Стручњаци упозоравају: Ултрапрерађена храна глобална здравствена претња

Стручњаци упозоравају да је потребно увести хитне промене како би се смањила употреба ултрапрерађене хране широм света, јер она представља озбиљну претњу по здравље, наводи се у прегледу глобалног истраживања.

Истичу да се начин исхране мења.

Све мање једемо свежу, целовиту храну и посежемо за јефтиним, високо прерађеним оброцима, што повећава ризик од бројних хроничних болести, попут гојазности и депресије.

У тексту објављеном у часопису Лансент, истраживачи поручују да владе морају да „појачају напоре“ и уведу упозорења и више порезе на ултрапрерађене производе, како би се обезбедила средства за доступнију и нутритивно квалитетнију храну.

Ипак, неки научници упозоравају да ово истраживање не може да докаже да ултра-прерађена храна директно изазива здравствене проблеме и да је потребно више истраживања и клиничких студија како би се то потврдило.

Ултрапрерађена храна се дефинише као она са више од пет састојака које не бисте нашли у кухињи, као што су емулгатори, конзерванси, адитиви, боје и заслађивачи.

Примери ултрапрерађених производа су кобасице, чипс, пецива, кекс, инстант супе, газирана пића, сладолед и индустријски хлеб.

Истраживања показују да је удео ових индустријских произведених намирница у исхрани широм света у порасту, што значи унос превише шећера и нездравих масти, а премало влакана и протеина.

Овај преглед доказа о утицају ултрапрерађене хране на здравље, који је спровело 43 стручњака из целог света на основу 104 дугорочне студије, указује на повезаност ових производа са повећаним ризиком од 12 здравствених стања.

Међу њима су дијабетес тип 2, кардиоваскуларне болести, болести бубрега и депресија.

Растућа потрошња ултра-прерађене хране „мења исхрану широм света, потискујући свежу и минималну прерађену храну и оброке", каже професор Карлос Монтеиро, аутор прегледа са универзитета у Сао Паулу у Бразилу који је успоставио Нова класификациони систем за категоризацију хране.

„Ову промену у прехрамбеним навикама подстичу моћне глобалне корпорације које остварују огромну добит фаворизујући ултра-прерађене производе, уз снажан маркетинг и политичко лобирање које поткопава ефикасне здравствене политике усмерене на промоцију здраве исхране", додаје он.

Решење је „снажан, глобално координисан јавноздравствени одговор, налик оном који је својевремено супротстављен дуванској индустрији“, истиче доктор Филип Бејкер са универзитета у Сиднеју.

Према овом прегледу, недостаје клиничких студија које би прецизно показале како ултра-прерађена храна нарушава здравље, али истиче се да то не би требало да одложи предузимање мера за заштиту људи широм света од потренцијалних здравствених ризика.

Неки научници истичу да је тешко да се раздвоји утицај ултрапрерађене хране у исхрани од других фактора, попут начина живота, навика и финансијског статуса.

Критичари Нова класификације тврде да се превише заснива на степену обраде хране, а премало на њеној нутритивној вредности.

На пример, интегрални хлеб, житарице за доручак, јогурти са мало масноће, адаптирано млеко за бебе и рибљи штапићи сврставају се ултрапрерађену храну, иако могу да имају значајне нутритивне користи.

„Студија овог типа може да укаже на повезаност, али не може са сигурношћу утврдити узрок и последицу", каже Кевин Меконвеј, професор примењене статистике на Опен универзитету.

„Има простора за сумњу и потребна су додатна истраживања", додаје Меконвеј.

Професор додаје да му се чини вероватним да „бар неке ултрапрерађене намирнице могу да повећају ризик од појединих хроничних болести, али да то засигурно не значи да све ултра-прерађене намирнице носе исти ризик.

Још увек није јасно шта тачно у ултрапрерађеној храни изазива и доприноси развоју болести.

Ипак, постоје и позитивне стране прераде хране, те да је хитно потребно више истраживања како бисмо разумели њен утицај на здравље, рекла је професорка Џулс Грифин са универзитета у Абердину.

Из Федерације за храну и пиће (ФДФ), која представља прехрамбену индустрију, истичу да ултра-прерађена храна може да буде део уравнотежене исхране, попут замрзнутог грашка и интегралног хлеба.

„Компаније годинама спроводе промене како би храну и пиће које купујемо учиниле здравијим у складу са смерницама владе", каже Кејт Хеливел, главна научна саветница ФДФ-а.

Наводи да се количина шећера и соли у производима који се продају у продавницама и супермаркетима смањена за трећину од 2015. године.

Из Научно саветодавног комитета за исхрану у Великој Британији ове године је саопштено да је повезаност између веће конзумације ултрапрерађене хране и лоших здравствених исхода „забрињавајућа“.

Ипак, додаје се да је нејасно да ли су ове намирнице нездраве због самог процеса прераде или због тога што многе од њих садрже много калорија, засићених масти, соли и шећера.

Тренутне препоруке британске владе за исхрану су да се једе више воћа, поврћа и влакана, а да се смањи унос шећера, масти и соли.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]