Стручњаци су сагласни да што блокаде буду дуже трајале, то ће последице по Западни Балкан бити све теже.
„Због ове ситуације постоји и велика опасност да се изгуби део европског тржишта.
„Ако се поремете ланци снабдевања и ако робу није могуће ни увести ни извести можда дође и до колапса привреде, зато што фабрике неће имати како да извезу", рекао је Александар Радовановић, руководилац Центра за регионалну сарадњу ПКС, за РТС.
Ипак, очекује се да Европска комисија 28. јануара објави радну верзију нове визне стратегије ЕУ, која би требало да предвиди системско решења за професионалне возаче из земаља ван Шенгена у виду специјалних виза, рекао је Радовановић за Танјуг.
Погледајте видео о о блокадама граница и незадовољству превозника са Балкана
Шта предлаже Влада Србије?
Док се расправља да ли су Србија и остале земље Западног Балкана могле раније да реагују и траже решења много пре блокада, из Владе Србије је саопштено да је шефу Делегације ЕУ у Србији Андреасу фон Бекерату предат 'нон-пејпер' у којем су наведена конкретна решења која нуди Београд и која не захтевају измену шенгенског граничног кодекса.
„Овај проблем није нов, датира још од 2014. године, али је сада ескалирао на начин да наше професионалне возаче приводе, хапсе, и депортују", рекла је Александра Софронијевић, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
Она је 27. јануара обишла возаче камиона на граничном прелазу Батровци, између Србије и Хрватске, и поручила да „цела држава стоји уз њене превознике".
Тврди да су се власти у Србији још у јуну 2025. обратили шефици Европске комисије Урсули фон дер Лајен у вези са овим проблемом.
„Прва краткорочна мера за ублажавање садашње ситуације јесте да се промени методологија обрачуна времена проведеног у Шенген зони.
„То значи да се не рачунају дани проведени у Шенген зони, већ да се рачунају минути, сати, ако треба и секунде као и да се не рачуна такозвана 'пасивна вожња', а то је чекање на границама и спавање у камионима", рекла је она.
Каже и да су се привредне коморе Србије, Босне и Херцеговине и Северне Македоније удружиле и заједнички наступају пред Бриселом.
„Сви имамо један циљ, а то је да се нашим професионалним возачима који нису ни криминалци, ни туристи, ни мигранти омогући да нормално обављају њихову делатност и на томе ћемо истрајавати", поручила је.
Погледајте фотографије са неколико граничних прелаза на Балкану
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]