'Најбоља пријатељица је обећала да ће ми родити бебу и сада сам мама'

Џорџија Барингтон је управо постала мајка, али није она била та која је родила властиту ћерку.

Тај моменат је заправо припао њеној најбољој пријатељици, Дејзи Хоуп, која је изнела трудноћу за њу након обећања датог кад су биле тинејџерке.

Њих две су биле нераздвојне читав живот.

Себе називају „сестрама по души“ и одрасле су заједно јер су њихови очеви били најбољи пријатељи.

Њихова блискост из детињства касније ће постати основ за великодушни чин који мења живот.

Са 15 година, Џорџији је речено нешто што ниједна млада девојка не очекује да ће чути - рођена је без материце и никад неће моћи да роди дете.

Дијагноза, Мајер-Рокитански-Кустер-Хаузеров синдром (МРКХ), погађа око једне на сваких 5.000 жена на свету и за Џорџију је то било као да је њена будућност у једном једином тренутку била преправљена.

„Било је то поражавајуће, читав мој свет се срушио“, присећа се она.

„Одувек сам расла с уверењем да ћу постати мајка и то ми је било насилно одузето и све о чему сам одувек сањала је само нестало.“

Џорџијина породица јој је помогла да се помири са дијагнозом, баш као и њена најбоља пријатељица из детињства, Дејзи Хоуп.

Ономад Дејзи није била посебно мајчински настројена и живо се сећа дијагнозе и како је сматрала да је „нефер“ што њена пријатељица која је одувек желела дете не може да га има.

„Желела сам да се осећа добро и да јој пружим неку наду да то није крај света и да ћу јој ја родити бебу једног дана“, каже она за подкаст Спремни за разговор који води Ема Барнет.

„Мислим да нисам била свесна шта сам изговорила, али одувек сам знала да је то нешто што ћу урадити за Џорџију.“

Више од деценију касније, Дејзи је испунила обећање и 2023. њих две су отпочеле процес вантелесне оплодње (ИВФ).

Џорџија је прошла обуку за бабице, препустивши се свету за који се плашила да никада неће постати део њега.

„Питали су ме једном да ли је то права каријера за мене“, каже она.

„Али, заправо, то ми је помогло да се зацелим и негде дубоко у себи сам знала да ћу једног дана имати дете, на овај или онај начин.“

Много година касније, Дејзи је добила прво дете - са Џорџијом као њеном бабицом – а када је и сама постала мајка, то је само додатно учврстило њено уверење да одржи то обећање.

„Љубав коју сам осетила према властитом детету била је фантастична и сматрала сам да свако треба да буде у прилици да га осети“, каже она.

Она признаје да је испочетка била „помало наивна“ јер је имала једноставну трудноћу са њеном властитом ћерком и зато је „само претпоставила да ће поново све проћи глатко“.

'Угашена нада'

Затруднела је са првим ембрионом, све је деловало као да се напредује нормално и њих две су допустиле себи да верују да ће се будућност коју су замислиле коначно остварити.

Али скен у седмој недељи открио је празну материцу.

Џорџија се живо сећа тренутка кад је медицинска сестра рекла да не може да види ништа на снимку.

„Осећала сам се као да пропадам и да се сва нада угасила“, каже она.

„Никад нисам осетила тај степен туге у читавом животу и мислила сам да је то све моја кривица“, признаје Дејзи, за коју је жалост била превелика, осећај да је изневерила пријатељицу, док је Џорџија морала да се помири са сазнањем да чак ни њихова најбоља шанса није успела.

Њих две се слажу да је оно што је требало да буде најсрећнији дан у њиховим животима постао један од најгорих и недељу дана касније било је потврђено да ембрион није постао беба.

Ипак, покушале су поново и тог другог пута, осећај је био другачији, а Дејзи каже:

„Кад сам открила да сам поново трудна, помислила сам да свет не може да буде оволико суров двапут.“

Шест недеља касније, њих две су седеле у болничкој соби задржавајући дах док се сићушни откуцај срца појавио на екрану, али касније тога дана, Дејзи је почела обилато да крвари.

„Мислила сам да се све дешава поново и била сам престрављена“, каже.

Крварила је шест сати и била је убеђена да је побацила, али кад су доктори проверили ситуацију, откуцаји срца били су још увек присутни и трудноћа се наставила све до очекиваног термина за порођај.

Дејзи су започели трудови незнатно раније и пре неколико месеци она је родила малу девојчицу.

Џорџија је била толико обузета тренутком да је „заборавила да провери пол бебе“.

„Чим сам видела бебину главу, погубила сам се и све смо само плакале.“

Она каже да и даље не може да верује да заиста има дете и волела би да „може да узме овај тренутак и покаже га 15-годишњој ја која седи снуждена на оној клиници“.

Док Џорџија говори о томе како се „срећно и захвално“ осећа, Дејзи каже да је одувек знала да ће помоћи најбољој пријатељици како год зна и уме.

„Имамо везу коју никад нико неће имати са пријатељима зато што смо прошле кроз нешто веома интимно“, каже Дејзи, додавши колико је посебно њихово пријатељство.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]