'Мислила сам да сам убила моју бебу': Реалност постпорођајне психозе

Упозорење: У тексту су детаљи који би могли да узнемире неке читаоце

Испрва, Ели каже да се осећала потпуно усхићено.

Породила се код куће без средстава против болова и била је пресрећна што је постала нова мајка.

Иако је успела да одспава свега неколико сати у три дана, тада је одлучила да не мора више уопште да спава.

„Најбоље што могу то да опишем је као кад се пробудите из ноћне море и више не можете да разликујете шта је сан а шта јава.

„Али тај осећај се само настављао и настављао", каже она.

„Потом сам помислила да сам убила сина у кревету. Сећам се да ми је мој партнер пришао а ја сам упорно понављала: 'Да ли је ово стварно?'".

Ели је пролазила кроз постпорођајну психозу (ППП), исцрпљујућу болест која привремено може новим родитељима да преокрене живот наглавачке

Шта је постпорођајна психоза?

Међу раним знацима упозорења за ППП је кад нове мајке не личе не себе или су изгубиле додир са стварношћу.

Иако је лишавања сна уобичајено код нових родитеља после порођаја, жене са ППП-ом би могле потпуно да престану да спавају.

Према британској Националној здравственој служби, у симптоме ППП-а спадају:

ППП је медицински хитно стање, које, у већини случајева, захтева останак у болници ради специјалистичке неге и лечења.

Али стручњаци кажу да је кључна ствар која не сме да се заборави да, упркос томе колико озбиљно напад психозе звучи, уз лечење већина жена може да се опорави у року од неколико месеци.

Шта изазива постпорођајну психозу?

Упркос вишегодишњим истраживањима, још није најјасније шта изазива ППП.

Доктори сугеришу да би она могла да има везе са наглом променом хормона која се дешава током порођаја.

Та промена може да изазове екстремну конфузију и параноју.

Али не постоји поуздан начин да се предвиди ко ће бити погођен овим, јер, на пример, не постоји анализа крви.

Најмање половина нових мама којима је постављена дијагноза ППП-а никад нису искусиле психозу раније тако да су халуцинације за њих нешто сасвим ново и застрашујуће.

Што се Ели тиче, налет ППП-а је био веома брз.

„Данас се питам да ли је чак започела док сам још имала активне трудове сатима током ноћи код куће, пошто сам из неког разлога одлучила да не будим мужа све до шест ујутро", каже она.

ППП погађа једну до две жене које се порађају на сваких 1.000.

Много је мање честа од постпорођајне депресије која погађа отприлике сваку десету нову маму.

Стручњаци верују да је погођено више жена него што се раније мислило.

Годинама су чак и тешки случајеви постпорођајне депресије били одбацивани као 'туга коју изазива беба', али доктори упозоравају да овај став према менталном здрављу може истински да отежа родитељима да дођу до одговарајуће помоћи.

Анегдотско истраживање британске добротворне организације Акција за постпорођајну психозу (АПП) сугерише да је за жене и даље уобичајено да добију погрешну дијагнозу, можда од бабице или доктора, који би могао да им препише таблете за спавање.

Добротворне организације као што су АПП, ЦОПЕ: Центар за перинаталну изврсност и перинаталну анксиозност и депресију Аотеароа (ПАДА) раде на кампањама указивање на проблем ППП-а у јавности и међу здравствених радницима који раде на првој линији фронта.

За Ели, која сада ради за добротворну организацију што пружа подршку мајкама са ППП-ом, неколико фактора је довело до кризне тачке, међу њима недостатак сна и осећање огромног притиска да буде савршена нова мајка.

Међутим, она такође сада зна да је била много више угрожена од других јер има биполарни поремећај типа 1.

Око 25 одсто жена с овим поремећајем имаће епизоду која је довољно тешка да им је потребна болничка нега после њихове прве бебе, према истраживању са Универзитета у Кардифу објављеном у часопису Ленсет.

У Великој Британији и на Новом Зеланду, жене у овој групи сада добијају подстицај да остану на лековима - протеклих година би породични лекари саветовали да престану да их узимају а то је и даље чест савет у другим земљама.

Жене у овој ситуацији морају да иду код специјализованог перинаталног психијатра за савет, према АПП-у и бројним другим организацијама.

Истраживање доктора Ијана Џонса, водећег перинаталног психијатра у Кардифу, сугерише да изгледа да нема повећаног ризика од постпорођајне психозе код жена са историјатом трауме у детињству.

Он каже да ово даје тежину идеји да постоји биолошки елемент у ППП-у, и налет хормона делује као један од највећих покретачких фактора.

Шта може да помогне?

Постоји ризик да, без лечења, мајке са ППП-ом могу да покушају да науде себи, према резултатима бројних истраживања.

У Великој Британији, Аустралији и на Новом Зеланду, клиничке студије су утврдиле да је боље лечити мајке са ППП-ом тако што их задржите заједно са њиховим бебама на одељењима за негу мајки и деце под веома строгим надзором.

Иако су оне веома успешне, проналажење простора уме да буде лутрија од места до места јер има врло мало слободних јединица и кревета.

Такође, постоје специјализована одељења у Француској и Белгији.

„За мене је то било као да је неко притиснуо 'прекидач' у мојој глави и то је било веома очигледно", каже Ели.

Она има рупе у сећању, али се сећа да је била постављена на врху степеништа код куће и слушала мужа како разговара телефоном са локалним породилиштем.

„Јако сам се уплашила. Била ми је потребна помоћ и зато што су ме чули како вриштим, главна бабица се изборила за то да ме ставе на МБУ (психијатријско одељење за мајку и дете)", каже Ели.

„Најважнија ствар коју то учини је да вам буде боље, на томе је главни нагласак."

Аријана Бистон, портпаролка за непрофитни Центар за перинаталну изврсност у Аустралији која је искусила ППП, описује потребу за тим слободним креветима као кључну.

За Аријану која је претходну радила на заштити деце, ППП је стигао право из ведра неба.

У њеној књизи Нисам сасвим своја, знате, она описује како је халуцинирала змајеве поред њене бебе и владине дронове како јој лете изнад главе.

Након што је коначно била примљена на психијатријско одељење за мајку и дете, добила је подршку да има довољно сна, зближи се са новорођеним сином и учествује у лекцијама 'родитељског заната' и опорави се.

Она каже да ју је то искуство суштински променило.

Један од најтежих тренутака за жене које излазе са тих одељења јесте доношење одлуке заједно са њиховим тимом за негу кад је право време да се врате кући.

Дојити или не дојити такође је крупна одлука за жене које су више угрожене од других, јер морате да разумете како ће то функционисати са сталним узимањем лекова, према докторки Клер Долман, истраживачици на Краљевском колеџу у Лондону.

Приступ оваквој врсти помоћи уме да буде изузетно ограничен у другим земљама.

Постоје дубоке друштвено-културолошке разлике кад постајете мајка први пут у разним деловима света.

Неке културе и даље намећу новим мајкама 40 дана затварања после порођаја.

У неким деловима Индије, ППП се чак објашњава као религиозна судбина - дева хидидиде, или поседнутост духовима.

Док се у другим културама, постпорођајни поремећаји менталног здравља можда доживљавају као некакав лични недостатак или неуспех као мајке.

Истраживања су показала да су мајке у Хонгконгу биле под великим притиском да одиграју традиционалну улогу мајке а сваки неуспех у томе могао би да се доживи као срамни губитак образа.

Шта се, дакле, дешава ако желите још једну бебу?

Свака друга мајка која је доживела ППП, нажалост, доживи га поново приликом накнадних порођаја, према истраживању Универзитета у Манчестеру и Кардифу.

За мајке које имају више деце, описује се детаљно планирање унапред како би се осигурало да оне имају додатну подршку - било да су то додатни чланови породице или пријатељи који су при руци да им помогну, нагласак на спавању и суштински напори да „ставите себе на прво место како бисте били добар родитељ", каже Ели.

Сручњаци кажу да уз лечење већина жена може да се опорави од постпорођајне психозе у року од неколико месеци.

Лечење може да подразумева негу на болничком одељењу за мајку и дете, узимање лекова, когнитивно-бихејвиоралну терапију или, у неким случајевима, електроконвулзивну терапију.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]