Јесу ли Путин и Си окренули леђа Мадуру и Венецуели

путин и мадуро у москви

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Владимир Путин и Николас Мадуро у Кремљу, у мају 2025.
    • Аутор, Норберто Паредес
    • Функција, ББЦ Мундо
  • Време читања: 8 мин

Када је Уго Чавез 1999. дошао на власт у Венецуели, склопио је стратешке савезе са Кином и Русијом како би промовисао сопствену визију мултиполарног света и супротставио се утицају Сједињених Држава.

Ови односи су се показали кључним 2019. године, када се Чавезов наследник, Николас Мадуро, суочио са озбиљном кризом легитимитета након избора обележених оптужбама за превару.

Обе силе су одбиле да признају победу опозиционог лидера Хуана Гваида, који се прогласио привременим председником.

Пекинг и Москва су чак пружили Мадуру економску и војну подршку.

Шест година касније, Мадуро се суочава са новом кризом - најозбиљнијом у његових више од 12 година на власти - али ни Кина ни Русија нису показале спремност да га подрже осим општих позива на смиреност и немешање.

Све указује на то да је Мадуро овог пута сам у ономе што је оценио као покушај да га САД свргну са власти.

Од септембра, Трампова администрација је распоредила око 15.000 војника и више од 20 одсто борбеног капацитета америчке морнарице у карипске воде код обале Венецуеле, а међу њима и највец́и и најсофистициранији носач авиона на свету.

Трамп је рекао да му је циљ борба против трговине дрогом, али аналитичари су сагласни са Мадуром да је крајњи циљ Вашингтона вероватно промена режима у Венецуели.

Подршка ограничена на реторику

Мадурова ситуација критична, сматра Фернандо Рејес Мата, директор Центра за кинеске студије на Универзитету Андрес Бело у Чилеу.

„Остало му је мало времена. Подршка коју је имао у прошлости више не постоји у стварном смислу, осим одређених реторичких изјава“, рекао је за ББЦ Мундо.

Мадуро је крајем октобра затражио помоц́ од Русије и Кине како би побољшао војне способности, како је првобитно објавио Вашингтон пост.

Амерички лист је крајем октобра добио интерне документе владе САД у којима пише да је Венецуела посебно тражила од Москве помоц́ у поправци руских борбених авиона Сухој, побољшању радарских система и испоруци ракета.

министар одбране венецуеле стоји у реду иза њега је авион

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Током политичке кризе 2018, Русија је послала два суперсонична бомбардера Тупољев 160 (ТУ-160) или „Бели лабуд“ у Венецуелу, поред више од 100 руских пилота и војног особља како би подржали владу Мадура.

Убрзо после објављивања извештаја, портпарол Кремља Дмитриј Песков је упитан о томе да ли Москва пружа помоц́ Каракасу.

Русија одржава стални контакт са Венецуелом, гласио је његов кратак одговор, одбијајући да каже нешто више.

У међувремену, портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова је на конференцији за новинаре изразила „чврсту подршку венецуеланским властима у одбрани националног суверенитета“.

„Директан напад ц́е само погоршати ситуацију уместо да реши проблеме који имају потенцијал да се реше легално и дипломатски“, рекла је.

Руска новинска агенција ТАСС известила је 7. децембра да им је заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјабков рекао да земља стоји „раме уз раме“ са Венецуелом.

„Изражавамо солидарност са Венецуелом, са којом смо недавно потписали споразум о стратешком партнерству и сарадњи“, цитирао га је ТАСС.

„Подржавамо Венецуелу, као што она подржава нас, у многим областима. У овим тешким временима, солидарни смо са Каракасом и венецуеланским руководством.

„Надамо се да ц́е се Трампова администрација уздржати од погоршања ситуације и њеног вођења у сукоб великих размера. Позивамо их да то учине“, додао је.

Али ове реакције су далеко од онога што се догодило 2018.

Русија је тада послала више од 100 припадника ваздухопловства и два бомбардера способна за ношење нуклеарног оружја у Венецуелу као демонстрацију силе.

Други приоритети

Рејес Мата, који је био амбасадор Чилеа у Кини током првог мандата Мишел Башелет (2006-2010), тврди да Венецуела више није значајно питање за Пекинг и Москву у тренутном геополитичком контексту, посебно после Трамповог повратка у Белу куц́у.

„Данас нема разлога да Русија и Кина ризикују све бранец́и Венецуелу, с обзиром на њихове друге проблеме, као што су руски рат у Украјини и борба Кине да коегзистира на међународној сцени са Трампом“, додаје он.

Доналд Трамп и Си Ђинпинг састали су се у Бусану, у Јужној Кореји, у октобру, после чега су се сложили око царинског примирја

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Доналд Трамп и Си Ђинпинг састали су се у Бусану, у Јужној Кореји, у октобру, после чега су се сложили око царинског примирја

Од почетка инвазије на Украјину 2022, Русија је издвојила огромне финансијске и војне ресурсе за рат који је исцрпео њене привреду и оружане снаге.

Бори се и са низом санкција Запада.

Све ово се претвара у мање новца и оружја за идеолошке савезнике који су вероватно постали другоразредни приоритети руског председника Владимира Путина.

„Ни Русија нец́е ризиковати више санкција, нити ц́е Кина ризиковати да јој се уведу додатне царине због одбране Мадура“, рекао је Владимир Рувински, директор Лабораторије за политику и међународне односе (ПоИнт) на колумбијском Универзитету Исиси у Калију, за ББЦ.

Односи САД и Кине обележени су трговинским напетостима откако је Трамп ступио на дужност и најавио нове царине за више земаља.

Иако је ситуација деловала компликовано, састанак Трампа и Сија Ђинпинга крајем октобра у Јужној Кореји, који су оба лидера описала као позитиван, отворио је врата могуц́им споразумима.

САД су преполовиле царине на 20 одсто за кинеску робу повезану са контролом протока фентанила.

Али остале су царине на другу кинеску робу, у просеку близу 50 одсто.

За Пекинг, одбрана Мадура би вероватно значила угрожавање ових добитака без много користи - осим идеолошких.

Погледајте видео: Венецуелански рај за криминалце

Потпис испод видеа,

Кина је опет проценила подршку Мадуру

Према процурелим званичним документима у које је Вашингтон пост имао увид, Мадуро је послао писмо кинеском председнику Сију Ђинпингу тражец́и „вец́у војну сарадњу“ како би се супротставио „ескалацији између Сједињених Држава и Венецуеле“.

Мадуро је наводно затражио од Пекинга да кинеске компаније убрзају производњу радарских система, вероватно како би Венецуела могла да побољша сопствене капацитете.

Венецуела је купила кинеску војну опрему у вредности од стотина милиона долара од 2005. године.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Венецуела је од 2005. купила кинеску војну опрему у вредности од стотина милиона долара

Кинески кредити Венецуели су годинама били неопходни за инвестиције и економски развој земље.

У ствари, од средине 2000-их до 2016, Венецуела је била главни корисник кинеских кредита у Латинској Америци.

Према подацима америчког Савета за спољне односе (ЦФР), Каракас је током тог периода добио приближно 50 до 60 милијарди долара.

Ова сума је више од 40 одсто укупних кинеских кредита Латинској Америци, а претворили су Венецуелу у кључни елемент у ширењу кинеског утицаја у региону.

Али економски колапс земље и погоршање стања у њеној нафтној индустрији навели су Пекинг да поново процени у којој мери жели да подржи Мадура.

Последњих година, Кина је смањила одобравање нових кредита и сада је углавном усредсређена на гарантовање отплате претходних кредита.

Кина не жели да унапред поквари однос са будуц́ом прелазном владом, додаје Владимир Рувински.

„Кина је спремна да преговара са било којом владом која на крају замени Мадура и верује да би превелика подршка њему сада могла да има негативне последице када режим падне“, додаје.

Недавно је у његовој радио емисији „Са Мадуром“, председник Венецуеле изјавио да Кина „јавно подржава право Венецуеле на сопствени суверенитет и на мир“.

'Мадуро је потпуно сам'

Политички догађаји у Венецуели прошле године такође су утицали на промену става Москве и Пекинга према земљи, оцењује Фернандо Рејес Мата, директор Центра за латиноамеричке студије о Кини на Аутономном универзитету у Барселони (УАБ).

„Не верујем да је било која земља спремна да подржи режим са тако мало унутрашње подршке.

„И Русија и Кина знају да су последњи председнички избори имали веома јасне карактеристике преваре“, наводи он.

Изборе у јулу прошле године обележиле су озбиљне оптужбе за превару.

Иако је Национални изборни савет (ЦНЕ), којим управља владајуц́а странка, прогласио победу Николаса Мадура, није представио доказе или детаљне податке, као што је то учињено на претходним изборима.

Уз то, опозиција, коју предводи Марија Корина Мачадо, добитница овогодишње Нобелове награде за мир, објавила је изборне записе који указују да је победио њен кандидат Едмундо Гонзалез.

„Овог пута, Мадуро је потпуно сам“, наглашава руски политиколог Владимир Рувински.

„Русија и Кина могу да наставе да критикују интервенцију САД, али нису спремне да иду даље“, закључује он.

Одговор обе земље јасно показује да Мадурова влада више не може да рачуна на апсолутну подршку ове две силе које су играле значајну улогу у прошлим кризама.

Опстанак Мадура и његовог ужег круга овог пута вероватно ц́е више зависити од њихове сопствене способности да се одупру и од тога колико је Трамп одлучан да настави кампању против њега, оптужујуц́и га да је вођа Картела сунца, групе која је недавно означена као терористичка организација.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]